Хоре

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Брадати Дионис води Хоре (годишња доба). Римска копија из 1. вијека нове ере. Лувр

Хоре (грч. Ωραι, лат. Horae), су у грчкој митологији три групе богиња. Хоре прве генерације су биле богиње годишњих доба. Као богиње годишњих доба најчешће се помињу само три, и то вероватно зато што су три годишња доба била важна. Оне су биле Хелијеве кћерке. Три Хоре су кћери највишег бога Зевса и богиње Темиде, и оне су богиње реда и мира. Најзад, постојало је и 12 Хора које су биле кћерке Хрона, бога времена; оне су представљале делове дана.

Митологија[уреди]

Хоре су осигуравале правилни долазак годишњих доба и тиме одржавале ред у природи.

Понекад су се прве две стапале у једну и остала је само Тало као богиња цвећа, а на њено место је као богиња цвећа и пролећа долазила Хора Хлорида. Хори Хлориди се придруживала Хора Аукса као богиња раста и Хора Карпа као богиња плодова.

Осим тога, Хоре су осигуравале и ред у друштву - законитости, праведност и мир. Другу генерацију чиниле су:

Грци и Римљани су Хоре замишљали као прекрасне девојке у дугим прозрачним хаљинама и таквим су их приказивали на вазнама, рељефима и склуптурама.

Сати[уреди]

Дванаест Хора биле су богиње дванаест сати, а можда и дванаест месеци. Оне су надгледале путању Хелија, бога сунца, док је путовао небом, делећи дан на дванаест делова.

Сати у Античкој Грчкој нису имали тачно одређену дужину, као што ми имамо сада. Уместо тога, они су делили сате обданице у дванаест делова, одређене положајем сунца на небу. Због тога су сати лети трајали дуже него зими.


Спољашње везе[уреди]