Пређи на садржај

Финала конференција (НХЛ)

С Википедије, слободне енциклопедије

Конференцијска финала Националне хокејашке лиге (НХЛ) су трећа рунда Стенли куп плејофа, односно финала Источне конференције и финала Западне конференције лиге. Финала конференција се играју на четири добијене утакмице (бољи у седам мечева). Победник Источне конференције добија трофеј Принца од Велса а победник Запада Кларенс Кемпбелов трофеј. Шампиони конференција састају се у финалној серији купа у борби за Стенлијев трофеј.

Историја

[уреди | уреди извор]
Играчи Бостон бруинса са трофејом Принца од Велса 2013. године.
Хенрик Седин прима Кемпбелов трофеј након победе Ванкувера над Сан Хозеом у финалу Западне конференције 2011. године.

Пре сезоне 1967/68. НХЛ је имао само једну дивизију. Од 1967/68. па до 1973/74. постојале су две дивизије - Источна и Западна. Од сезоне 1974/75. ове две дивизије су преименоване у конференције Принц од Велса и Кларенс Кемпбел. У то време дивизије и конференцију нису биле подложне географским аспектима Северне америке.

Од сезоне 1981/82. конференције и плејоф су преуређени. НХЛ је желела да смањи трошкове путовања суочена са слабом економијом у земљи и високим ценама енергената. Регуларна сезона и плејоф су прилагођени тако да приоритизују мечеве међу учесницима исте дивизије. Тек од 1993/94. имена конференција су промењена тако да рефлектују географску област. Са доласком тада новог комесара НХЛ-а Герија Бетмена структура лиге је промењена како би се помогло људима који још увек нису упознали хокеј да лакше разумеју организиацију - по узору на НБА лигу која је користила географске области у називима својих дивизија и конференција, и НФЛ и МЛБ који су такође користили географске одреднице код имена својих дивизија. У сваком случају, Кемпбелова конференција је постала Западна конференција а Велсова конференција Источна. Победници Источне и Западне конференције добијали су трофеј Принца од Велса и Кларенс С. Кемпбела.

Традиција

[уреди | уреди извор]

Једна од традиција у НХЛ-у (или боље речено сујеверје) је опстала до данас а то је да ни један играч не сме додирнути Стенлијев трофеј све док се куп не освоји.[1] Такође, огромна већина играча не додирују ни трофеј конференцијског шампиона (Принц од Велса и Кларенс Кемпбелов трофеј) када их освоје јер верују да је то лоша срећа пред последњу и најважнију серију и једини прави циљ је освајање и подизање Стенлијевог трофеја.

Како било, Стефан Мато из Њујорк ренџерса је признао да је 1994. године додирнуо Велсов трофеј врхом палице пре продужетка седме утакмице у финалу Источне конференције.[2] Он је касније постигао победоносни гол у другом продужетку против девилса и донео свом тиму титулу шампиона Истока. Након те утакмице, Марк Месије, капитен ренџера, подигао је трофеј Принца од Велса.[3] На другој страни, исто је учинио и капитен канакса Тревор Линден који је подигао Кемпбелов трофеј након победе у финалу Западне конференције.[4] Ренџери су те године победом над Ванкувером од 4-3 освојили Стенли куп.

Скат Стивенс и Мартин Бродоер су подигли трофеј победника конференције 2000. године након што су Њу Џерзи девилси после заостатка од 3-1 у серији успели да савладају Филаделфију са 4-3. Девилси су касније у финалу савладали играче Даласа, који су додирнули али нису подигли трофеј шампиона Запада.[5] Стивенс је поново додирнуо трофеј и 2003. године након победе над Отавом од 4-3. Девилси су овога пута у Стенли куп финалу били бољи од Анахајма (4-3).

2002. године Каролина харикенси подигли су Велсов трофеј након освајања конференцијске титуле.[6] Харикенси су изгубили у финалу купа од Детроит ред вингса са 4-1. Стив Ајзермен, капитен ред вингса у време освајања купа 1997, 1998 и 2002. године је сваки пут подизао Кемпбелов трофеј на одушевљење домаћих навијача у Џо Луис арени.[7]

Сујеверје се показало оправданим 2004. године када је Жаром Игинла из Калгари флејмса подигао Кемпбелов трофеј док је Дејв Андрејчук из Тампа Беја одбио да додирне Велсов трофеј. Лајтнингси су освојили куп победом од 4-3 у серији. 2007. године, Данијел Алфредсон и Вејд Реден из Отава сенаторса су подигли Велсов трофеј док капитен Анахајма Скат Нидермајер није ни приближавао Кемпбелу. Патке су освојиле куп након пет утакмица. За разлику од Стива Ајзермена, наследник његове капитенске траке у екипи Детроита, Никлас Лидстром није дирао конференцијски трофеј на путу ка освајању купа 2008. године. Скат Стивенс је дизао трофеј Принца од Велса у два наврата за девилсе када су освајали куп 1995. и 2003. године. 2009. године, Сидни Крозби и остатак екипе Питсбург пенгвинса носили су и сликали су се са Велсовим трофејом пре него што су освојили куп. Након финала Источне конференције 2010. године капитен Филаделфија флајерса Мајк Ричардс је подигао Велсов трофеј док Џонатан Тејвс из Чикаго блекхокса није дирао Кемпбел боул. Чикаго је савладао Филаделфију са 4-2 и освојио Стенли куп те године.

2012. године капитен кингса Дастин Браун и остатак тима нису желели да додирују Кемпбелов трофеј накој победе у финалу конференције над Финикс којотсима. Екипа није чак ни понела трофеј са собом у авион који их је враћао за Лос Анђелес. Уместо њих, председник клуба је довезо трофеј својим камионетом из Финикса и показао га навијачима клуба који су се били окупили на аеродрому у Лос Анђелесу да дочекају своју екипу и пруже им подршку пред велико финале у коме су кингси касније стигли до свог првог купа (победили девилсе са 4-2). Насупрот овоме, кингси су 1993. године, након победе над Торонтом у седам утакмица, изборили своје прво финале купа у историји клуба а Вејн Грецки и остатак екипе су славили са Кемпбеловим трофејом. Екипа није успела да освоји куп пошто су поражени од Монтреала са 4-1 (уз три пораза у продужетку[8]).

После седме утакмице финала Запада 2015. године против Анахајм дакса, Чикаго блекхокси су се сликали са Кемпбеловим трофејом у Хонда центру у Анахајму. Блекхокси су касније савладали Тампу са 4-2 и узели куп.

Kонференција Принц од Велса (од 1982. до 1993)

[уреди | уреди извор]
Година Шампион Финалиста Резултат
1982 Торонто мејпл лифси * Детроит ред вингси 4-2
1983 Њујорк ренџерси * Бостон бруинси 4-1
1984 Монтреал канадијанси Хартфорд Вхалерс 4-1
1985 Минесота норт старси Хартфорд Вхалерс 4-3
1986 Монтреал канадијанси * Вашингтон капиталси 4-1
1987 Њујорк ренџерси Хартфорд Вхалерс 4-0
1988 Лос Анђелес кингси Њујорк ренџерси 4-3
1989 Бостон бруинси Лос Анђелес кингси 4-3
1990 Бостон бруинси Монтреал канадијанси 4-0
1991 Њујорк ренџерси * Њујорк ајлендерси 4-3
1992 Вашингтон капиталси * Питсбург пенгвинси 4-2
1993 Питсбург пенгвинси * Бафало сејберси 4-2

(звездица десно од имена шампиона означава освајача Стенли купа за ту годину)

Источна конференција (од 1994)

[уреди | уреди извор]
Година Шампион Финалиста Резултат
1994 Питсбург пенгвинси * Филаделфија флајерси 4-3
1995 Хартфорд Вхалерс * Вашингтон капиталси 4-3
1996 Њујорк ренџерси Филаделфија флајерси 4-2
1997 Флорида пантерси Хартфорд Вхалерс 4-0
1998 Бостон бруинси Филаделфија флајерси 4-2
1999 Њу Џерзи девилси Торонто мејпл лифси 4-0
2000 Њу Џерзи девилси * Бафало сејберси 4-0
2001 Флорида пантерси Њу Џерзи девилси 4-1
2002 Каролина харикенси Флорида пантерси 4-2
2003 Каролина харикенси * Њујорк ренџерси 4-2
2004 Питсбург пенгвинси * Отава сенаторси 4-1
2005 Сезона је отказана због локаута у НХЛ-у.
2006 Бафало сејберси * Њу Џерзи девилси 4-0
2007 Њу Џерзи девилси Каролина харикенси 4-1
2008 Тампа Беј лајтнингси Отава сенаторси 4-0
2009 Каролина харикенси * Бостон бруинси 4-3
2010 Каролина харикенси Бафало сејберси 4-0
2011 Бостон бруинси * Њу Џерзи девилси 4-3
2012 Каролина харикенси Њујорк ајлендерси 4-2
2013 Монтреал канадијанси Торонто мејпл лифси 4-1
2014 Њујорк ајлендерси Вашингтон капиталси 4-2
2015 Каролина харикенси Њујорк ајлендерси 4-1
2016 Њујорк ајлендерси * Тампа Беј лајтнингси 4-3
2017 Отава сенаторси Вашингтон капиталси 4-3

(звездица десно од имена шампиона означава освајача Стенли купа за ту годину)

Кларенс Кемпбел конференција (од 1982. до 1993)

[уреди | уреди извор]
Година Шампион Финалиста Резултат
1982 Ванкувер канакси Чикаго блек хокси 4-1
1983 Едмонтон ојлерси Чикаго блек хокси 4-0
1984 Едмонтон ојлерси * Минесота норт старси 4-0
1985 Едмонтон ојлерси * Чикаго блек хокси 4-2
1986 Калгари флејмси Сент Луис блуз 4-3
1987 Едмонтон ојлерси * Детроит ред вингси 4-1
1988 Едмонтон ојлерси * Детроит ред вингси 4-1
1989 Калгари флејмси * Чикаго блекхокси 4-1
1990 Едмонтон ојлерси * Чикаго блекхокси 4-2
1991 Минесота норт старси Едмонтон ојлерси 4-1
1992 Чикаго блекхокси Едмонтон ојлерси 4-0
1993 Лос Анђелес кингси Торонто мејпл лифси 4-3

(звездица десно од имена шампиона означава освајача Стенли купа за ту годину)

Западна конференција (од 1994)

[уреди | уреди извор]
Година Шампион Финалиста Резултат
1994 Ванкувер канакси Торонто мејпл лифси 4-1
1995 Детроит ред вингси Чикаго блекхокси 4-1
1996 Колорадо аваланши * Детроит ред вингси 4-2
1997 Детроит ред вингси * Колорадо аваланши 4-2
1998 Детроит ред вингси * Далас старси 4-2
1999 Далас старси * Колорадо аваланши 4-3
2000 Далас старси Колорадо аваланши 4-3
2001 Колорадо аваланши * Сент Луис блуз 4-1
2002 Детроит ред вингси * Колорадо аваланши 4-3
2003 Анахајм мајти дакси Минесота вајлдси 4-0
2004 Калгари флејмси Сан Хозе шаркси 4-2
2005 Сезона је отказана због локаута у НХЛ-у.
2006 Едмонтон ојлерси Анахајм мајти дакси 4-1
2007 Анахајм дакси * Детроит ред вингси 4-2
2008 Детроит ред вингси * Далас старси 4-2
2009 Детроит ред вингси Чикаго блекхокси 4-1
2010 Чикаго блекхокси * Сан Хозе шаркси 4-0
2011 Ванкувер канакси Сан Хозе шаркси 4-1
2012 Лос Анђелес кингси * Финикс којотси 4-1
2013 Чикаго блекхокси * Лос Анђелес кингси 4-1
2014 Лос Анђелес кингси * Чикаго блекхокси 4-3
2015 Чикаго блекхокси * Анахајм дакси 4-3
2016 Сан Хозе шаркси Сент Луис блуз 4-2
2017

(звездица десно од имена шампиона означава освајача Стенли купа за ту годину)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Stanley Cup Journals:13”. Hockey Hall of Fame. 7. 7. 2003. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 5. 3. 2017. 
  2. ^ „Stephane Matteau”. Приступљено 5. 3. 2017. 
  3. ^ Cerny, Jim (27. 05. 2009). „Stanley Cup Playoffs Flashback: May 27, 1994”. New York Rangers. Приступљено 5. 3. 2017. 
  4. ^ „The Canucks Are Going To the Finals – History Will Be MADE”. Head To The Net. Архивирано из оригинала 17. 8. 2011. г. Приступљено 5. 3. 2017. 
  5. ^ Kevin Goff. „2011 NHL Playoffs: The Myth of the Cursed Stanley Cup Conference Final Trophies”. Bleacher Report. Приступљено 7. 3. 2017. 
  6. ^ „An Appeal to Ron Francis”. CasonBlog. 30. 5. 2006. Архивирано из оригинала 07. 03. 2017. г. Приступљено 7. 3. 2017. 
  7. ^ Goff, Kevin (18. 05. 2011). „Debunking the Conference Final Trophy Curse”. Bleacher Report. Приступљено 7. марта 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  8. ^ „1993 NHL Stanley Cup Playoffs Summary”. Hockey Reference. Архивирано из оригинала 30. 04. 2013. г. Приступљено 07. 03. 2017.