Пређи на садржај

Microsoft Windows

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Мајкрософт виндоус)
Microsoft Windows
Верзија оперативног система Windows NT
Снимак екрана оперативног система Windows 7
ПрограмерМајкрософт
Написан уC, C++, Асемблер[1]
Изворни моделЗатворен код, Дељен код
Маркетиншки циљЛични рачунар, таблет, мобилни телефон
Доступан наВишејезични[2]
Метода ажурирањаWindows ажурирање, Windows продавница
Управљач пакетимаWindows Installer (.msi, .msix, .msp), Microsoft Store (.appx, .appxbundle),[3] Windows Package Manager
ПлатформеIA-32, x86-64
Тип кернелаХибридно
ЛиценцаЛУКК
Званични веб-сајтЗванична страница

Microsoft Windows (транскр. Мајкрософт виндоус, ИПА кôд ˈwɪndoʊz) је породица оперативних система за личне рачунаре и сервере компаније Мајкрософт. Прва верзија је представљена 1985. године као одговор на нову стратегију фирме Епл и најновију верзију оперативног система за мекинтоше, који су користили графички кориснички интерфејс. Microsoft Windows је временом стекао доминантну позицију на тржишту личних рачунара. Корпорација Мајкрософт је заговорник затвореног кода и власник свих ауторских права и дистрибуције оперативних система Windows. Реч „Windows“ (енгл. Windows) у преводу са енглеског језика значи „прозори“. Појам се односи на једну од основних врста елемената у графичком радном окружењу — прозора — у којима се извршава већина програма. Windows је развијен за рачунаре компатибилне са IBM-ом, који су базирани на архитектури Интел86 (енгл. x86), и данас су скоро све верзије Windows-а направљене за ову хардверску платформу. Изузетак је био Windows NT који је прављен за процесоре Интел и МИПС, и касније за архитектуре Power PC, DEC и Алфа.

Microsoft је представио оперативно окружење под називом Виндоус дана 20. новембра 1985. године, као графичку љуску оперативног система за МС-ДОС, као одговор на све веће интересовање за графички кориснички интерфејс (GUI).[4] Мајкрософт Виндоус је доминирао на светском тржишту личних рачунара (PC) са преко 90% удела на тржишту, претекавши Мак ОС који је представљен 1984. године.

Епл је сматрао Виндоус као неправедно задирање у њихове иновације у развоју графичког интерфејса имплементиране на производима као што су Лиса и Мaкинтош (на крају су се нагодили на суду у корист Мајкрософта 1993. године). На личним рачунарима, Виндоус је и даље најпопуларнији оперативни систем у свим земљама.[5][6] Међутим, 2014. године Мајкрософт је признао да је већи део целокупног тржишта оперативног система изгубио у корист Андроида,[7] због масовног раста продаје Андроидових паметних телефона. У 2014. години број продатих Виндоус уређаја био је мањи од 25% од броја продатих Андроид уређаја. Ово поређење, међутим, можда није у потпуности релевантно, јер два оперативна система традиционално циљају различите платформе. Ипак, бројеви за употребу Виндоус сервера (који су упоредиви са конкурентима) показују трећину тржишног удела, слично оном за крајњу употребу.

Према подацима из маја 2021, најновија верзија оперативног система Виндоус за рачунаре, таблете и уграђене уређаје је Виндоус 10, верзија 21H1. Најновија верзија за серверске рачунаре је Виндоус сервер, верзија 21H1.[8] Специјализована верзија оперативног система Виндоус такође ради на конзолама за видео игре Xbox One и Xbox Series X/S.[9]

Генеалогија

[уреди | уреди извор]

Према маркетиншкој улози

[уреди | уреди извор]

Microsoft, развијач Windowsa, регистровао је неколико марки које описују породице оперативног система Windows који је намењен за специфични сектор рачунарске индустрије. Од 2014, следеће породице Windowsa се активно развијају:

  • Windows NT: Почела као породица оперативних система са верзијом Windows NT 3.1, оперативни систем за серверске рачунаре и радне станице. Сада се састоји од три подпородице оперативних система које су издате скоро истовремено и деле исто језгро (кернел).
    • Windows: Оперативни систем за уобичајене личне рачунаре. Задња верзија је Windows 8.1. Чланови ове породице се не разликују по неком посебном правилу; нпр. Windows Vista, Windows 7 и Windows RT су чланови ове породице, али не и Windows 3.1. Главни конкурент ове породице је macOS од компаније Apple Inc.
    • Windows Server: Оперативни систем за серверске рачунаре. Задња верзија је Windows Server 2012 R2. За разлику од клијентских система, примењује снажну именску шему. Главни конкурент ове породице је Линукс.
    • Windows PE: Лака верзија Виндоуса с тежњом да оперише Live OS–ом, кориштеним за инсталирање Виндоуса на рачунарима (посебно на више рачунара истовремено), за опоравак или у сврхе решавања проблема. Последња верзија је Виндоус ПЕ 5.1.
  • Windows Phone: Оперативни систем који се продаје произвођачима паметних телефона. Прва верзија је била Windows Phone 7. Последња верзија је Windows Phone 8.1. Главни конкурент ове породице је Андроид од компаније Гугл.
  • Windows Embedded: Првобитно, Мајкрософт је развијао Windows CE као оперативни систем опште сврхе за сваки уређај који је био исувише ограничен ресурсима да би се назвао пуноправни рачунар. Евентуално, ипак, Виндоус ЦЕ је преименован у Виндоус имбедид компакт и био је пласиран под марком Windows Compact која се такође састоји од Windows Embedded Industry, Windows Embedded Professional, Windows Embedded Standard, Windows Embedded Handheld и Windows Embedded Automotive.[10]

Следеће породице Виндоуса се више не развијају:

  • Windows 9x: Оперативни систем који је циљао корисничко тржиште. Обустављен због субоптималних перформанси (PC World је задњу верзију ове породице, Windows ME, назвао једним од најлошијих производа свих времена.)[11] Мајкрософт сада учествује на корисничком тржишту са Виндоусом НТ.
  • Windows Mobile: Био је мобилни оперативни систем, претходник Виндоус фона. Прва верзија је названа Pocket PC 2000; трећа верзија, Windows Mobile 2003, прва је верзија која је усвојила марку Windows Mobile. Последња верзија је Windows Mobile 6.5.

Мајкрософт је током година издао многе верзије оперативних система. Постоје два правца развоја Windows оперативних система у зависности од кернела на ком су базирани. Верзије засноване на ДОС кернелу:

1985. Windows 1.0

[уреди | уреди извор]

Прва верзија Microsoft Windows-а. Могао је да ради све операција као ДОС, али са графичким интерфејс-ом.

1987. Windows 2.0

[уреди | уреди извор]

Могућност радње на VGA графичким картицама, преклапања прозора, ЕМС меморија и контролна табла.

1988. Windows 2.1

[уреди | уреди извор]

1990. Windows 3.0

[уреди | уреди извор]

Боље графичко окружење са бољим апликацијама.

1992. Windows 3.1

[уреди | уреди извор]

Промењен Плави екран смрти

1992. Windows за радне групе 3.1

[уреди | уреди извор]

1993. Windows за радне групе 3.11

[уреди | уреди извор]

1995. Windows 95

[уреди | уреди извор]

Још боље графичко окружење са Windows Explorer-ом (Таскбар, Старт мени, итд.), интернет експлорер.

1998. Windows 98

[уреди | уреди извор]

Интернет Експлорер 4.0, USB, ACPI, итд.

1999. Windows 98 SE

[уреди | уреди извор]

2000. Windows Me

[уреди | уреди извор]

Боље карактеристике за медију.

Верзије засноване на NT кернелу:

[уреди | уреди извор]

1993. Windows NT 3.1

[уреди | уреди извор]

1994. Windows NT 3.5

[уреди | уреди извор]

1995. Windows NT 3.51

[уреди | уреди извор]

1996. Windows NT 4.0

[уреди | уреди извор]

1999. Windows 2000.

[уреди | уреди извор]

NT оперативни систем, Wi-Fi, итд.

2001. Windows XP

[уреди | уреди извор]

Нова тема, бољи програми, више програма, итд.

2003. Windows Server

[уреди | уреди извор]

Серверска верзија Windows XP.

2004. Windows XP Media Center 2005.

[уреди | уреди извор]

2005. Windows XP 64-bit Edition

[уреди | уреди извор]

2007. Windows Vista

[уреди | уреди извор]

Аеро тема, још боље апликације и много нових карактеристика.

2008. Windows Server 2008.

[уреди | уреди извор]

Нови таскбар, поправљена стабилност, итд.

2009. Windows Server 2008 р2

[уреди | уреди извор]

Старт екран уместо Старт менија, Metro тема.

2012. Windows Server 2012.

[уреди | уреди извор]

2013. Windows 8.1

[уреди | уреди извор]

Нове апликације и исправке.

2013. Windows Server 2012 p2

[уреди | уреди извор]

2015. Windows 10

[уреди | уреди извор]

Враћен Старт мени, поправљене грешке, првобитно је требало да буде надоградња Windows 8.1 звана Update 2.[12]

2016. Windows Server 2016.

[уреди | уреди извор]

Серверска верзија Windows 10

Испред верзије је година њеног првог издања.

Серверске верзије оперативних система су обележене искошеним словима.

2021. Windows 11

[уреди | уреди извор]

2022. Windows Server 2022

[уреди | уреди извор]

Распрострањеност

[уреди | уреди извор]
Назив оперативног система Распрострањеност
Microsoft Windows 82,68%
Mac OS 12,8%
Линукс 1,43%
Кроум ОС 0,9%
FreeBSD 0%
Непознато 2,17%

Microsoft Windows је један од најкоришћенијих породица оперативних система данашњице и тренутно се налази на 82,68% десктоп рачунара широм света. После њега се налази Mac OS са 12,8% рачунара.[13]

Распрострањеност верзија

[уреди | уреди извор]
Назив верзије Распрострањеност
Windows 10 42,78%
Windows 7 41,86%
Windows 8.1 8,72%
Windows XP 3,36%
Windows 8 2,44%
Windows Vista 0,74%

Најраспрострањенија верзија Windows оперативног система је тренутно Windows 10. До јануара 2018. ово место је држао Windows 7 са 41,89% рачунара широм света. Од када је Windows 10 објављен, Windows 7 губи тржишни удео и горенаведеног датума губи позицију најраспрострањеније верзије Windows оперативног система.[14][15]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Lesson 2 - Windows NT System Overview”. Архивирано из оригинала 16. 03. 2011. г. Приступљено 12. 4. 2013. 
  2. ^ „Listing of available Windows 7 language packs”. Msdn.microsoft.com. Архивирано из оригинала 2. 8. 2012. г. Приступљено 5. 4. 2014. 
  3. ^ „App packages and deployment (Windows Store apps) (Windows)”. Msdn.microsoft.com. Архивирано из оригинала 30. 3. 2014. г. Приступљено 5. 4. 2014. 
  4. ^ „The Unusual History of Microsoft Windows”. Приступљено 22. 4. 2007. [мртва веза]
  5. ^ „Operating System Market Share Worldwide”. StatCounter Global Stats (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-05. 
  6. ^ „Desktop Operating System Market Share Worldwide”. StatCounter Global Stats (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-05. 
  7. ^ Keizer, Gregg (14. 7. 2014). „Microsoft gets real, admits its device share is just 14%”. Computerworld. IDG. Архивирано из оригинала 21. 8. 2016. г. „[Microsoft's chief operating officer] Turner's 14% came from a new forecast released last week by Gartner, which estimated Windows' share of the shipped device market last year was 14%, and would decrease slightly to 13.7% in 2014. Android will dominate, Gartner said, with a 48% share this year 
  8. ^ „Microsoft”. support.microsoft.com. Приступљено 2019-05-28. 
  9. ^ „Xbox One Architecture Finally Explained - Runs OS 'Virtually Indistinguishable' from Windows 8”. WCCFtech. Архивирано из оригинала 6. 9. 2015. г. 
  10. ^ „RTOS: Embedded Real Time Operating Systems”. microsoft.com. Microsoft. Приступљено 7. 11. 2014. 
  11. ^ „The 25 Worst Tech Products of All Time”. PC World. IDG. Архивирано из оригинала 15. 2. 2012. г. Приступљено 10. 2. 2012. 
  12. ^ „Microsoft KILLS Windows 8.1 Update 2 and Patch Tuesday”. The Register. The Register. 
  13. ^ „Desktop Operating System Market Share Worldwide | StatCounter Global Stats”. gs.statcounter.com (на језику: енглески). Приступљено 7. 2. 2018. 
  14. ^ „Desktop Windows Version Market Share Worldwide | StatCounter Global Stats”. gs.statcounter.com (на језику: енглески). Приступљено 7. 2. 2018. 
  15. ^ „Windows 10 has finally surpassed Windows 7's market share”. OC3D (на језику: енглески). 2. 2. 2018. Архивирано из оригинала 08. 02. 2018. г. Приступљено 7. 2. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]