Кирена (нимфа)
Кирена (грч. Κυρήνη) је у грчкој митологији била тесалска нимфа, кћи лапитског краља Хипсеја. Као њена мајка помиње се најада Хлиданопа.[1] Као њен отац се помиње и речни бог Пенеј,[2] мада је према другим изворима он заправо њен деда[3], а према некима се њена кристална палата налазила у водама реке овог бога.[4] Ово име су имале још две личности из грчке митологије.[5]
Митологија[уреди | уреди извор]
Кирена није волела кућне послове, већ је радије ловила звери по планини Пелион, уз изговор да је очевим говедима неопходна заштита.[6] Кирену је запазио бог Аполон док је чувала очева стада на Пелиону и заљубио се[4] или када јој је лично предао награду, два ловачка пса, када је победила у трчању на Пелијиним погребним играма.[6] Хирон му је прорекао да ће му родити сина Аристаја, кога ће Геја и хоре да учине бесмртним. Пророчанство се обистинило и Аполон је Кирену златним кочијама одвео у Либију[4] и обећао јој да ће владати богатом земљом и моћи да лови када год јој се прохте.[6] Зато јој је подарио златну палату, краљевство и дуг живот.[1] Према неким изворима, родила му је и видовитог сина Идмона.[6] Према каснијој причи, по доласку у Либију, Кирена је савладала лава који је пустошио град и као награду од краља Еурипила добила део краљевства. Ту је родила два сина — Аристаја и Антуха.[4] Према једном извору, са Арејем је имала сина Диомеда.[7] Као отац њене деце се помиње и Абант, Мелампов син, а као њена деца још и Керан и Лисимаха.[8] У миту се помиње да је она свог сина Аристаја научила лову, а и мудро га је саветовала; да зароби свог рођака Протеја и нареди му да призна зашто су му пчеле оболеле, а и да подигне четири олтара дријадама, како би научио како се пчеле роје. Такође, даровала му је флоту да пронађе другу домовину.[6]
Тумачење[уреди | уреди извор]
Према овој нимфи је назван град Кирена, у коме се налазила фонтана која је у легенди повезана са њом.[9] Пиндар је повезао Аристаја и њу како би ласкао наследницима Бата који је 691. п. н. е. повео колонију из Тера у Либију, где је основао поменути град и био родоначелник династије која је дуго владала. Тако су становници Кирене присвајали Аристаја као свога претка и чак према Јустину (XIII, 7), име Бат („везана језика“) је био само надимак Аполоновог сина, јер су тог бога поштовали у Тери. Међутим, Кирена је постојала као митолошки лик много пре Батовог времена. Њена веза са кентаурима указује да је била богиња магнезијанског култа коња који је пренет у Теру, јер се и Хироново име појављује у раном натпису на стени у Тери. Мит о томе да је Кирена Ареју родила Идмона, односи се на ову ранију богињу.[6]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Beautiful mermaid art: Nymphs in mythology - Cyrene, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Cyrene - Greek Mythology Link, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Princess or nymph of Thessaly ; Greek mythology : KYRENE, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ а б в г Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
- ^ Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, page 916 (v. 1) Архивирано на сајту Wayback Machine (31. децембар 2005), Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ а б в г д ђ Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
- ^ knowledgerush: Cyrene (mythology)[мртва веза], Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Cyrene; Family
- ^ Срејовић, Д. 1997. Археолошки лексикон. Савремена администрација. Београд.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
