Нишке џамије
Нишке џамије остаће запамћене као једна од важних карактеристика оријентализације на читавом османском Балкану у средњем и новом веку и заоставштина задужбинара, који су у првом реду подизали верске грађевине и пратеће објекте. У Нишу, као значајном стратешком и управном центру, током османског периода подигнуто је 19 џамија, и биле носилац урбаног развитка.
Историја[уреди | уреди извор]
Најстарија позната џамија у Нишу била је дело султана Мурата I (1359—1389). Султан је наводно направио џамију 777. године по Хиџри (2. јун 1375. — 20. мај 1376). Била је позната по имену Џамија султана Мурата. Према речима Евлије Челебије, била је лепа и саграђена у старом стилу.[1]
Током османске владавине у Нишу је постојало 19 џамија[2].
Прва џамија која је саграђена је Бали-бегова из раног 16. века. Према записима, у тврђави, постајало је још 9 џамија.
Једни путници кроз српске крајеве у 16. веку су забележили да су у Нишу видели 7 џамија.[3], док су други видели 5[4]
Евлија Челебија око 1660. године бележи три џамије: Гази-Кудавендигијарову, Ислам-Ефендијеву и Хасан-Кеткудову џамију[2].
Изглед града на Нишави почетком 18. века, а непосредно пре изградње данашњег утврђења (1719–1723), са пет џамија у хисару (тврђави) и две варошке џамије, доноси „Италијански план Ниша“, израђен од стране аустријског официра за снимање градова, Дриша, који је био у пратњи посланика Хуга Вирмонта.[5][6]
У бакрорезу из 1737. године, направљеном у част аустријског заузимања Ниша, спомиње се да град има пет џамија.[7] Аустријски цар је, ради прослављења бескрвног заузимања Ниша, наредио да се у славу Бога једна џамија претвори у цркву.[8]
Средином 19. века у граду је било 11 џамија.[9] Енглески путник Едмунд Спенсер, путујући кроз Европску Турску 1850. године, наводи да у Нишу постоји 11 џамија.[10]
У новоосвојеним областима из рата 1876-78, порушене су бројне џамије и текије.[11]
Кад је Ниш ослобођен 1878. године од Турака, постојало је 13 џамија[12]:
- Пашина џамија на Тргу краља Милана,
- Дефердар џамија на месту Јеронимове зграде, на почетку Јеронимове улице,
- Шарена (или фукара) џамија на месту апотеке „Ћеле кула“ на Синђелићевом тргу,
- џамија на Арнаут пазару (сада Трг краља Александра),
- Мошеја (без минарета) на улазу у Казанџијско сокаче,
- џамија на Лесковачкој капији иза „Уреда“,
- џамија у Мухаџирском насељу на улазу у Кованлук,
- Бајрак џамија у Али-беговом чифлику на северозападној периферији Ниша,
- Фехтија џамија на Светониколском брегу, на чијим је рушевинама изграђена црква Светог Николе;
У Тврђави су се налазиле 3 џамије[12]:
- Хамаз-бегова или Нишка џамија, смештена у четврти Балија Једренце, недалеко од Београдске капије, са леве стране главне градске улице (која се поклапа са данашњом главном тврђавском стазом, на почетку успона)
- Једрењанина Бали-бега џамија (реконструисана 1976/77 године) без минарета, налази се и данас у Тврђави. Уз ову џамију Митхад-паша изградио је и библиотеку која је радила до 1877.
- Трећа џамија о којој се данас ништа не зна, а налазила се на најузвишенијем делу Тврђаве.
Број џамија је 1879. године смањен са петнаест на данашње три џамије[13] тј. уништено је 12 од 15 џамија.[14]
Британски конзул Бејкер у Нишу забележио је да су џамије или биле коришћене за војску или јавне намене, или да су уништене.[15]
У 19. веку, под српском влашћу, у Нишу су наместо уклоњених џамија, минарета и кривудавих сокака свуда ницали импозантни тргови и праве улице.[16]
Нишке џамије данас[уреди | уреди извор]
Данас се у Нишу налазе три џамије од којих само једна служи у верске сврхе (Ислам-агина џамија), једна је пред потпуном девастацијом Хасан-бегова џамија, а трећа је претворена у уметничку галерију (Бали-бегова џамија).
Ово је списак данас постојећих џамија:
- Бали-бегова џамија, најстарија очувана џамија,
- Ислам-агина џамија, саграђена непосредно пред ослобођење Ниша и
- Хасан-бегова џамија, оштећена у Другом светском рату
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Историја Ниша I. pp. 115, Градина и Просвета Ниш, 1983.
- ^ а б Martijn Theodoor Houtsma, E.J. Brill's first encyclopaedia of Islam, 1913-1936, Volume 1, 1987 - pp. 926.
- ^ Stanoje Stanojević, Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenac̆ka, Volume 3, 1925 - pp. 394.
- ^ Феликс Каниц, Србија, земља и становништво од римског доба до краја, VI Ниш. pp. 140.
- ^ Г. Милошевић, „Италијански план“ Ниша из 1719. године као повод за реконструкцију изгледасредњовековног и античког града, Ниш и Византија 3 (2005), 149
- ^ Енциколедија Ниша, Ниш, 1995, 103 – 104.
- ^ Историјски архив Ниш: Бакрорез из 1737. године Архивирано на сајту Wayback Machine (28. фебруар 2011), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Феликс Каниц, Србија, земља и становништво од римског доба до краја, VI Ниш. pp. 142.
- ^ Žarko Domljan, Likovna enciklopedija Jugoslavije, Volume 2, 1987 - pp. 471.
- ^ Edmund Spencer, Travels in European Turkey, in 1850: through Bosnia, Servia, Bulgaria, Macedonia, Thrace, Albania, and Epirus; with a visit to Greece and the Ionian Isles and homeward tour through Hungary and the Slavonian provinces of Austria on the lower Danube, 1851 - pp. 132.
- ^ Institut za istoriju Sarajevo, Kontributions, Volumes 32-33, 2003 - pp. 184.
- ^ а б Милићевић М. Ђ. Краљевина Србија - нови крајеви Београд 1884.
- ^ Kemal H. Karpat, Studies on Ottoman social and political history: selected articles and essays, 2002 - pp. 370.
- ^ History and culture of South Eastern Europe, Volume 7, 2005 - pp. 45.
- ^ McCarthy, Justin (1995). Death and exile: the ethnic cleansing of Ottoman Muslims, 1821-1922. стр. 104.
- ^ Феликс Каниц, Србија, земља и становништво од римског доба до краја, VI Ниш. pp. 156.
Литература[уреди | уреди извор]
- McCarthy, Justin (1995). Death and exile: the ethnic cleansing of Ottoman Muslims, 1821-1922. стр. 104.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
