Kondicioniranje vode u vanrednim situacijama

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Posledice zemljotresa: problem bezbednosti vode nakon vanredne situacije, ne može se u potpunosti eliminisati, i zato može uzrokovati brojne štetne posledice. U takvim uslovima kondicioniranje vode vrši se sa ciljem da se rizik smanji na najmanju moguću meru, odnosno poveća otpornost i ublaži uticaj vanrednih situacija na zdravlje i opstanak ljudi na ugroženom prostoru.

Kondicioniranje vode u vanrednim situacijama je skup mera i postuapka kojima se na nešto drugojačiji način vrši prečišćavanje vode za piće, bilo da se radi o suzbijanju neke hidrične epidemije, ili se radi o organizovanom vodosnabdevanju nekog gradilišta, vojnog logora, privremenog letovališta, kampa ili u drugim vanrednim situacijama (ratno stanje, zemljotres, poplave i druge elementarne nepogode i sl.) kada se organizuju privremena postrojenja za kondicioniranje vode za piće.[1]


Značaj vodosnabdevanja u vanrednim situacijama[uredi | uredi izvor]

U vanrednim situacijama, vrlo je važno u okviru vodosnabdevanja obezbediti:

  • Kondicioniranje vode,
  • Racionalno korišćenje vode,
  • Preduzimanje mera kojima će se obezbediti bar minimalno snabdevanje vodom stanovništva.

Ovim merama na vanrednom situacijom ugroženom području, omogućava se stanovništvu opstanka na tom području i osiguravaju bar minimalni životni i drugi uslovi, vezani na normalno vodosnabdevanje.

Preduslovi[uredi | uredi izvor]

Zagađenje voda u vanrednim situacijama može se definisati kao svaka fizička, hemijska ili biološka promena u kvalitetu vode koja ima negativan uticaj na organizme koji tu vodu konzumiraju ili žive u njoj.[2]

Najveću pretnju vodenim resursima u vanrednim situacijama predstavlja čovek sa svojim veštački izazvanim postupcima zagađivanjem vode, koji se mogu se podeliti u dve grupe: koncentrisanih i rasutih zagađivača...

Veštački (od strane čoveka) izazvani postupci zagađivanja vode
Koncentrisani zagađivači Rasuti zagađivači
  • Urbana naselja
  • Industrijski objekti
  • Energetski objekti
  • Poljoprivredni objekti za gajenje životinja
  • Deponije
  • Curenje iz tankova
  • Poljoprivredna zemljišta sa kojih se spiraju pesticidi i đubriva
  • Kisele kiše
  • Smetilišta
  • Saobraćajnice
  • Lokacije za eksploataciju peska i šljunka.

Kako ovi izvori zagađenja u različitoj meri deluju na vodene resurse, pod njihovim uticajem mogu nastati sledeći oblici zagađenja vodenih sistema:

  • zamućenje, promena boje i mirisa vode;
  • taloženje materijala na dnu;
  • poremećen hemijski sastav vode;
  • nemogućnost samoprečišćavanja;
  • prisustvo toksičnih supstanci;
  • remećenje i uništavanje životnih zajednica;
  • degradirani pejzaž u priobalnim delovima itd.[2]

Sve ove promene dovode do:

  • Smanjenja resursa vode koja se koristi za piće, a time i do smanjenja ukupnih količina vode koje čovek koristi.
  • Mnogih negativnih posledica nakon unošenjem zagađene vode — što ima za posledicu ne samo širenja zaraznih bolesti i zdravlje ljudi, već i na čitavu životnu sredinu.

Zagađenje vode u vanrednim situacijama[uredi | uredi izvor]

Do zagađivanja vode u vanrednih situacijama može nastati kao posledica:

  • mehaničkih oštećenja vodovodnih sistema (ventili, rezervoari, postrojenja),
  • hemijskog i mehaničko zagađenje vode nanosom u slučaju poplava,
  • zagađivanja vode radiološko-hemijsko-biološkim supstancama u slučaju tehničko-tehnoloških akcidenata sa opasnim materijama,
  • tokom ratnih dejstava nakon primene raznim hemijskim, radiološkim, mehaničkim i bioloških dejstava
  • terorističkih dejstva primeneom eksplozivnih, hemijskih ili bioloških sredstva.

U ovim situacijama, dolazi ne samo do pogoršanja opštih uslova života ljudi, već izaziva zagađenja vode što ostavlja negativne posledice po zdravlje ljudi. U slučaju zagađenja vode u vanrednim situacijama, stvaraju se uslovi za pojavu zaraznih i nezaraznih oboljenja.[3]

Higijenske mere u vanrednim situacijama[uredi | uredi izvor]

U cilju sprečavanja ili ublažavanja nepovoljnih posledica vanradnih situacija, mora se pristupiti organizovano i sistematski na sprovođenju mnogobrojne higijenskih mera, koje predstavljaju osnovne elemente preventivne zaštite stanovniša i oružanih snaga neke države.[4]

Poseban problem u vanrednim situacijama je, obezbeđenje dovoljnih količina hemijski i bakteriološki ispravne (nezagađene) vode za piće, veoma je težak i složen zadatak, ali i jedan od najvažnijih elemenata higijenskog obezbeđenja stanovništva i svih vojnih i civilnih snaga.

Ispitivanje kao odgovor na vanredne situacije[uredi | uredi izvor]

Neizbežno nakon događaja kao što su zemljotresi i cunami, agencije za pomoć odmah reaguju kako bi započele operacije pomoći i pokušale obnoviti osnovnu infrastrukturu i pružiti osnovne stavke potrebne za opstanak i kasniji oporavak.[5]

Pristup čistoj vodi za piće i odgovarajuća sanitacija (zdravstveni uslovi) su prioritet u ovim situacijama, jer se opasnost od bolesti povećava zbog velikog broja ljudi koji žive blizu jedni drugima, često u teškim uslovima i bez odgovarajuće sanitarne zaštite.[6]

Nakon prirodne katastrofe, ispitivanju kvaliteta vode, može se pristupiti na različite načine načine i primenom različitih metode. Ključni osnovni parametri kvaliteta vode koje je potrebno rešiti u hitnim slučajevima su:

  • bakteriološki indikatori fekalnog zagađenja,
  • zaostalog slobodnog hlora,
  • pH,
  • zamućenost,
  • eventualno provodljivosti/ukupno rastvorenih supstanci.

Na tržištu postoji veliki broj prenosnih setova za testiranje vode koje agencije za pomoć pružaju za obavljanje takvih ispitivanja. [7]

Nakon većih prirodnih katastrofa, može proći određeno vreme pre nego što se kvalitet vode vrati na nivo pre katastrofe. Na primer, posle cunamija u Indijskom okeanu 2004. godine, Međunarodni institut za upravljanje vodama (IWMI) sa sedištem u Kolombu pratio je uticaje slane vode i zaključio da su se bunari oporavili do kvaliteta pitke vode pre cunamija godinu i po dana nakon tog događaja.[8] IWMI je razvio protokole za čišćenje bunara zagađenih slanom vodom; kasnije ih je Svetska zdravstvena organizacija zvanično odobrila kao deo serije Smernica za hitne slučajeve. [9]

Metode kondicioniranja vode[uredi | uredi izvor]

Budući da rizik od prekida u snabdevanju vodom zbog prirodnih ili antropogenih faktora ne može biti potpuno eliminisani (na primer, hakerski napadi koji predstavljaju novu pretnju kontrolnim sistemima vodovodnih kompanija), drugim rečima, vanredne situacije u kojima je poremećeno nesmetano snabdevanje vodom ne mogu se isključiti. U tom smislu potrebno je uložiti napore da se minimiziraju i najmanje štetni uticaj takvih događaja po korisnike.

U vanrednim situacijama odmah se moraju uspostaviti organizacioni i tehnički uslovi koji umanjuju takve opasnosti. Mora se uvesti sistem organizacije i upravljanja proizvodnjom i distribucijom vode, koji će biti u stanju:

  • da spreči opsanosti,
  • obezbedi minimalna količina vode, barem za strateške potrošače,
  • adekvatno reši opasnosti i vanredne situacije.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Maksimović, M. (2013). Ugroženost vode u vanrednim situacijama. Diplomski rad. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti.
  2. ^ a b Jezdimirović, I. (Ed.). (2011). Voda-izvor održivog razvoja. Novi Sad: Inženjeri zaštite životne sredine.
  3. ^ Indian & Nortern Affairs Canada. 2006. “Design Guidelines for First Nations Water Works.” Indian & Nortern Affairs Canada. Accessed March 15, 2006. http://www.ainc-inac.gc.ca/enr/wtrúpubs/dgf-eng.pdf[mrtva veza].
  4. ^ Radovanović, D. (1996). Problem vodosnabdevanja u vanrednim uslovima sa posebnim osvrtom na grad Kragujevac. Magistarski rad. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Fakultet odbrane i zaštite.
  5. ^ Natural Disasters and Severe Weather. „Water Quality After a Tsunami”. Centers for Disease Control and Prevention (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 4. 2017. 
  6. ^ Furusawa, Takuro; Maki, Norio; Suzuki, Shingo (1. 1. 2008). „Bacterial contamination of drinking water and nutritional quality of diet in the areas of the western Solomon Islands devastated by the April 2, 2007 earthquake⁄tsunami”. Tropical Medicine and Health. 36 (2): 65—74. doi:10.2149/tmh.2007-63. 
  7. ^ Hanaor, Dorian A. H.; Sorrell, Charles C. (2014). „Sand Supported Mixed-Phase TiO2 Photocatalysts for Water Decontamination Applications”. Advanced Engineering Materials. 16 (2): 248—254. arXiv:1404.2652 Slobodan pristup. doi:10.1002/adem.201300259. 
  8. ^ International Water Management Institute, Colombo, Sri Lanka (2010). "Helping restore the quality of drinking water after the tsunami." Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. mart 2012) Success Stories. Issue 7. . doi:10.5337/2011.0030.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  9. ^ World Health Organization (2011). "WHO technical notes for emergencies." Arhivirano 2016-02-12 na sajtu Wayback Machine Water Engineering Development Centre, Loughborough University, Leicestershire, UK.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кондиционирање_воде_у_ванредним_ситуацијама&oldid=27442023”