Корисник:Sara Stambolija/Теорија доколичарске класе

Sara Stambolija/Теорија доколичарске класе

Теорија доколичарске класе
Ориг. наслов	Теорија доколичарске класе: Економска студија у еволуцији институција
Аутор	Торстен Веблен
Земља	Сједињене Америчке Државе
Језик	Енглески
Жанр / врста дела	Економија и социологија
Издавање
Издавач	Макмилан
Датум	1899
Број страница	400 pp
Тип медија	књига
Класификација
OCLC ?	17647347

Теорија доколичарске класе: Економска студија институција (1899), Торстена Веблена, је расправа о економији и детаљној друштвеној критици упадљиве потрошње, као функције друштвене класе и конзумеризма, изведених из социјалне стратификације људи и поделе рада, које су друштвене институције феудалног периода (5 – 9. век) које су се наставиле до модерне ере .

Веблен тврди да су се савремени господари племићких имања, бизнисмени који посједују средства за производњу, упослили себе у економски непродуктивним праксама упадљиве потрошње и изражене доколице, које су бескорисне активности које не доприносе нити економији нити материјалној производњи корисних добара и услуга потребних за функционисање друштва, док су средња класа и радничка класа те које су корисно укључене у индустријализована, продуктивниа занимања која подржавају читаво друштво.

Спроведена крајем 19. века, Вебленова социо-економска анализа пословних циклуса и последичне ценовне политике америчке економије, и настајуће поделе рада, потехнократским специјалностима - научник, инжењер, технолог и др. - показала су се као тачна социолошка предвиђања економске структуре индустријског друштва.

Позадина

Теорија доколичарсске класе: Економска студија институција (1899) представља еволуцијски развој људских институција (социјалних и економских) које обликују друштво, као на пример начин на који грађани зарађују за живот, а где су технологија и индустријске уметности креативне снаге економске производње. Објашнјава да таква производња добара и услуга није била само средство задовољавања материјалних потреба друштва, већ и зараде власника средстава за производњу. Такође говори да је индустријски производни систем захтевао да радници (мушкарци и жене) буду марљиви, ефикасни и кооперативни, док су се власници (привредници и привреднице) бринули о зарађивању новца и јавном приказивању свог нагомиланог богатства; и да су таква понашања ( упадљива потрошња и очигледна доколица ) преживела из предаторске, барбарске прошлости племенскефазе модерног друштва.

Социологија и економија које је примењивао Веблен показују динамику и интелектуалне утицаје Чарлса Дарвина, [./https://en.wikipedia.org/wiki/Karl_Marx Карла Маркса], [./https://en.wikipedia.org/wiki/Adam_Smith Адама Смита], и [./https://en.wikipedia.org/wiki/Herbert_Spencer Херберта Спенсера]; тако да, његова социо-економија наглашава еволуцију и развој као карактеристике људских институција. Дакле Веблен је критиковао савремене економске теорије 19. века као интелектуално статичне и [./https://en.wikipedia.org/wiki/Hedonism хедонистичке], и говорио је да би економисти требало да буду одговорни за социјално и културно понашање људи, уместо да се ослањају на апстракције теоријске дедукције како би објаснили економска понашанја друштва. Док [./https://en.wikipedia.org/wiki/Neoclassical_economics неокласична економија] дефинише људе као [./https://en.wikipedia.org/wiki/Rational_agent рационалне субјекте] који траже [./https://en.wikipedia.org/wiki/Utility корисност] и максимално задовољство од својих економских активности, Веблен је људе доживљавао као ирационалне економске агенте, који теже [./https://en.wikipedia.org/wiki/Social_status друштвеном статусу] и [./https://en.wikipedia.org/wiki/Reputation престижу] својственом месту у друштву ([./https://en.wikipedia.org/wiki/Class_(social) класа] и [./https://en.wikipedia.org/wiki/Social_stratification економски слој]) са минимално обзира за властиту срећу. Та упадљива потрошња није представљала друштвени напредак, јер је амерички економски развој био под неоправданим утицајем статичке економије британске аристократије; стога је упадљива потрошња била неамеричка активност супротна динамичној култури индивидуализма у земљи.

Изворно објављена као Теорија доколичарске класе: Економска студија у еволуцији институција (1899), ова књига је настала из три чланка које је Веблен објавио у Америчком социолошком журналу : (1.) „Почетак власништва“ , (2.) “Варварски статус жена” и (3.) “Инстинкт израде и досада рада” (1898–99), који су представили главне теме економије и социологије које је касније развио у делима као што су: Теорија пословног предузећа (1904), која говори о неспојивости тежње за профитом и стварањем корисних добара; као и Инстинкт израде и стање индустријских уметности (1914), у ком пише о фундаменталном конфликту између људске предиспозиције за корисну производњу и друштвених институција које троше корисне производе људског напора.

Упадљива доколица: побожно поштовање религиозних ритуала је активност за жену доколичарске класе. ( L'Offrande, Jean-Eugene Buland, 1885. )

(1) Занимање

У слојевитом друштву, подела рада својствена варварској култури освајања, доминације и експлоатације имала је радно напорна занимања за освојене људе, и лака радна занимања за освајаче, који су тако постали доколичарска класа . Штавише, било је друштвено неважно то што су су ниско-статусна, продуктивна занимања (мислилац, кројач, свећар) имала већу економску вредност за друштво него што су то имала високо-статусна, непродуктивна занимања (професија оружја, свештенство, банкарство, итд.); ипак, због социјалне кохезије, доколичарска класа је повремено обављала продуктиван рад који доприноси функционисању друштва, али је тај рад био више симболично учешће у економији, него практична економска производња.

(2.) Економска корисност

У вршењу политичке контроле, доколичарска класа је задржала свој висок друштвени статус директном и индиректном принудом, сачувавши за себе професију оружја, и тако ускративши оружје и војне вештине нижим друштвеним слојевима. Таква подела рада (економска корисност) учинила је ниже класе зависним од доколичарске класе и тако се успоставила, оправдала и одржала улога доколичарске класе као бранитеља друштва од природних и натприродних непријатеља, јер је свештенство такође припадало доколичарској класи.

У том догађају, савремено друштво није психолошки заменило племенску поделу рада, већ је само развило различите облике наведене поделе рада по статусу. Током средњовековног периода (5.-15. век) само су племићи који су поседовали земљу имали право да лове и носе оружје као војници; статус и приход били су паралелни. Слично тако, у савременом друштву, вештим радницима из радничке класе обично се плаћао приход који је инфериорнији у односу на плате које су добијали образовани стручњаци (као инжењери, менаџери, трговци, кадровски службеници, итд) чији је економски значај индиректно продуктиван за цело друштво; приходи и статус су паралелни.

(3) Новчана имитација

Да би постигли и задржали већи друштвени статус у оквиру своје друштвене класе, људи са ниским статусом опонашају поштоване, високо-статусне чланове своје друштвено-економске класе, тако што конзумирају прескупе марке робе и услуга које се перципирају као да су бољег квалитета, дакле вишег друштвеног статуса. У тежњи ка већем друштвеном статусу, људи купују производе високог статуса (робу и услуге) које не могу приуштити, упркос доступности приступачних производа који се доживљавају као лошијег квалитета и мањег друштвеног престижа, а тиме и ниже друштвене класе. У потрошачком друштву, бизнисмен је био најновији члан доколичарске класе, варварин који је користио своју снагу (пословну способност) и компетитивне вештине (маркетинг) за повећање профита, манипулишући понуде и потражње међу друштвеним класама и њиховим слојевима, за исте производе по различитим ценама.

Савремене праксе варварско-племенског конзумеризма

[[Категорија:Економске књиге]] [[Категорија:Књиге 1899.]] [[Категорија:Чланци са везама до сајта Пројекат Гутенберг]] [[Категорија:1899. у економији]] [[Категорија:Слободно време]] [[Категорија:Лежерност]] [[Категорија:Социолошке књиге]] [[Категорија:Институционална економија]] [[Категорија:Економске идеологије]]