Млазни ловац друге генерације
Млазни ловац друге генерације је настао у периоду између средине педесете до раних шездесетих година прошлог века. Карактеристичан је по танком крилу великог угла стреле, великој брзини и висини лета, великој брзини пењања, ракетама са IC самонавођењем и радаром за детекцију циљева у ваздушном простору. Већина их је оптимизирано за успешно пресретање, чему је подешена аеродинамика и минимизирана му је маса, чак на уштрб количине горива и последично мале аутономије лета (кратко остаје у ваздуху). Најпознатији представник за ову намену из друге генерације је совјетски ловац МиГ-21. Друга група су оптимизирани као ловци-бомбардери.[1][2]
Развој[уреди | уреди извор]
Развој друге генерације ловачких авиона, обликован је технолошким достигнућима, искуствима из Корејског рата и претњама блоковског сукоба ширих размера, са нуклеарним ударима. Технолошки напредак у аеродинамици, моторима и материјалима за изградњу структуре змаја авиона (пре свега алуминијумске легуре), омогућили су пројектантима да експериментишу са ваздухопловним иновацијама, као што су танка стреласта крила и делта крила и минимизација величине трупа авиона. Друга генерација су први авиони који оперативно лете надзвучним брзинама, са млазним мотором.[3][4]
Електронска опрема[уреди | уреди извор]
У пројекту ловачких авиона коришћене су нове технологије, као што су радари. То је био основни електронски уређај, малих димензија, смештен у релативно мали расположив простор носног дела трупа. Код већине авиона 2. генерације је уграђен у врх померљивог „копља“, које служи за промену улазног пресека пито усисника. Ти радари скромних могућности су служили за откривање непријатељских авиона изван визуелног поља, чиме је смањена могућност од изненађења у нападу, од циљева који промакну детекцији земаљских система јављања, обавештавања и откривања.
Посебно је велики напредак у развоју система IC вођене ракете ваздух-ваздух, што је остало код свих ловачких авиона свих генерација као обавезан сегмент офанзивног оружју, а први пут је употребљено у историји ваздухопловства на другој генерацији. Током овог периода, пасивно IC вођене ракете је постало као стандард, али рани IC ракетни сензор је имао малу осетљивост и веома узано видно поље (обично не више од 30°), што ограничавало њихово ефикасно коришћење само из директне сфере млазница мотора. Касније су развијене сверакусне ракете, за осетљивијим IC сензором.[3][4][5][6]
Наоружање[уреди | уреди извор]
Период претњи од избијања трећег светског рата, са карактеристикама великих армија наоружаних са механизованим и нуклеарним оружјем, довело је до високог степена специфичних пројеката авиона: пресретача (попут енглеског Електрик лајтинга и МиГ-21Ф) и ловаца-бомбардера (као што је F-105 тандершиф и Су-7). Борба у ваздушном простору, доминантна је у оба случаја. Пресретач је био изданак визије вођене ракете која би у потпуности заменила ватрено оружје у блиској борби и била ефикасна на дистанци, изван визуелног опсега. Као резултат тога, пресретачи су пројектовани са великом носивошћу ракета и моћним радаром, жртвујући агилност у корист велике брзине, плафона лета и брзине пењања. Уз примарну ПВО улогу, акценат је стављен на могућност да се успешно пресретну стратешки бомбардери, на великим висинама лета. Специјализована оптимизација пројекта пресретача има обично за последицу ограничен мали долет и слабе борбене особине дејства ваздух-тло. Ловци-бомбардери су оптимизирани између ових граница, супериорних пресретачких борбених карактеристика и ваздух-земља. Ови авиони су одликовани са великом брзином лета и добрим карактеристикама на малим висинама, за дејство ваздух-тло. Били су наоружани са ТВ и IC вођеним ракетама ваздух-тло и традиционалним бомбама са слободним падом. Поједини авиони 2. генерације, били су способни да носе и нуклеарну бомбу.[3][4][5][6][7][8]
Пројекти авиона 2. генерацији[уреди | уреди извор]
Реализовани[уреди | уреди извор]
Отказани[уреди | уреди извор]
 Канада |
 Египат
|
 |
|
| CF-105 аров | Хелван HA-300 |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Cenciotti, David (13. 1. 2011). „Fighter generations comparison chart” (на језику: (језик: енглески)). the aviationist. Приступљено 26. 5. 2012. „Непрецизан појам”
- ^ intelgur (4-3-2005). „Fighter Aircraft Generations: A Reference.” (на језику: (језик: енглески)). abovetopsecre. Приступљено 26. 5. 2012. „Генерације млазних авиона” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ а б в „MIG-21 Fishbed light multirole fighter” (на језику: (језик: енглески)). warfare.ru. Приступљено 26. 5. 2012. „Војна анализа”
- ^ а б в БОКОВ, ИГОРЬ (11. июня 2007). „ЧТО ТАКОЕ «ПОКОЛЕНИЕ» ИСТРЕБИТЕЛЕЙ?” (на језику: (језик: руски)). Профиль. Приступљено 26. 5. 2012. „Категорије ловаца” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ)[мртва веза] - ^ а б „AA-2 ATOLL, K-13 (R-3 or Object 310), PL-2 / PL-3 / PL-5” (на језику: (језик: енглески)). FAS. 21. 3. 1999. Приступљено 27. 5. 2012. „ИЦ ракета”
- ^ а б „МиГ-21 - фронтовой истребитель” (на језику: (језик: руски)). Вооружение. Приступљено 27. 5. 2012. „МиГ-21”
- ^ ↑ Игорь Приходченко. „Истребитель-бомбардировщик Су-7” (на језику: (језик: руски)). Архивирано из оригинала 03. 01. 2014. г. Приступљено 28. 5. 2012. „Ловац-бомбардер Су-7”
- ^ „The Sukhoi Su-7 & Su-17 "Fitter"” (на језику: (језик: енглески)). vectors. Приступљено 26. 5. 2012. „Су-7”
- ^ Yoon, Joe (27. 6. 2004). „Fighter Generations” (на језику: (језик: енглески)). aerospaceweb. Приступљено 28. 5. 2012. „Генерације ловаца”
