Петрињци

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Петрињци
Petrinjci (Sunja).jpg
Споменик жртвама усташког терора поред напуштене основне школе, касније зграде мјесног одбора
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаСисачко-мославачка
ОпштинаСуња
Становништво
 — 2011.183
Географске карактеристике
Координате45°22′11″ СГШ; 16°30′46″ ИГД / 45.36974° СГШ; 16.51274° ИГД / 45.36974; 16.51274Координате: 45°22′11″ СГШ; 16°30′46″ ИГД / 45.36974° СГШ; 16.51274° ИГД / 45.36974; 16.51274
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Петрињци на мапи Хрватске
Петрињци
Петрињци
Петрињци на мапи Хрватске
Петрињци на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Петрињци
Петрињци
Петрињци на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Позивни број+385 44
Регистарска ознакаSK

Петрињци су насељено место у општини Суња, Сисачко-мославачка жупанија, Хрватска.

Историја[уреди | уреди извор]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу бивше велике општине Сисак. Петрињци су се од 1991. до августа 1995. године налазили у Републици Српској Крајини.

Други светски рат[уреди | уреди извор]

Споменик жртвама усташког терора, подигнут од народа села Петрињци 1962. и написан ћирилицом

Свештеник из Суње Јосип Орлић са револвером у руци је нагонио Србе да промене веру. Када је у јесен 1941. године са неколико усташа дошао у село Петрињце наредио је сеоском старешини да сазове Србе у школу на збор. Окупљеним Србима одржао је говор у коме је „споменуо да је римокатолицизам најстарија вјера на свијету и да је само то права вјера. Срби су раније били Хрвати и припадали су раније римокатоличкој вјери па су доцније отпали од вјере. Пошто у НДХ несмје бити никакве вјере осим римокатоличке, то се и Срби имају да врате у римокатоличку вјеру па ће тако постати равноправни са Хрватима.

У селу Петрињцима, пошто је претходно била опљачкана, црква је срушена у лето 1941. године. Грађевински материјал од срушене цркве одвукли су житељи околних хрватских села. “У августу 1941. сви Хрвати су учествовали у рушењу српских цркава у нашем срезу. Дрвену грађу од порушених цркава у овоме срезу морали су сами Срби да превозе у хрватске куће, док су остали материјал и звона одвозили сами Хрвати у Суњу и Петрињу."[1]

Становништво[уреди | уреди извор]

Националност[2] 1991.
Срби 221 (91,32%)
Хрвати 6 (2,47%)
Југословени 2 (0,82%)
остали и непознато 13 (5,37%)
Укупно 242

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 174
  2. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]