Франц Кламер

С Википедије, слободне енциклопедије
Франц Кламер
Франц Кламер
Лични подаци
Датум рођења(1953-12-03)3. децембар 1953.(70 год.)
Место рођењаМосвалд, Аустрија
Држављанствоаустријско
Информације о каријери
Дисциплинеспуст, велеслалом, комбинација
Олимпијске игре
Учешћа2
Медаље1 златна
Светско првенство
Учешћа5
Медаље3 (2 златне, 1 сребрна)
Светски куп
Сезоне13 (1972-1985)
Победе26
Подијуми45
Мали кристални глобус5 у спусту
Ажурирано: 8. август 2011.
Освојене медаље
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1976. Инзбрук спуст
Светска првенства
Златна медаља — прво место 1974. Санкт Мориц комбинација
Сребрна медаља — друго место 1974. Санкт Мориц спуст
Златна медаља — прво место 1976. Инзбрук спуст

Франц Кламер (нем. Franz Klammer; Мосвалд, 3. децембар 1953) је бивши аустријски алпски скијаш. Освајач је златних медаља са Олимпијских игара и Светских првенстава. Био је специјалиста за спуст и са 25 победа држи рекорд по броју победу у тој дисциплини у Светском купу.

Биографија[уреди | уреди извор]

Доминација у спусту[уреди | уреди извор]

У Светском купу је дебитовао 15. децембра 1972. у Вал Гардени где је освојио пето место у спусту. Наредне сезоне је био други у поретку за спуст иза Швајцарца Ролана Коломбена. Те сезоне је остварио своју прву победу у спусту 22. децембра 1973. у Шладмингу. Већ на почетку сезоне 1974/75. Кламеров највећи конкурент у спусту Ролан Коломбен се тешко повредио. То је Кламеру омогућило да те сезоне оствари потпуну доминацију у спусту и победи у осам од девет трка. Једино у Межеву није завршио трку што га је коштало великог кристалног глобуса. На Олимпијским играма 1976. у Инзбруку, Кламер је освојио златну медаљу спусту надмашивши актуелног олимпијског победника Бернхарда Русија за 0,33 секунде.[1] Иако је без проблема побеђивао у спусту Франц Кламер није могао да освоји велики кристални глобус због слабих наступа у велеслалому, док се у слалому није ни такмичио. Тако је у сезони 1975/76. био четврти, у сезони 1976/77. трећи а у сезони 1977/78. пети у укупном поретку Светског купа.[2] У периоду 1975-77 Франц Кламер је три пута победио у Кицбилу.

Сезоне 1979-1985[уреди | уреди извор]

Након освајања четврте узастопне титуле у спусту у сезони 1977/78. Кламер је почео да остварује лошије резултате. Због тога није успео да се пласира у аустријски олимпијски тим за Зимске олимпијске игре 1980. у Лејк Плесиду. Коначно је 1981. успео да победи у Вал д'Изеру. У сезони 1982/83. поново осваја мали кристални глобус у спусту, пети у каријери. У Кицбилу је поново победио 1984. а на Олимпијским играма 1984. у Сарајеву је био десети у спусту.

Рекорди[уреди | уреди извор]

На свом врхунцу у периоду од 10. јануара 1976. до 22. јануара 1977. или од Венгена 1976. до Венгена 1977, Франц Кламер је остварио десет узастопних победа у спусту, укључујући и победу у Зимским олимпијским играма 1976. У каријери је укупно остварио 26 победа у спусту, 25 у Светском купу и једну на Олимпијским играма. Ови резултати га сврставају на место најбољег спусташа у историји скијања.[3]

Резултати у Светском купу[уреди | уреди извор]

Освојени кристални глобуси[уреди | уреди извор]

Сезона Дисциплина
1975. Спуст
1976. Спуст
1977. Спуст
1978. Спуст
1983. Спуст

Победе у Светском купу[уреди | уреди извор]

26 победа (25 у спусту, 1 у комбинацији)

Сезона Датум Место Дисциплина
1974. 22. децембар 1973. Аустрија Шладминг Спуст
1975. 8. децембар 1974. Француска Вал д'Изер Спуст
15. децембар 1974. Швајцарска Санкт Мориц Спуст
5. јануар 1975. Њемачка Гармиш-Партенкирхен Спуст
11. јануар 1975. Швајцарска Венген Спуст
18. јануар 1975. Аустрија Кицбил Спуст
26. јануар 1975. Аустрија Инзбрук Спуст
9. март 1975. Сједињене Америчке Државе Џексон Хол Спуст
21. март 1975. Италија Вал Гардена Спуст
1976. 12. децембар 1975. Италија Мадона ди Кампиљо Спуст
10. јануар 1976. Швајцарска Венген Спуст
11. јануар 1976. Комбинација
17. јануар 1976. Француска Морзин Спуст
25. јануар 1976. Аустрија Кицбил Спуст
12. март 1976. Сједињене Америчке Државе Аспен Спуст
1977. 17. децембар 1976. Италија Вал Гардена Спуст
18. децембар 1976. Спуст
8. јануар 1977. Њемачка Гармиш-Партенкирхен Спуст
15. јануар 1977. Аустрија Кицбил Спуст
22. јануар 1977. Швајцарска Венген Спуст
18. фебруар 1977. Швајцарска Лакс Спуст
1978. 11. децембар 1977. Француска Вал д'Изер Спуст
11. март 1978. Швајцарска Лакс Спуст
1982. 6. децембар 1981. Француска Вал д'Изер Спуст
1983. 20. децембар 1982. Италија Вал Гардена Спуст
1984. 21. јануар 1984. Аустрија Кицбил Спуст

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]