Тровање каустичним средствима

С Википедије, слободне енциклопедије
Тровање каустичним средствима
Специјалностиургентна медицина, хирургија

Тровање каустичним средствима је озбиљан медицински проблем, посебно код деце и самоубица, широм света са разноврсном клиничком презентацијом и тешким компликацијама, који настаје након уноса у организам гутањем јаких киселине и база.[1][2] Оне доводе до сагоревања ткива горњих гастроинтестиналних путева, што понекад резултује перфорацијом једњака или желуца, и излива садржаја у грудну или трбушну шупљину.[3] Симптоми могу укључивати повраћање, дисфагију и бол у устима, грудима или желуцу; касније се могу развити стриктуре (сужења). У дијагностици често је неопходна ендоскопија. Лечење је симптоматско — пражњење желуца, и санирање насталих каустичних опекотина.[4] Примена активног угља је контраиндикована. Перфорација и сужења се лече хируршки.[5][6][7]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Према подацима Центра за контролу тровањa Сједињених Америчких Држава, од укупно 2,3 милиона случајева тровања каустичним средствима годишње, ингестије каустицима су заступљене код деце млађе од 5 година у 49% случајева,[8] чешће код дечака (50—62%).[5][9][10][11]

Најчешћи облик тровања у дечијем узрасту је акцидентални,[12] док међу старијом децом и адолесцентима може бити и покушај суицида.[13][14][15][16][17]

Код деце су 18—46% свих каустичних ингестија праћене оштећењем једњака. Удаљене компликације се односе на честе езофагусне стриктуре и повећан ризик од карцинома једњака.[18][19][20]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Узрочници тровања су средства за хигијену у домаћинствима, нарочито она за избељивање, затим шампони и регенератори за косу, детерџенти, средства за чишћење тоалета. Индустријски производи су обично концентрисанији од производа за домаћинство и стога могу нанети већу штету.[16][21][22]

Алкалне супстанције, које су далеко чешћи узрок тровања од киселина, изазивају оштећење усана, усне дупље, ждрела и горњих дисајних путева, а најозбиљнија су на једњаку са могућом перфорацијом и смртним исходом.[23][24]

Патологија[уреди | уреди извор]

Ингестија алкалија узрокује оштећење ткива:[25]

  • коликвационом (ликвефакционом) некрозом,[26]
  • процесом сапонификације масти,
  • денатурацијом протеина.

Најтеже последице овог тровања су на једњаку. Озбиљно оштећење настаје великом брзином на месту првог контакта са каустичним средством за само неколико минута а понекад и за 1 секунд (нпр 30% раствора натријум хидроксида).[27]

Ингестија киселине узрокује оштећење ткива коагулационом некрозом,[28] стварајући коагулум или крусту која штити ткиво од даље деструкције. Најчешће оштећен орган у ингестији киселине је желудац.

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Клиничка слика тровања каустичним средствима може бити асимптоматска али и са бројним видљивим опекотинама на лицу, уснама и орофарингсу.[29][30] Присуство или одсуство ових лезија није у корелацији са степеном оштећења једњака и желуца.[31]

Пацијенти са специфичним ларингеалним или епиглоточним едемом, имају симптома стридора, афоније, промуклости и диспнеје.[32]

Од осталих симптома и знакова тровања могу се јавити:[33]

  • наузеја и повраћање,
  • хематемеза,
  • дисфагија и одинофагија,[34]
  • абдоминални бол који ирадира у леђа,
  • субстернални бол, који може бити знак перфорације једњака.[35][36]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Физикални преглед

Први корак у дијагностици је увид у респираторну функцију. Ако дисајни пут није слободан индикована је интубација директном визуализацијом.[37] Тек након тога се врши детаљан клинички преглед и узимају подаци о догађају (идентификација агенса, време и количина ингестије).[38][39]

Имиџинг

Радиографија плућа и трбуха треба да детектује слободан ваздух у медијастимуну (перфорација једњака) или испод дијафрагме (гастрична перфорација), као и потенцијални развој пнеумоније.[40][41][42]

Лабораторијске анализе

Лабораторијским резултатима се процењује стање шока и ацидозе.

Ендоскопија

Кад је пацијент стабилан и pH ликвидног агенса добро познат, флексибилна ендоскопија унутар 12 часа након ингестији каустичног средства је метод избора за директну визуализацију насталих промена.[43] Наиме будући да присуство или одсуство интраоралних опекотина не указује поуздано да ли су једњак и желудац тешко оштећени, пажљивим извођењем ендоскопија може се утврдити присуство и озбиљност опекотина једњака и желуца, посебно код када симптоми или анамнеза наговештавају нешто више од тривијалног гутања корозивних средстава. Зависно од дубине лезије и видљивих ендоскопских промена степен оштећења се обележава степенима.[44][43][45] (види табелу).

Степен оштећења једњака каустичном ингестијом на основу ендоскопског налаза
Степен оштећење Ендоскопски налаз.[46][47]
0°
 Нормална мукоза
1°
 Едем и хиперемија мукозе
2°
 Хеморагија, ерозије, беличасте мембране, ексудат
3°
 Улцерација, некроза

Након 48 часова од тровања корозивним средствима ендоскопија је строго контраиндикована због прогресивног оштећења истањењеног зида једњака, и великог ризика од перфорације. Код асимптоматских тровања или оних који су под сумњом да су се отровали саветује се опсервација пацијента у складу са налазом, при чему ендоскопија није обавезна дијагностичка процедура.[48][49][50]

Терапија[уреди | уреди извор]

У терапији тровање каустичним средствима постоји више сличних протоколац усмерених на превенцију компликација.[51][52][53][54][55]

Опште мере.[56][57]
  • Орални унос хране и напитака се одмах прекида и замењује парентералним.
  • Идукција повраћања, због додатних оштећења, је контраиндикована.
  • Неутрализацију каустичног матерјала треба избегавати зато што може изазвати егзотермичко оштећење и погоршати постојеће.
  • Назогастрична сонда може бити пласирана током ендоскопије за оштећања 2° и 3° како би се обезбедио одговарајући ентерални унос хране и течности.
Медикаментозна терапија
  • Контрола бола је есенцијална, као и примена супресора гастричне секреција и антибиотика који помажу реепителизацију.[58]
  • Примена кортикостероида је дискутабилна, али је доказано да смањују гранулације и стриктуре.[59][60][61][62][63][64]
Хируршка терапија

Након примене баријумска пасажа једњака 4 недеље после ингестије може се установити присуства стриктура, које захтевају пласирање графта (дебелог црева или јејунума), док се блаже решавају балон дилатацијом, нарочито код деце.[14][15][65][66][67][68][69][70][71][72]

Стентирање силиконским стентом

Стентирање једњака силиконским стентом данас представља нову стратегију за избегавање вишеструких дилатација једњака због релапса стенозе. Силиконски стент побољшава покретљивост једњака, и примењује се у лечењу у стеноза једњака код педијатријских пацијената.[73][74][75]

Компликације[уреди | уреди извор]

Ендоскопска дилатација једњака је ефикасна техника, посебно код пептичне стриктуре једњака (види слику), без потребе за операцијом у неким случајевима.[76][77]

Перфорација једњака или желуца, једна је од најтежих компликација, која се лечи антибиотицима и хируршким захватима.[52]

Сужење једњака може се видети већ након три недеље од уноса отрова.[15][68] У 10% до 20% каустичних повреда, најчешће је локализовано на нивоу крикоидне хрскавице, у пределу аортичног лука, рачве трахеје на два бронха и хијатуса једњака, односно на местима анатомски сужавања једњака.[14][66]

Сужење може довести до тешке дисфагије, при чему око 80% стриктуре изазива опструктивне симптоме два месеца након њиховог формирања.[78]

Деца која гутају живу соду, 30% ће чешће развити опекотине једњака; од тога, 50% ће развити стриктуре.[65]

Морбидне функционалне компликације укључују назофарингеални рефлукс, хипофарингеалну и ларингеалну стенозу и фиксацију језика.[14][79]

Прогноза[уреди | уреди извор]

Смртност и морбидитет након тровање каустичним средствима јавља се у 20% случајева.[14][80][81]

Повреде и стварање стриктура (сужења и ожиљака) предиспонирају карцином једњака, са процењеним повећањем ризика и фактором 1.000, који се наставља 10 до 25 година након повреде и захтева пажљиво праћење.[14][67][66][55]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Schaffer, S. B.; Hebert, A. F. (2000). „Caustic ingestion”. J la State Med Soc. 152 (12): 590—596. PMID 11191021. .
  2. ^ „Caustic Ingestion - Injuries; Poisoning”. Merck Manuals Professional Edition (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-26. 
  3. ^ Hoffman, Robert S.; Burns, Michele M.; Gosselin, Sophie (1748). „Ingestion of Caustic Substances”. New England Journal of Medicine. 382 (18): 1739—1748. PMID 32348645. S2CID 217549452. doi:10.1056/NEJMra1810769. .
  4. ^ Fulton, J. A.; Hoffman, R. S. (2007). „Steroids in second degree caustic burns of the esophagus: a systematic pooled analysis of fifty years of human data: 1956-2006”. Clin Toxicol. 45 (4): 402—8. PMID 17486482. S2CID 44699762. doi:10.1080/15563650701285420. 
  5. ^ а б Bronstein, Alvin C.; Spyker, Daniel A.; Cantilena, Louis R.; Rumack, Barry H.; Dart, Richard C. (2012). „2011 Annual Report of the American Association of Poison Control Centers’ National Poison Data System (NPDS): 29th Annual Report”. Clinical Toxicology. 50 (10): 911—1164. ISSN 1556-3650. doi:10.3109/15563650.2012.746424. 
  6. ^ Gerald F. O’Malley, Rika O’Malley, Caustic Ingestion Архивирано на сајту Wayback Machine (21. децембар 2019) На: www.msdmanuals.com
  7. ^ Kurowski, Jacob A.; Kay, Marsha (2017). „Caustic Ingestions and Foreign Bodies Ingestions in Pediatric Patients”. Pediatric Clinics of North America (на језику: енглески). 64 (3): 507—524. doi:10.1016/j.pcl.2017.01.004. 
  8. ^ Chang JM, Liu NJ, Pai BC, Liu YH, Tsai MH, Lee CS, et al. The role of age in predicting the outcome of caustic ingestion in adults: a retrospective analysis. BMC Gastroenterol. 2011 Jun 14. 11:72. [Medline]. [Full Text].
  9. ^ Atabek, C.; Surer, I.; Demirbag, S.; Caliskan, B.; Ozturk, H.; Cetinkursun, S. (2007). „Increasing tendency in caustic esophageal burns and long-term polytetrafluorethylene stenting in severe cases: 10 years experience”. J Pediatr Surg. 42 (4): 636—640. PMID 17448758. doi:10.1016/j.jpedsurg.2006.12.012. 
  10. ^ Hoffman, R. S.; Burns, M. M.; Gosselin, S. (2020). „Ingestion of Caustic Substances”. New England Journal of Medicine. 382 (18): 1739—1748. PMID 32348645. S2CID 217549452. doi:10.1056/NEJMra1810769. 
  11. ^ Elshabrawi, M.; a-Kader, H. H. (2011). „Caustic ingestion in children”. Expert Rev Gastroenterol Hepatol. 5 (5): 637—45. PMID 21910581. S2CID 207210557. doi:10.1586/egh.11.49. 
  12. ^ Arnold, M.; Numanoglu, A. (2017). „Caustic ingestion in children-A review”. Semin Pediatr Surg. 26 (2): 95—104. PMID 28550877. doi:10.1053/j.sempedsurg.2017.02.002. 
  13. ^ Denney, W.; Ahmad, N.; Dillard, B.; Nowicki, M. J. (2012). „Children will eat the strangest things: a 10-year retrospective analysis of foreign body and caustic ingestions from a single academic center”. Pediatr Emerg Care. 28 (8): 731—4. PMID 22858742. S2CID 10091656. doi:10.1097/PEC.0b013e31826248eb. 
  14. ^ а б в г д ђ Schaffer S. B., Hebert A. F. Caustic ingestion. Schaffer, S. B.; Hebert, A. F. (2000). „Caustic ingestion”. J la State Med Soc. 152 (12): 590—596. PMID 11191021. .
  15. ^ а б в Anderson K. D., Rouse T. M., Randolph J. G. A controlled trial of corticosteroids in children with corrosive injury of the esophagus. Anderson, K. D.; Rouse, T. M.; Randolph, J. G. (1990). „A controlled trial of corticosteroids in children with corrosive injury of the esophagus”. New England Journal of Medicine. 323 (10): 637—640. PMID 2200966. doi:10.1056/NEJM199009063231004. .
  16. ^ а б Arévalo-Silva, C.; Eliashar, R.; Wohlgelernter, J.; Elidan, J.; Gross, M. (2006). „Ingestion of caustic substances: a 15-year experience”. Laryngoscope. 116 (8): 1422—1426. PMID 16885747. S2CID 7647571. doi:10.1097/01.mlg.0000225376.83670.4d. 
  17. ^ Riffat, F.; Cheng, A. (2009). „Pediatric caustic ingestion: 50 consecutive cases and a review of the literature”. Dis Esophagus. 22 (1): 89—94. PMID 18847446. doi:10.1111/j.1442-2050.2008.00867.x. 
  18. ^ Gaudreault P, Parent M, McGuigan MA,; et al. (1983). „Predictability of esophageal injury from signs and symptoms: a study of caustic ingestion in 378 children”. Pediatrics. 71 (5): 767—70. PMID 6835760. S2CID 28626218. doi:10.1542/peds.71.5.767. 
  19. ^ Chou, S. H.; Chang, Y. T.; Li, H. P.; Huang, M. F.; Lee, C. H.; Lee, K. W. (2010). „Factors predicting the hospital mortality of patients with corrosive gastrointestinal injuries receiving esophagogastrectomy in the acute stage”. World J Surg. 34 (10): 2383—2388. PMID 20512491. S2CID 25749262. doi:10.1007/s00268-010-0646-6. 
  20. ^ Contini, S.; Swarray-Deen, A.; Scarpignato, C. (2009). „Oesophageal corrosive injuries in children: A forgotten social and health challenge in developing countries”. Bull World Health Organ. 87 (12): 950—954. PMC 2789358 Слободан приступ. PMID 20454486. doi:10.2471/BLT.08.058065. 
  21. ^ Triadefilopolulos G. Caustic ingestion in adults. UpToDate. Available at: www.uptodate.com. Accessed on December 10, 2008.
  22. ^ Chirica, M.; Bonavina, L.; Kelly, M. D.; Sarfati, E.; Cattan, P. (2017). „Caustic ingestion”. Lancet. 389 (10083): 2041—2052. PMID 28045663. S2CID 3070364. doi:10.1016/S0140-6736(16)30313-0. 
  23. ^ Lupa, Michael; Magne, Jacqueline; Guarisco, J. Lindhe; Amedee, Ronald (2009). „Update on the Diagnosis and Treatment of Caustic Ingestion”. The Ochsner Journal. 9 (2): 54—59. ISSN 1524-5012. PMC 3096249 Слободан приступ. PMID 21603414. 
  24. ^ Mattos, G. M.; Lopes, D. D.; Mamede, R. C.; Ricz, H.; Mello-Filho, F. V.; Neto, J. B. (2006). „Effects of time of contact and concentration of caustic agent on generation of injuries”. Laryngogscope. 116 (3): 456—460. PMID 16540909. S2CID 8880343. doi:10.1097/01.mlg.0000199935.74009.60. 
  25. ^ Anderson, K. D.; Rouse, T. M.; Randolph, J. G. (1990). „A controlled trial of corticosteroids in children with corrosive injury of the esophagus”. New England Journal of Medicine. 323 (10): 637—640. PMID 2200966. doi:10.1056/NEJM199009063231004. 
  26. ^ Rollin, M.; Jaulim, A.; Vaz, F.; Sandhu, G.; Wood, S.; Birchall, M.; Dawas, K. (2015). „Caustic ingestion injury of the upper aerodigestive tract in adults”. Ann R Coll Surg Engl. 97 (4): 304—7. PMC 4473870 Слободан приступ. PMID 26263940. doi:10.1308/003588415X14181254789286. 
  27. ^ Bertinelli, A.; Hamill, J.; Mahadevan, M.; Miles, F. (2006). „Serious injury from dishwasher powder ingestions in small children”. J Paediatr Child Health. 42 (3): 129—133. PMID 16509913. S2CID 32253416. doi:10.1111/j.1440-1754.2006.00811.x. 
  28. ^ Lefrancois, M; Gaujoux, S; Resche-Rigon, M; Chirica, M; Munoz-Bongrand, N; Sarfati, E; Cattan, P (2011-04-08). „Oesophagogastrectomy and pancreatoduodenectomy for caustic injury”. British Journal of Surgery. 98 (7): 983—990. ISSN 0007-1323. doi:10.1002/bjs.7479. 
  29. ^ Friedman E. M. Caustic ingestion and foreign bodies in the aerodigestive tract. In: Bailey B. J., Johnson J. T., Newlands S. D., editors. Head and Neck Surgery—Otolaryngology. 4th ed. Baltimore, MD: Lippincott Williams & Wilkins; 2006. pp. 925–932. [Google Scholar]
  30. ^ Lerry G. D. Caustic esophageal injury in children. UpToDate. January 2008. Available at: www.uptodate.com. Accessed December 15, 2008.
  31. ^ Browne J., Thompson J. Caustic ingestion. In: Cummings C. W., Flint P. W., Haughey B. H., Robbins K. T., Thomas J. R., editors. Cummings Otolaryngology: Head & Neck Surgery. 4th ed. St Louis, MO: Elsevier Mosby; 2005. pp. 4330–4341.
  32. ^ Contini, S.; Scarpignato, C. (2013). „Caustic injury of the upper gastrointestinal tract: a comprehensive review”. World J Gastroenterol. 19 (25): 3918—30. PMC 3703178 Слободан приступ. PMID 23840136. doi:10.3748/wjg.v19.i25.3918 Слободан приступ. 
  33. ^ Ramasamy, K.; Gumaste, V. V. (2003). „Corrosive ingestion in adults”. J Clin Gastroenterol. 37 (2): 119—124. PMID 12869880. doi:10.1097/00004836-200308000-00005. 
  34. ^ Kamijo, Y.; Kondo, I.; Watanabe, M.; Kan'o, T.; Ide, A.; Soma, K. (2007). „Gastric stenosis in severe corrosive gastritis: prognostic evaluation by endoscopic ultrasonography”. Clin Toxicol. 45 (3): 284—6. PMID 17453882. S2CID 45531503. doi:10.1080/15563650601031759. 
  35. ^ Lupa, M.; Magne, J.; Guarisco, J. L.; Amedee, R. (2009). „Update on the diagnosis and treatment of caustic ingestion”. Ochsner J. 9 (2): 54—9. PMC 3096249 Слободан приступ. PMID 21603414. .
  36. ^ Moazam, F.; Talbert, J. L.; Miller, D.; Mollitt, D. L. (1987). „Caustic ingestion and its sequelae in children”. South Med J. 80 (2): 187—90. PMID 3810214. S2CID 25484619. doi:10.1097/00007611-198702000-00012. .
  37. ^ Espinola, T. E.; Amedee, R. G. (1993). „Caustic ingestion and esophageal injury”. J la State Med Soc. 145 (4): 121—125. PMID 8486983. 
  38. ^ Browne J., Thompson J. Caustic ingestion. In: Bluestone C. D., Stool S. E., Kenna M. A., editors. Pediatric Otolaryngology. 4th ed. Philadelphia, PA: WB Saunders Co; 2003. pp. 4330–4342. [Google Scholar]
  39. ^ Tohda, G.; Sugawa, C.; Gayer, C.; Chino, A.; McGuire, T. W.; Lucas, C. E. (2008). „Clinical evaluation and management of caustic injury in the upper gastrointestinal tract in 95 adult patients in an urban medical center”. Surg Endosc. 22 (4): 1119—1125. PMID 17965918. S2CID 23635492. doi:10.1007/s00464-007-9620-2. 
  40. ^ Uygun, I.; Arslan, M. S.; Aydogdu, B.; Okur, M. H.; Otcu, S. (новембар 2013). „Fluoroscopic balloon dilatation for caustic esophageal stricture in children: an 8-year experience”. J Pediatr Surg. 48 (11): 2230—4. PMID 24210191. doi:10.1016/j.jpedsurg.2013.04.005. 
  41. ^ Lurie, Y.; Slotky, M.; Fischer, D.; Shreter, R.; Bentur, Y. (2013-09-13). „The role of chest and abdominal computed tomography in assessing the severity of acute corrosive ingestion”. Clinical Toxicology. 51 (9): 834—837. ISSN 1556-3650. doi:10.3109/15563650.2013.837171. 
  42. ^ Bruzzi M, Chirica M, Resche-Rigon M, Corte H, Voron T, Sarfati E, et al. „Emergency Computed Tomography Predicts Caustic Esophageal Stricture Formation”. Ann Surg. 22 (10): 1659—1664. 2018. . [Medline].
  43. ^ а б Lupa M, Magne J, Guarisco JL, Amedee R. (2009). „Update on the diagnosis and treatment of caustic ingestion”. Ochsner J. 9 (2): 54—9. PMC 3096249 Слободан приступ. PMID 21603414. .
  44. ^ Gaudreault P, Parent M, McGuigan MA,; et al. (1983). „Predictability of esophageal injury from signs and symptoms: a study of caustic ingestion in 378 children”. Pediatrics. 71 (5): 767—70. PMID 6835760. S2CID 28626218. doi:10.1542/peds.71.5.767. .
  45. ^ Tringali, A.; Thomson, M.; Dumonceau, J. M.; Tavares, M.; Tabbers, M. M.; Furlano, R.; Spaander, M.; Hassan, C.; Tzvinikos, C.; Ijsselstijn, H.; Viala, J.; Dall'Oglio, L.; Benninga, M.; Orel, R.; Vandenplas, Y.; Keil, R.; Romano, C.; Brownstone, E.; Gerner, P.; Dolak, W.; Landi, R.; Huber, W. D.; Everett, S.; Vecsei, A.; Aabakken, L.; Amil-Dias, J.; Zambelli, A. (2017). „Pediatric gastrointestinal endoscopy: European Society of Gastrointestinal Endoscopy (ESGE) and European Society for Paediatric Gastroenterology Hepatology and Nutrition (ESPGHAN) Guideline Executive summary”. Endoscopy. 49 (1): 83—91. PMID 27617420. S2CID 33677870. doi:10.1055/s-0042-111002. 
  46. ^ Ryan, F.; Witherow, H.; Mirza, J.; Ayliffe, P. (2006). „The oral implications of caustic soda ingestion in children”. Oral Surg Oral Med Oral Pathol Oral Radiol Endod. 101 (1): 29—34. PMID 16360605. doi:10.1016/j.tripleo.2005.04.025. 
  47. ^ Cheng HT Cheng CL Lin CH et al. Caustic ingestion in adults: the role of endoscopic classification in predicting outcome. BMC Gastroenterol. 2008; 8: 31
  48. ^ Betalli P, Falchetti D, Giuliani S, et al; Caustic Ingestion Italian Study Group. (2008). „Caustic ingestion in children: is endoscopy always indicated? The results of an Italian multicenter observational study”. Gastrointest Endosc. 68 (3): 434—9. PMID 18448103. doi:10.1016/j.gie.2008.02.016. .
  49. ^ Poley, Jan-Werner; Steyerberg, Ewout W.; Kuipers, Ernst J.; Dees, Jan; Hartmans, Rober; Tilanus, Hugo W.; Siersema, Peter D. (2004). „Ingestion of acid and alkaline agents: outcome and prognostic value of early upper endoscopy”. Gastrointestinal Endoscopy. 60 (3): 372—377. ISSN 0016-5107. doi:10.1016/s0016-5107(04)01722-5. 
  50. ^ Lamireau, Thierry; Rebouissoux, Laurent; Denis, Delphine; Lancelin, Frantz; Vergnes, Pierre; Fayon, Michael (2001). „Accidental Caustic Ingestion in Children: Is Endoscopy Always Mandatory?”. Journal of Pediatric Gastroenterology and Nutrition. 33 (1): 81—84. ISSN 0277-2116. doi:10.1097/00005176-200107000-00014. 
  51. ^ Salzman, M.; O'Malley, R. N. (2007). „Updates on the evaluation and management of caustic exposures”. Emerg Med Clin North Am. 25 (2): 459—476. PMID 17482028. doi:10.1016/j.emc.2007.02.007. 
  52. ^ а б Bird JH, Kumar S, Paul C, Ramsden JD. Bird, J. H.; Kumar, S.; Paul, C.; Ramsden, J. D. (2017). „Controversies in the management of caustic ingestion injury: an evidence-based review”. Clin Otolaryngol. 42 (3): 701—708. PMID 28032947. S2CID 29518053. doi:10.1111/coa.12819. . [Medline].
  53. ^ Chirica M Resche-Rigon M Bongrand NM et al. Surgery for caustic injuries of the upper gastrointestinal tract. Ann Surg. . 256. 2012: 994—1001.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  54. ^ „Corrosive ingestion and the surgeon, by Thomas B Hugh, FRCS, FRACS, Michael D Kelly, FRCS, FRACS, J Am Coll Surg 1999;189:508–522”. Journal of the American College of Surgeons. 190 (1): 102. 2000. ISSN 1072-7515. doi:10.1016/s1072-7515(99)00280-x. 
  55. ^ а б Han Y Cheng QS Li XF Wang XP Surgical management of esophageal strictures after caustic burns: a 30 years of experience. Han, Y.; Cheng, Q. S.; Li, X. F.; Wang, X. P. (2004). „Surgical management of esophageal strictures after caustic burns: A 30 years of experience”. World J Gastroenterol. 10 (19): 2846—2849. PMC 4572115 Слободан приступ. PMID 15334683. doi:10.3748/wjg.v10.i19.2846 Слободан приступ. 
  56. ^ Mowry, James B.; Spyker, Daniel A.; Cantilena, Louis R.; McMillan, Naya; Ford, Marsha (2014). „2013 Annual Report of the American Association of Poison Control Centers’ National Poison Data System (NPDS): 31st Annual Report”. Clinical Toxicology. 52 (10): 1032—1283. ISSN 1556-3650. doi:10.3109/15563650.2014.987397. 
  57. ^ Zerbib, Philippe; Voisin, Benoît; Truant, Stéphanie; Saulnier, Fabienne; Vinet, Alexis; Chambon, Jean Pierre; Onimus, Thierry; Pruvot, François René (2011). „The Conservative Management of Severe Caustic Gastric Injuries”. Annals of Surgery. 253 (4): 684—688. ISSN 0003-4932. doi:10.1097/sla.0b013e31821110e8. 
  58. ^ Berger, Michael; Ure, Benno; Lacher, Martin (2012). „Mitomycin C in the Therapy of Recurrent Esophageal Strictures: Hype or Hope?”. European Journal of Pediatric Surgery. 22 (02): 109—116. ISSN 0939-7248. doi:10.1055/s-0032-1311695. 
  59. ^ Gün, F.; Abbasoğlu, L.; Celik, A.; Salman, E. T. (2007). „Early and late term management in caustic ingestion in children: A 16-year experience”. Acta Chir Belg. 107 (1): 49—52. PMID 17405598. S2CID 27347658. doi:10.1080/00015458.2007.11680010. .
  60. ^ Pelclova D., Navratil T. Do corticosteroids prevent oesophageal stricture after corrosive ingestion? Toxicol Rev. . 24 (2). 2005: 125—129.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). [PubMed] [Google Scholar]
  61. ^ Katibe, R.; Abdelgadir, I.; McGrogan, P.; Akobeng, A. K. (јун 2018). „Corticosteroids for Preventing Caustic Esophageal Strictures: Systematic Review and Meta-analysis”. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 66 (6): 898—902. PMID 29216023. S2CID 19562401. doi:10.1097/MPG.0000000000001852. 
  62. ^ Usta M, et al. High doses of methylprednisolone in the management of caustic esophageal burns. Pediatrics. 2014 Jun. 133(6):E1518-24. [Medline].
  63. ^ Anderson, K. D.; Rouse, T. M.; Randolph, J. G. (1990-09-06). „A controlled trial of corticosteroids in children with corrosive injury of the esophagus”. New England Journal of Medicine. 323 (10): 637—40. PMID 2200966. doi:10.1056/NEJM199009063231004. 
  64. ^ Anderson KD Rouse TM Randolph JG A controlled trial of corticosteroids in children with corrosive injury of the esophagus.N Engl J Med. . 323. 1990: 637—640.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  65. ^ а б Browne J., Thompson J. Caustic ingestion. In: Bluestone C. D., Stool S. E., Kenna M. A., editors. Pediatric Otolaryngology. 4th ed. Philadelphia, PA: WB Saunders Co; 2003. pp. 4330–4342.
  66. ^ а б в Espinola T., Amedee R. Espinola, T. E.; Amedee, R. G. (1993). „Caustic ingestion and esophageal injury”. J la State Med Soc. 145 (4): 121—125. PMID 8486983. .
  67. ^ а б Browne J., Thompson J. Caustic ingestion. In: Cummings C. W., Flint P. W., Haughey B. H., Robbins K. T., Thomas J. R., editors. Cummings Otolaryngology: Head & Neck Surgery. 4th ed. St Louis, MO:Elsevier Mosby; 2005. pp. 4330–4341.
  68. ^ а б Pelclov??, Daniela; Navr??til, Tom???? (2005). „Do Corticosteroids Prevent Oesophageal Stricture After Corrosive Ingestion?”. Toxicological Reviews. 24 (2): 125—129. ISSN 1176-2551. doi:10.2165/00139709-200524020-00006. 
  69. ^ Pauli, E. M.; Schomisch, S. J.; Furlan, J. P.; Marks, A. S.; Chak, A.; Lash, R. H.; Ponsky, J. L.; Marks, J. M. (2012). „Biodegradable esophageal stent placement does not prevent high-grade stricture formation after circumferential mucosal resection in a porcine model”. Surg Endosc. 26 (12): 3500—3508. PMC 4562670 Слободан приступ. PMID 22684976. doi:10.1007/s00464-012-2373-6. 
  70. ^ Gupta, V.; Wig, J. D.; Kochhar, R.; Sinha, S. K.; Nagi, B.; Doley, R. P.; Gupta, R.; Yadav, T. D. (2009). „Surgical management of gastric cicatrisation resulting from corrosive ingestion”. Int J Surg. 7 (3): 257—261. PMID 19401241. doi:10.1016/j.ijsu.2009.04.009. 
  71. ^ Chirica, M.; Brette, M. D.; Faron, M.; Munoz Bongrand, N.; Halimi, B.; Laborde, C.; Sarfati, E.; Cattan, P. (2015). „Upper digestive tract reconstruction for caustic injuries”. Ann Surg. 261 (5): 894—901. PMID 24850062. S2CID 29608808. doi:10.1097/SLA.0000000000000718. 
  72. ^ Peters, J. H.; Kronson, J. W.; Katz, M.; Demeester, T. R. (1995). „Arterial anatomic considerations in colon interposition for esophageal replacement”. Arch Surg. 130 (8): 858—862. PMID 7632146. doi:10.1001/archsurg.1995.01430080060009. 
  73. ^ De Peppo, F; Zaccara, A; Dall'Oglio, L; Federici di Abriola, G; Ponticelli, A; Marchetti, P; Lucchetti, M.C; Rivosecchi, M (1998). „Stenting for caustic strictures: Esophageal replacement replaced”. Journal of Pediatric Surgery. 33 (1): 54—57. ISSN 0022-3468. doi:10.1016/s0022-3468(98)90361-x. 
  74. ^ Foschia, Francesca; Angelis, Paola De; Torroni, Filippo; Romeo, Erminia; Caldaro, Tamara; Abriola, Giovanni Federici di; Pane, Alessandro; Fiorenza, Maria Stella; Peppo, Francesco De (2011-05-01). „Custom dynamic stent for esophageal strictures in children”. Journal of Pediatric Surgery (на језику: енглески). 46 (5): 848—853. ISSN 0022-3468. PMID 21616239. doi:10.1016/j.jpedsurg.2011.02.014. 
  75. ^ ASGE Technology Committee; Tokar, J. L.; Banerjee, S.; Barth, B. A.; Desilets, D. J.; Kaul, V.; Kethi, S. R.; Pedrosa, M. C.; Pfau, P. R.; Pleskow, D. K.; Varadarajulu, S.; Wang, A.; Song, L. M.; Rodriguez, S. A. (2011). „Drug-eluting/Biodegradable stents”. Gastrointest Endosc. 74 (5): 954—958. PMID 21944310. doi:10.1016/j.gie.2011.07.028. 
  76. ^ Cattan, P.; Munoz-Bongrand, N.; Berney, T.; Halimi, B.; Sarfati, E.; Celerier, M. (2000). „Extensive abdominal surgery after caustic ingestion”. Ann Surg. 231 (4): 519—523. PMC 1421027 Слободан приступ. PMID 10749612. doi:10.1097/00000658-200004000-00010. 
  77. ^ Lakhdar-Idrissi, M.; Khabbache, K.; Hida, M. (2012). „Esophageal endoscopic dilations”. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 54 (6): 744—747. PMID 22270040. S2CID 3305587. doi:10.1097/MPG.0b013e31824b16b2. 
  78. ^ Ferry G. D. Caustic esophageal injury in children. UpToDate. January 2008. Available at: www.uptodate.com. Accessed December 15, 2008.
  79. ^ Turner, A.; Robinson, P. (2005). „Respiratory and gastrointestinal complications of caustic ingestion in children”. Emerg Med J. 22 (5): 359—361. PMC 1726769 Слободан приступ. PMID 15843706. doi:10.1136/emj.2004.015610. 
  80. ^ Friedman E. M. Caustic ingestion and foreign bodies in the aerodigestive tract. In: Bailey B. J., Johnson J. T., Newlands S. D., editors. Head and Neck Surgery—Otolaryngology. 4th ed. Baltimore, MD: Lippincott Williams & Wilkins; 2006. pp. 925–932.
  81. ^ Ertekin, C.; Alimoglu, O.; Akyildiz, H.; Guloglu, R.; Taviloglu, K. (2004). „The results of caustic ingestions”. Hepatogastroenterology. 51 (59): 1397—1400. PMID 15362762. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тровање_каустичним_средствима&oldid=27700056”