Мушкатлин плавац
| Geranium bronze | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Arthropoda |
| Класа: | Insecta |
| Ред: | Lepidoptera |
| Породица: | Lycaenidae |
| Род: | Cacyreus |
| Врста: | C. marshalli
|
| Биномно име | |
| Cacyreus marshalli | |
Мушкатлин плавац (Cacyreus marshalli) је дневни лептир из породице плаваца.
Природни ареал распрострањења мушкатлиног плавца је јужна Африка. Лептир је први пут унет у Европа на крају 20. века, где се брзо проширио у многа јужна и источна подручја континента. Од како је интродукован у Европу, мушкатлин плавац је постао штеточина гајених мушкатли (Pelargonium) и здраваца (Geranium). Тренутно се улаже известан напор за спречавање ширења мушкатлиног плавца и да се нађе најефикаснији пестицид за третирање ове врсте.[2]
Опис[уреди | уреди извор]
Величина крила одраслих јединки мушкатлиног плавца износи 15–23 mm код мужјака и 18–23 mm код женки.[3] Крила су смеђа, са белом ивицом. Њихова доња страна је сиво-смеђа са тамним појасевима, који су испресецани белом и чине јединствену шару распоред шару која наликује на маскирне војничке униформе.[3] Задња крила имају јено „окце“ које им вероватно користи да заварају предаторе, а тик уз њега је и кратак репић. Мужјаци и женке су сличног изгледа.
-
одрасли, доња страна -
одрасли, доња страна -
одрасли горња страна
Екологија[уреди | уреди извор]
Мушкатлин плавац је алохтона врста у Европи, која се најчешће налази у насељеним местима, у близини гајене мушкатле. Гусенице се хране различитим биљкама из родова Pelargonium (мушкатла) и Geranium (здравац). У топлијим пределима Европе је примећено да се лептири успешно развијају и на дивљим врстама здравца (G. sylvaticum, G. sanguineum, G. pratense). Лептир је штеточина гајене мушкатле, причињава велике материјалне штете и проглашен је за инвазивну врсту. Велика је опасност од ширења популација ове врсте на дивље врсте здраваца, где би компетитивним односима могао да угрози опстанак здравчевог плавца.
Распростањеност[уреди | уреди извор]
Природни ареал распрострањења мушкатлиног плавца је на подручју јужне Африке, одакле је почетком деведесетих година случајно пренет у Европу. Његово ширење је почело од западног медитерана ка истоку. Лептир прати топлије крајеве јужне Европе, који омогућавају лептирима да презиме. У Србији га је први пут пронашла Слађана Милојковић 2020. године у Нишу, када је поделила своје фотографије у групу Лептири Србије.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Butler, Arthur G. (1897). „On three consignments of Butterflies collected in Natal in 1896 and 1897 by Mr. Guy A. K. Marshall, F.Z.S.”. Proceedings of the Zoological Society of London: 845—846. doi:10.1111/j.1096-3642.1898.tb01388.x.
- ^ Herrero, Salvador; Borja, Marisé; Ferré, Juan (17. 5. 2002). „Extent of Variation of the Bacillus thuringiensis Toxin Reservoir: the Case of the Geranium Bronze, Cacyreus marshalli Butler”. Applied and Environmental Microbiology. 68 (8): 4090—4094. PMC 124026
. PMID 12147511. doi:10.1128/aem.68.8.4090-4094.2002.
- ^ а б Woodhall, Steve (2005). Field Guide to Butterflies of South Africa. South Africa: Struik. ISBN 9781868727247.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Биологер – слободан софтвер за прикупљање података о биолошкој разноврсности Архивирано на сајту Wayback Machine (31. октобар 2020)
