Пређи на садржај

Ото Вагнер

С Википедије, слободне енциклопедије
Ото Вагнер
Ото Вагнер 1904. године
Лични подаци
Датум рођења(1841-07-13)13. јул 1841.
Место рођењаПенцинг, Аустријско царство
Датум смрти11. април 1918.(1918-04-11) (76 год.)
Место смртиБеч, Аустроугарска

Ото Коломан Вагнер (нем. Otto Koloman Wagner; Пенцинг, 13. јул 1841Беч, 11. април 1918) је био аустријски архитекта. Називали су га „оцем савремене бечке архитектуре“ и „учитељем читаве генерације“. Главни је представник бечке сецесије. Био је професор уметничке академије у Бечу.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Студирао је архитектуру на Институту политехнике у Бечу, Академију ликовних уметности у Бечу и Академију грађевинарства у Берлину. У Вагнеровим првим делима преовлађују елементи новоренесансе и уметности историцизма. После почиње да развија мисли Готфрид Земпера о рационализму у архитектури ("шта није функционално не може бити лепо"). Године 1895. издаје теоријско дело "Moderne Architektur"("Модерна архитектура") у којем захтева примењени стил који је заснован на функционалности, пригодном избору материјала и конструкцији. 1911. године издаје дело "Die Groszstadst" које се фокусира на урбано планирање. Биће веома утицајан и значајан, неки његови ученици су га сматрали „оцем модерне архитектуре“ као на пример Павел Јанак и Рудолф Шиндлер. Међу његовим ученицима су Јозеф Хофман, Јоже Плечник, Ото Шентал, Емил Хопе, Макс Фабијани и други.

Значајнија дела

[уреди | уреди извор]
  • Његови први познатији радови су: Берза у Амстердаму, 1884. године и Руска амбасада у Бечу, 1886. године.
  • Синагога у Будимпешти
  • Вила Вагнер I
  • Кућа мајолика и Кућа медаљона, Беч (1899)
  • Црква у Штајнхофу (1903–1907)
  • Бечка подземна жељежница, станица Карлсплац
  • Поштанска штедионица у Бечу (1904–1912)
  • Вила Вагнер II

Од 1860 до 1890

[уреди | уреди извор]

Од 1890 tдо 1918

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]