Речна змија

С Википедије, слободне енциклопедије

Речне змије
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:
Породица:
Род:
Биномно име
Natrix tessellata
(Laurenti, 1768)
Рибарица (Natrix tessellata) се крије испод камена на саставу Таре и Пиве.
Речна змија је са разлогом добила назив рибицара, примерак из реке Врбас
Рибарица, мокри препарат природњачке колекције Музеја у Добоју

Речна змија (лат. Natrix tessellata) је врста неотровне змије из породице смукова (Colubridae).

Назив[уреди | уреди извор]

У Србији се ова змија још назива и поточара, али и рибицара или рибарица јер се претежно храни мањим рибама. Због њених шара назива се још и коцкаста водењача.[1]

Опис животиње[уреди | уреди извор]

За разлику од белоушке којој је сродна, нема мрље у задњем делу главе. Глава јој је иначе троугласта и издужена. Горња страна тела јој је светломрка или маслинастозелена са тамним квадратастим шарама. Достиже величину до једног метра.[2] Као и белоушка, када је уплашена, из клоаке избацује садржај веома непријатног мириса.

Станиште и ареал[уреди | уреди извор]

Живи најчешће у текућим водама са брзим током. Ту и проналази храну - ситне рибе.[2] Распрострањена је у средњој Европи и Балканском полуострву.[1]

Биологија[уреди | уреди извор]

Активна је углавном током дана али током топлих летњих месеци лови и ноћу. На копно излази током парења, полагања јаја и током хибернације. Храни се претежно рибом. Зимски сан траје од новембра до марта. Тком тог времена скрива се испод камења или у рупама у земљи испод корена врба. Пари се у априлу или мају. Женка полаже јаја у наслаге лишћа и гранчица, које трула на тлу, или у шупљине између камења. Обично полажу бар 20 јаја али и више.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Чинери, М. 2001. Велика енциклопедија животиња. ИТП „Змај“: Нови Сад. ISBN 978-86-489-0303-7.
  2. ^ а б Калезић М. 2000. год. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Шукало Г. (2022). Гмизавци Републике Српске - Бања Лука: Природно-математички факултет, Универзитет у Бањој Луци, (Бања Лука: Vilux), ISBN 978-99976-86-03-9
  • Veith, G. (1991). Die Reptilien Bosniens und der Herzegowina. 1. Herpetozoa 3(3-4): 97-196
  • Едукативне табле Природњачког одјељења Музеја у Добоју

Спољашње везе[уреди | уреди извор]