Кондиционирање воде у ванредним ситуацијама

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Последице земљотреса: проблем безбедности воде након ванредне ситуације, не може се у потпуности елиминисати, и зато може узроковати бројне штетне последице. У таквим условима кондиционирање воде врши се са циљем да се ризик смањи на најмању могућу меру, односно повећа отпорност и ублажи утицај ванредних ситуација на здравље и опстанак људи на угроженом простору.

Кондиционирање воде у ванредним ситуацијама је скуп мера и постуапка којима се на нешто другојачији начин врши пречишћавање воде за пиће, било да се ради о сузбијању неке хидричне епидемије, или се ради о организованом водоснабдевању неког градилишта, војног логора, привременог летовалишта, кампа или у другим ванредним ситуацијама (ратно стање, земљотрес, поплаве и друге елементарне непогоде и сл.) када се организују привремена постројења за кондиционирање воде за пиће.[1]


Значај водоснабдевања у ванредним ситуацијама[уреди | уреди извор]

У ванредним ситуацијама, врло је важно у оквиру водоснабдевања обезбедити:

  • Кондиционирање воде,
  • Рационално коришћење воде,
  • Предузимање мера којима ће се обезбедити бар минимално снабдевање водом становништва.

Овим мерама на ванредном ситуацијом угроженом подручју, омогућава се становништву опстанка на том подручју и осигуравају бар минимални животни и други услови, везани на нормално водоснабдевање.

Предуслови[уреди | уреди извор]

Загађење вода у ванредним ситуацијама може се дефинисати као свака физичка, хемијска или биолошка промена у квалитету воде која има негативан утицај на организме који ту воду конзумирају или живе у њој.[2]

Највећу претњу воденим ресурсима у ванредним ситуацијама представља човек са својим вештачки изазваним поступцима загађивањем воде, који се могу се поделити у две групе: концентрисаних и расутих загађивача...

Вештачки (од стране човека) изазвани поступци загађивања воде
Концентрисани загађивачи Расути загађивачи
  • Урбана насеља
  • Индустријски објекти
  • Енергетски објекти
  • Пољопривредни објекти за гајење животиња
  • Депоније
  • Цурење из танкова
  • Пољопривредна земљишта са којих се спирају пестициди и ђубрива
  • Киселе кише
  • Сметилишта
  • Саобраћајнице
  • Локације за експлоатацију песка и шљунка.

Како ови извори загађења у различитој мери делују на водене ресурсе, под њиховим утицајем могу настати следећи облици загађења водених система:

  • замућење, промена боје и мириса воде;
  • таложење материјала на дну;
  • поремећен хемијски састав воде;
  • немогућност самопречишћавања;
  • присуство токсичних супстанци;
  • ремећење и уништавање животних заједница;
  • деградирани пејзаж у приобалним деловима итд.[2]

Све ове промене доводе до:

  • Смањења ресурса воде која се користи за пиће, а тиме и до смањења укупних количина воде које човек користи.
  • Многих негативних последица након уношењем загађене воде — што има за последицу не само ширења заразних болести и здравље људи, већ и на читаву животну средину.

Загађење воде у ванредним ситуацијама[уреди | уреди извор]

До загађивања воде у ванредних ситуацијама може настати као последица:

  • механичких оштећења водоводних система (вентили, резервоари, постројења),
  • хемијског и механичко загађење воде наносом у случају поплава,
  • загађивања воде радиолошко-хемијско-биолошким супстанцама у случају техничко-технолошких акцидената са опасним материјама,
  • током ратних дејстава након примене разним хемијским, радиолошким, механичким и биолошких дејстава
  • терористичких дејства применеом експлозивних, хемијских или биолошких средства.

У овим ситуацијама, долази не само до погоршања општих услова живота људи, већ изазива загађења воде што оставља негативне последице по здравље људи. У случају загађења воде у ванредним ситуацијама, стварају се услови за појаву заразних и незаразних обољења.[3]

Хигијенске мере у ванредним ситуацијама[уреди | уреди извор]

У циљу спречавања или ублажавања неповољних последица ванрадних ситуација, мора се приступити организовано и систематски на спровођењу многобројне хигијенских мера, које представљају основне елементе превентивне заштите становниша и оружаних снага неке државе.[4]

Посебан проблем у ванредним ситуацијама је, обезбеђење довољних количина хемијски и бактериолошки исправне (незагађене) воде за пиће, веома је тежак и сложен задатак, али и један од најважнијих елемената хигијенског обезбеђења становништва и свих војних и цивилних снага.

Испитивање као одговор на ванредне ситуације[уреди | уреди извор]

Неизбежно након догађаја као што су земљотреси и цунами, агенције за помоћ одмах реагују како би започеле операције помоћи и покушале обновити основну инфраструктуру и пружити основне ставке потребне за опстанак и каснији опоравак.[5]

Приступ чистој води за пиће и одговарајућа санитација (здравствени услови) су приоритет у овим ситуацијама, јер се опасност од болести повећава због великог броја људи који живе близу једни другима, често у тешким условима и без одговарајуће санитарне заштите.[6]

Након природне катастрофе, испитивању квалитета воде, може се приступити на различите начине начине и применом различитих методе. Кључни основни параметри квалитета воде које је потребно решити у хитним случајевима су:

На тржишту постоји велики број преносних сетова за тестирање воде које агенције за помоћ пружају за обављање таквих испитивања. [7]

Након већих природних катастрофа, може проћи одређено време пре него што се квалитет воде врати на ниво пре катастрофе. На пример, после цунамија у Индијском океану 2004. године, Међународни институт за управљање водама (IWMI) са седиштем у Коломбу пратио је утицаје слане воде и закључио да су се бунари опоравили до квалитета питке воде пре цунамија годину и по дана након тог догађаја.[8] IWMI је развио протоколе за чишћење бунара загађених сланом водом; касније их је Светска здравствена организација званично одобрила као део серије Смерница за хитне случајеве. [9]

Методе кондиционирања воде[уреди | уреди извор]

Будући да ризик од прекида у снабдевању водом због природних или антропогених фактора не може бити потпуно елиминисани (на пример, хакерски напади који представљају нову претњу контролним системима водоводних компанија), другим речима, ванредне ситуације у којима је поремећено несметано снабдевање водом не могу се искључити. У том смислу потребно је уложити напоре да се минимизирају и најмање штетни утицај таквих догађаја по кориснике.

У ванредним ситуацијама одмах се морају успоставити организациони и технички услови који умањују такве опасности. Мора се увести систем организације и управљања производњом и дистрибуцијом воде, који ће бити у стању:

  • да спречи опсаности,
  • обезбеди минимална количина воде, барем за стратешке потрошаче,
  • адекватно реши опасности и ванредне ситуације.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Максимовић, М. (2013). Угроженост воде у ванредним ситуацијама. Дипломски рад. Београд: Универзитет у Београду, Факултет безбедности.
  2. ^ а б Јездимировић, И. (Ed.). (2011). Вода-извор одрживог развоја. Нови Сад: Инжењери заштите животне средине.
  3. ^ Indian & Nortern Affairs Canada. 2006. “Design Guidelines for First Nations Water Works.” Indian & Nortern Affairs Canada. Accessed March 15, 2006. http://www.ainc-inac.gc.ca/enr/wtrúpubs/dgf-eng.pdf[мртва веза].
  4. ^ Радовановић, Д. (1996). Проблем водоснабдевања у ванредним условима са посебним освртом на град Крагујевац. Магистарски рад. Београд: Универзитет у Београду, Факултет одбране и заштите.
  5. ^ Natural Disasters and Severe Weather. „Water Quality After a Tsunami”. Centers for Disease Control and Prevention (на језику: енглески). Приступљено 27. 4. 2017. 
  6. ^ Furusawa, Takuro; Maki, Norio; Suzuki, Shingo (1. 1. 2008). „Bacterial contamination of drinking water and nutritional quality of diet in the areas of the western Solomon Islands devastated by the April 2, 2007 earthquake⁄tsunami”. Tropical Medicine and Health. 36 (2): 65—74. doi:10.2149/tmh.2007-63. 
  7. ^ Hanaor, Dorian A. H.; Sorrell, Charles C. (2014). „Sand Supported Mixed-Phase TiO2 Photocatalysts for Water Decontamination Applications”. Advanced Engineering Materials. 16 (2): 248—254. arXiv:1404.2652 Слободан приступ. doi:10.1002/adem.201300259. 
  8. ^ International Water Management Institute, Colombo, Sri Lanka (2010). "Helping restore the quality of drinking water after the tsunami." Архивирано на сајту Wayback Machine (2. март 2012) Success Stories. Issue 7. . doi:10.5337/2011.0030.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  9. ^ World Health Organization (2011). "WHO technical notes for emergencies." Архивирано 2016-02-12 на сајту Wayback Machine Water Engineering Development Centre, Loughborough University, Leicestershire, UK.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кондиционирање_воде_у_ванредним_ситуацијама&oldid=27442023”