Бечка сецесија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Место и састајилиште чланова бечке сецесије; изградио 1897. Јозеф Марија Олбрих за изложбе чланова
Још један приказ састајалишта чланова бечке сецесије
Чувене три сове, фигуре на фасади зграде
Бетовенов фриз (детаљ); нацртао Густав Климт, а налази се на доњем спрату куће

Бечка сецесија је покрет у уметности који је настао у Аустрији, а допринео је ширењу ар нувоа. Зачели су је 1897. године бечки уметници, њих 19, који су пре тога напустили оригиналну државну асоцијацију. Први председник и главни оснивач био је Густав Климт.

Стил сецесиониста[уреди]

За разлику од других уметничких покрета не постоји одређени стил који би могао повезивати све уметнике бечке сецесије. Једино што их повезује јесте сама управна зграда, која се сматрала иконом покрета. Одмах на улазу у зграду стоји написана фраза „сваком времену његова уметност, уметности њена слобода”. Уметници бечке сецесије имали су слободу да испробају сваку врсту уметности, без обзира да ли старе школе то прихватале или не. Надали су се да ће створити нови стил који неће имати историјског утицаја као сви уметнички радови у прошлости. Млади уметници нису више били спремни па прихвате туторство академизма, захтевали су да излажу на местима изван „закона тржишта”, да окончају културни изолационизам Беча, да позову стране уметнике, и да своја дела покажу изван граница Аустрије. Програм сецесије није био окренут једино естетским начелима, већ представља и борбу за право на „слободу уметничког стваралаштва”.

Сецесија издаје и свој часопис, назван Ver Sacrum (Свето пролеће). Часопис приказује масу декоративних радова крчећи пут стилу арт декоа. Густав Климт биће њихов припадник читаве две године.

Архитекте бечке сецесије најчешће декоришу спољашњост својих зграда са линеарним орнаментима. Кућа Ота Вагнера Мајолика у Бечу (направљена 1898) типичан је пример овог стила сецесије код архитеката.

Уметници Бечке сецесије[уреди]

Спољашње везе[уреди]