Пређи на садржај

Нефректомија

С Википедије, слободне енциклопедије
Нефректомија
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностурологија
МКБ-9-CM55.5
MeSHD009392

Нефректомија један је од хируршких захвата у урологији којим се врши парцијално или тотално вађење оболелог бубрега са околним масним ткивом и припадајућим овојницама, са одстрањењем надбубрежне жлезде и околних захваћених структура, или без њега.[1] Радикална нефректомија је третман избора код малигних болести бубрега.

Историја

[уреди | уреди извор]
Густав Симон, извео је прву нефректомију 1869.
  • 2. августа 1869. — Густав Симон (Gustav Simon, 1824-1876), немачки хирург, извео је прву успешну нефректомију у Хајделбергу.[2] Пре прве хумане нефректомије Симон је оперативни захват изводио на експерименталним животињама. Након бројних истраживања на животињама он је доказао да преостали здрав бубрег може бити довољан за излачување мокраће и нормалан живот нефректомисаног болесника.
  • 1878. — Кохер је обавио предњу трансперитонеалну нефректомију преко реза на средњој трбушној линији.
  • 1881. — Морис је обавио прву нефролитотомију. Он је касније и дефинисао нефролитијазу, нефролитотомију, нефректомију, и нефротомију.
  • 1884. — Велс је да би отстранио периренални фибролипом обавио прву парцијалну нефректомију.[3]
  • 1913. — Берг је први применио попречни трбушни рез у нефректомији због ниже учесталости перитонитиса и других абдоминалних компликација повезаних са предњим приступом.
  • 1950. — Развој сигурних трбушне техника довео је до све чешће примене предњег приступа.
  • 1963. — Робсон је описао значај радикалне нефректомије за успешно преживљавање болесника са карцинома бубрега.[4]
  • 1990. — Климан је на Универзитету у Вашингтону обавио прву лапароскопску нефректомију.

Индикације

[уреди | уреди извор]

Нефректомија је индикована код болесник са неповратним оштећењем бубрега због:[5]

  • Симптоматских хроничних инфекција,
  • Опструктивних промена у бубрегу
  • Камена у бубрегу
  • Тешке трауматске повреде бубрега.
  • Реноваскуларне хипертензија изазвана болестима бубрежних артерија.
  • Тешког унилатералног оштећење паренхима бубрега изазваног нефросклерозом, пијелонефритисом, рефлуксном или урођеним дисплазијом бубрега.
  • Локализованог карцинома бубрега,других тумора или узнапредовалих метастаза у бубрегу. Радикална нефректомија је третман избора код малигних болести.

Када је дијагноза карцинома бубрега постављена у раној фази болести, лечење болесника може бити успешно конзервативном хируршком техником која омогућава уклањање туморских промена (са периферије до здравог ткива) и очување нормалне функције.

Контраиндикације

[уреди | уреди извор]
  • Ако нефректомијом може бити повређен било који орган у близини оперативног поља.
  • Повреде бубрега које се збрињавају за време нефректомије, ако могу продужити опоравак и изазвати компликације.
  • Лапароскопска делимична нефректомија је нови модалитет који се све више користи, јер нуди брже опоравка од отворене делимичне нефректомије. Међутим, она је повезана са већом стопом великих интраоперативних и других уролошких компликација. Лапароскопска делимична нефректомија треба да буде резервисана само за пацијенте са малим ектопичним туморима и треба да је обављају искључиво добро обучени лапароскопски уролози.[6]

Врсте нефректомије према методи извођења

[уреди | уреди извор]
Положај болесника и локализација приступа бубрегу кроз отвор начињен на трбушном зиду испод ребарног лука захваћене стране (или зависно о величини и локализацији процеса, између доња 2 ребра (ребра су означена сивом бојом)

Класична нефректомија на отвореном трбуху

[уреди | уреди извор]

Интервенција се проводи се под општом анестезијом болесника. Сама интервенција почиње након што се приступи бубрегу кроз отвор начињен на трбушном зиду испод ребарног лука захваћене стране (или зависно о величини и локализацији процеса, између доња 2 ребра).

Након приступа бубрегу врши се прво подвезивање свих крвних судова који крвљу снабдевају бубрег. Потом се ткиво које га окружује пашњиво одваја од бубрег и осталог ткива, без повређивања овојнице бубрега.

Следећи акт је подвезивање и одстрањивање уретера (цеви која одводи мокраћу из бубрега у мокраћну бешику).

На крају се бубрег заједно са припадајућим крвним судовима и масном овојницом, у комаду одстранује из трбушне дупље и шаље на детаљну патохистолошку анализу.

Свако крварење се зауставља а рана на трбуху се затвара (ушива).

Лапароскопска нефректомија

[уреди | уреди извор]

Лапароскопска нефректомија је оперативни захват на бубрегу који се изводи уз помоћ специјалног инсструмента, лапароскопа, који се кроз мале отворе на трбуху уводи у трбушну дупљу. Таква интервенција носи мању смртност од класичне, отворене операције, и може бити - проста нефректомија, нефроуретеректомија, радикална нефректомија, парцијална нефректомија.[7][8][9][10][11]

Проста нефректомија

[уреди | уреди извор]

Изводи се код бенигних обољења бубрега, као што су терминални пијелонефритис, туберкулоза бубрега, афункција бубрега различитог порекла.[12][13][14]

Шематизовани приказ анатомских структура пре и након парцијалне (лево) и радикалне нефректомије (десно)

Радикална нефректомија

[уреди | уреди извор]

Ова нефректомија је комплексна процедура у којој се бубрег вади са околним структурама (масно ткиво, лимфне жлезде, надбубрежна жлезда ...). Изводи се код бубрежних тумора.[15]

Након прављења простора коришћењем угљен-диоксида, кроз мале отворе на кожи убацуј се камера и инструменти. На главне крвне судове бубрега се стављају специјални пластични клипсеви са бравом, и након тога пресецају. Бубрег са тумором се извлачи напоље у специјалној кеси, кроз отвор на кожи промера неколико сантиметара, настао спајањем два већ направљена мала отвора.

Операције просечно траје 120-150 мин. Пацијент излази из болнице након 3-4 дана.

Парцијална нефректомија

[уреди | уреди извор]

Изводи се кад је тумор бубрега малих димензија (мањи од 4 сантиметра). Лапароскопском операцијом уклања се само тумор, а преостали део бубрега је сачуван. На успешан исход операције поред величине тумора утиче и његова локализација. Проток крви кроз бубрег се привремено прекида на 20-30 минута. Могућа су оперативна оштећења функције преосталог дела бубрега. Губитак крви је већи него код радикалне лапароскопске нефректомије. Просечно трајање операције 150-180 мин. Пацијент иде кући 4-5 дана након операције.[16][17] [18][19][20]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Hom, David; Eiley, David; Lumerman, Jeffrey H.; Siegel, David N.; Goldfischer, Evan R.; Smith, Arthur D (1999). „Complete Renal Embolization As an Alternative to Nephrectomy.”. The Journal of Urology. 161 (1): 24—7. .
  2. ^ Gustav Simon, Chirurgie der Nieren (Surgery of the kidneys); (2 volumes), Stuttgart.
  3. ^ Czerny HE (cited by Herczel E): Ueber nierenextirpation bietr. Klin Khirurg. 6: 485. 1890.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  4. ^ Robson, C. J. (јануар 1963). „Radical nephrectomy for renal cell carcinoma.”. Journal of Urology. 89: 37—42. .
  5. ^ Cookson MS. Radical Nephrectomy. Graham Jr SD, Glenn JF, eds. Glenn's Urologic Surgery. 5th ed. Philadelphia, Pa: Lippincott-Raven; 1998. 61-72.
  6. ^ Novick, A. C.; Stewart BH; Straffon RA; Banowsky LH (децембар 1977). „Partial nephrectomy in the treatment of renal adenocarcinoma.”. Journal of Urology. 118 (6): 932—6. .
  7. ^ Clayman, R. V.; Kavoussi LR; Soper NJ; Dierks SM; Merety KS, Darcy MD; et al. (1991). „Laparoscopic nephrectomy”. New England Journal of Medicine. 324 (19): 1370—1. .
  8. ^ Kerbl K, Figenshau RS, Clayman RV, Chandhoke PS, Kavoussi LR, Albala DM; et al. (1993). „Retroperitoneal laparoscopic nephrectomy: laboratory and clinical experience”. J Endourol. 7 (1): 23—6. .
  9. ^ Gaur, D. D. (1992). „Laparoscopic operative retroperitoneoscopy: use of a new device”. Journal of Urology. 148: 1137—9. .
  10. ^ Liapis D, de la Taille A, Ploussard G, Robert G, Bastien L, Hoznek A; et al. (2008). „Analysis of complications from 600 retroperitoneoscopic procedures of the upper urinary tract during the last 10 years”. World Journal of Urology. 26 (6): 523—30. .
  11. ^ Gupta, N. P.; Gautam, G. (2005). „Laparoscopic nephrectomy for benign non functioning kidneys”. J Minim Access Surg. 1 (4): 149—54. 
  12. ^ Traxer, O.; Pearle, M. S. (2000). „Laparoscopic nephrectomy for benign disease”. Semin Laparosc Surg. 7 (3): 176—84. .
  13. ^ Rassweiler J, Seemann O, Frede T, Henkel TO, Alken P. Retroperitoneoscopy: experience with 200 cases. Journal of Urology. 160 (4): 1265—9. 1998.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  14. ^ Rassweiler J, Fornara P, Weber M, Janetschek G, Fahlenkamp D, Henkel TO; et al. (1998). „Laparoscopic nephrectomy: the experience of the laparoscopy working group of the German Urologic Association”. Journal of Urology. 160 (1): 18—21. .
  15. ^ Rassweiler, J.; Frede, T.; Henkel, T. O.; Stock, C.; Alken, P. (1998). „Nephrectomy: A comparative study between the transperitoneal and retroperitoneal laparoscopic versus the open approach”. Eur Urol. 33 (5): 489—96. PMID 9643669. doi:10.1159/000019640. .
  16. ^ Garg M, Singh V, Sinha RJ, Sharma P (2014). „Prospective randomized comparison of transperitoneal vs retroperitoneal laparoscopic simplenephrectomy”. Urology. 84 (2): 335—9. .
  17. ^ Quintela, R. S.; Cotta LR; Neves MF; Abelha DL Jr, Tavora JE (2006). „Retroperitoneoscopic nephrectomy in benign pathology”. Int Braz Journal of Urology. 32 (5): 521—8. .
  18. ^ Gaur, D. D. (2000). „Simple nephrectomy: retroperitoneal approach”. J Endourol J Endourol. 14 (10): 787—90. ; discussion 791.
  19. ^ Hemal, A. K.; Talwar M; Wadhwa SN; Gupta NP (1999). „Retroperitoneoscopic nephrectomy for benign diseases of the kidney: prospective nonrandomized comparison with open surgical nephrectomy”. J Endourol. 13 (6): 425—31. .
  20. ^ Gill, I. S. (1998). „Retroperitoneal laparoscopic nephrectomy”. Urol Clin North Am. 25 (2): 343—60. .

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Sorbellini, M.; Kattan, M. W.; Snyder, M. E.; et al. (јануар 2005). „A postoperative prognostic nomogram predicting recurrence for patients with conventional clear cell renal cell carcinoma.”. Journal of Urology. 173 (1): 48—51. 
  • Steinberg, A. P.; Finelli, A.; Desai, M. M.; et al. (децембар 2004). „Laparoscopic radical nephrectomy for large (greater than 7 cm, T2) renal tumors.”. Journal of Urology. 172 (6 Pt 1): 2172—6. 
  • Tosaka, A.; Ohya, K.; Yamada, K.; et al. (новембар 1990). „Incidence and properties of renal masses and asymptomatic renal cell carcinoma detected by abdominal ultrasonography.”. Journal of Urology. 144 (5): 1097—9. 
  • Tsui, K. H.; Shvarts O; Smith RB; Figlin R; de Kernion JB, Belldegrun A (фебруар 2000). „Renal cell carcinoma: prognostic significance of incidentally detected tumors.”. Journal of Urology. 163 (2): 426—30. 
  • Varkarakis, I. M.; Bhayani SB; Allaf ME; Inagaki T; Gonzalgo ML, Jarrett TW (новембар 2004). „Laparoscopic-assisted nephrectomy with inferior vena cava tumor thrombectomy: preliminary results.”. Urology. 64 (5): 925—9. 
  • Wagner, J. R.; Walther MM; Linehan WM; White DE; Rosenberg SA, Yang JC (јул 1999). „Interleukin-2 based immunotherapy for metastatic renal cell carcinoma with the kidney in place”. Journal of Urology. 162 (1): 43—5. 
  • Zeman, R. K.; Cronan JJ; Rosenfield AT; Lynch JH; Jaffe MH, Clark LR (мај 1988). „Renal cell carcinoma: dynamic thin-section CT assessment of vascular invasion and tumor vascularity”. Radiology. 167 (2): 393—6. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нефректомија&oldid=28306969”