Снијежница (језеро)
| Језеро Снијежница | |
|---|---|
 Језеро Снијежница | |
| Координате | 44° 34′ 46″ С; 18° 57′ 25″ И / 44.57936° С; 18.95682° И |
| Тип | вјештачко, акумулационо |
| Земље басена |  Босна и Херцеговина Република Српска |
| Макс. дужина | 3,45 km |
| Макс. ширина | 1,07 km |
| Површина | 1,72 km2 |
| Макс. дубина | 49[1] m |
| Над. висина | око 320 m |
  Језеро Снијежница | |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Језеро Снијежница је вјештачко, акумулационо језеро, у селу Снијежница, код Теочака, на линији разграничења између Федерације БиХ и Републике Српске у Босни и Херцеговини, изграђено за потребе термоелектране у Угљевику. Језеро су пуни водом из Растошничке ријеке, а вода се испушта у ријеку Јању. Налази се на површини од 172 хектара, а максимална дубина му је 49 метара[1].
Изградња[уреди | уреди извор]
Изградња термоелектране у Угљевику је почела 1979. године. Због потреба за великим количинама воде за рад постројења ТЕ, у исто вријеме, кренуло се и са изградњом акумулационог језера. На неких 10-ак километара од објекта ТЕ, узводно ријеком Јањом, у селу Снијежница изграђена је брана на Растошничкој ријеци. Упоредо са радовима вршена је и експропријација земљишта. Већим дијелом језеро се налазило на површини тадашње општине Угљевик, али један дио језера је захватао и дијелове општина Зворник и Лопаре. Дијелови села Снијежница (тада општина Угљевик, сада општина Теочак) и Растошница (тада општина Зворник, сада општина Сапна) су морали бити исељени. Поред приватних објеката, и црква у Растошници (изграђена 1972. године) је дјелимично потопљена и још увијек се налази у приобаљу језера. Нови храм је у изградњи, од средстава накнаде и обештећења.
Рат 1992—1995. година[уреди | уреди извор]
Почетком рата у Босни и Херцеговини, језеро Снијежница се налазило у зони ратних дејстава. Један дио језера је био контролисан од војних снага Срба, а већи дио су контролисале бошњачке снаге. Брана у Снијежници је, од стране Армије РБиХ минирана[2], и представљала је пријетњу за становништво у Угљевику, јер би се у случају рушења бране ово мјесто нашло на директном путу огромне количине воде, што би довело до деструкције и великог броја жртава. Средином рата се, чак, десило да је локална власт у Угљевику становништву препоручила евакуацију, јер је имала сазнање да ће муслиманске снаге, како је речено, „пустити брану“.
Дејтонским споразумом дијелови општина Угљевик и Зворник су припали Федерацији БиХ, тако да су од њих формиране двије нове општине Теочак и Сапна. Један, мањи дио језера је овим споразумом припао Републици Српској и то у дијелу који је и прије рата припадао општини Лопаре.
Термоелектрана у Угљевику и даље користи језеро, али се брана више не налази у саставу тог предузећа. Због великих накнада за кориштења бране разматра се и изградња новог језера на територији општине Угљевик.
Рибљи фонд[уреди | уреди извор]
Језеро Снијежница се константно порибљава. Бригу о рибљем фонду воде Спортска риболовна друштва „Шаран“ из Теочака и „Шкобаљ“ из Сапне. Рибе које се могу уловити у језеру су: бабушка, скобаљ, клијен, шаран, штука, пастрмка, црвенперка, сом, смуђ. У језеру су забиљежени и примјерци ракова што говори о чистоћи воде.
Туризам[уреди | уреди извор]
На језеру не постоји озбиљно организован туризам. Углавном се ради о излетничком и спортско-риболовном туризму. Не постоје уређене плаже са спасилачком службом. Тренутно, само један угоститељски објекат постоји на језеру. Ипак, све је већи број купача и излетника из читаве регије.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Брана на језеру -
Излетници на језеру
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Carp Team Explorer - Jezero Sniježnica Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), Приступљено 4. 5. 2013.
- ^ Kapetan Hajro - Zmaj od Bosne, Приступљено 4. 5. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
