Устиколина
Устиколина | |
|---|---|
 Дрина код Устиколине | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Босанско-подрињски кантон |
| Општина | Фоча-Устиколина |
| Становништво | |
| — 2013. |  882 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 35′ 01″ С; 18° 47′ 26″ И / 43.5836° С; 18.7905° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Устиколина Устиколина на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 73250 |
| Позивни број | 038 |
Устиколина је насељено мјесто у Босни и Херцеговини и припада ентитету Федерација Босне и Херцеговине. Сједиште је општине Фоча-Устиколина. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 882 становника.
Овде се налази Храм Силаска Светог Духа на Апостоле у Устиколини.
Географија
[уреди | уреди извор]Устиколина се налази на путу између Фоче и Горажда, у уској равници, на ушћу реке Колуне[1] у Дрину. Варошица је изникла 12 километара северно од Фоче, на левој обали реке Дрине.
Историја
[уреди | уреди извор]У турско време Устиколина је била велика трговачка варош са лепим положајем на важном друму. Њено име би значило кованицу од две речи "Ушће Колуне". Српски великаш Павле Раденовић (умро 1415) син Радина Јаблановића између других поседа у Подрињу, господарио је и Устиколином.[2] Према старом запису у месту је око 1634. године[3] живео извесни Павле Кујунџија. Код домаћина су свраћали скупљачи прилога, па тако и поп Дионизије Хиландарац.
По Гилфердингу, некад знатна варош (град) Устиколина је страдала под Турцима. Наводно је од њега (становника) настала оближња Фоча, а у близини старе обновљено је ново село Устиколина.[4] Џамија у Устиколини се сматра за најстарију у Босни и Херцеговини.[5][6] Њу је подигао 1466−1469. године Турхани Емин-Емир, један од команданата султанове војске. Поред џамије су темељи старе православне цркве (црквина), око које су пронађени гробови неколико калуђера.
Крајем 1933. године основано је Соколско друштво у Устиколини. За старешину је изабран Јеврем Беговац учитељ, за његовог заменика Мехмед Омербашић председник општине Устиколина а за начелника Данило Ташовић војни регерент.[5] Октобра 1939. године отворена је жељезничка станица на новој прузи Устипрача − Фоча.[7]
Устиколина се до рата у БиХ налазила у саставу општине Фоча, чији је већи део остао у Републици Српској.
У Устиколини је 2. августа 1990. године основана прва муслиманска паравојна јединица.[8][9]
Становништво
[уреди | уреди извор]| Састав становништва – насеље Устиколина | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[10] | 1991. | 1981.[11] | 1971.[12] | ||||
| Укупно | 882 (100,0%) | 1 418 (100,0%) | 1 128 (100,0%) | 1 002 (100,0%) | |||
| Бошњаци | 760 (86,17%) | 894 (63,05%)1 | 694 (61,52%)1 | 604 (60,28%)1 | |||
| Срби | 99 (11,22%) | 470 (33,15%) | 401 (35,55%) | 372 (37,13%) | |||
| Муслимани | 10 (1,134%) | – | – | – | |||
| Босанци | 5 (0,567%) | – | – | – | |||
| Остали | 3 (0,340%) | 47 (3,315%) | 5 (0,443%) | 4 (0,399%) | |||
| Неизјашњени | 2 (0,227%) | – | – | – | |||
| Црногорци | 1 (0,113%) | – | 19 (1,684%) | 14 (1,397%) | |||
| Роми | 1 (0,113%) | – | 8 (0,709%) | – | |||
| Босанци и Херцеговци | 1 (0,113%) | – | – | – | |||
| Југословени | – | 7 (0,494%) | – | 6 (0,599%) | |||
| Македонци | – | – | 1 (0,089%) | 2 (0,200%) | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Извори
[уреди | уреди извор]- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20160226134632/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Босанско-херцеговачки источник", сарајево 1. јун 1892.
- ^ "Отаџбина", Београд 1. мај 1881.
- ^ "Босанско-херцеговачки гласник", Сарајево 1892.
- ^ Gilʹferding, Aleksandr Fedorovič: "Sobranie sočinenij A. Gil'ferdinga", S.-Peterburg 1873.
- ^ а б "Време", Београд 1933.
- ^ "Политика", 5. дец. 1940.
- ^ "Службени војни лист", Београд 1939.
- ^ http://www.plbih.info/cms/Osudenici-na-smrt.1197.0.html Архивирано на сајту Wayback Machine (1. октобар 2012) Патриотска лига: Осуђеници на смрт
- ^ http://www.pecat.co.rs/2021/07/podgrevanje-krivice/ ”Подгревање Кривице”, Зоран Аврамовић, Печат 674
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 15. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 15. 10. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
