Светски куп у алпском скијању
Светски куп у алпском скијању је скуп такмичења у дисциплинама алпског скијања у организацији Међународне скијашке федерације (ФИС). Прво такмичење је одржано у сезони 1967.
Скијаши и скијашице такмиче се у 5 дисциплина: слалому, велеслалому, супервелеслалому, спусту и комбинацији. Сваки скијаш и скијашица који у сезони скупи највише бодова у појединој дисциплини осваја мали кристални глобус за ту дисциплину. За укупну победу у Светском купу, која се рачуна збир бодова из свих дисциплина, намењен је велики кристални глобус.
У свакој дисциплини 30 првопласираних осваја бодове, на начин да први осваја 100 бодова, други 80, трећи 60, и тако све до тридесетог који осваја 1 бод.
Најуспешнији такмичар у мушкој конкуренцији је Аустријанац Марсел Хиршер, који је осам пута освојио велики кристални глобус, док је његова сународница Анемари Мозер Прел то учинила шест пута.
Победници Светског купа у алпском скијању - укупно
[уреди | уреди извор]Ово је списак свих освајача Великог кристалног глобуса у генералном пласману Светског купа у мушкој и женској конкуренцији од прве сезоне 1967. до данас.
Вишеструки освајачи Светског купа
[уреди | уреди извор]Скијаши
[уреди | уреди извор]Број | Име | Држава | Каријера |
---|---|---|---|
7 | Марсел Хиршер | Аустрија | 2007–данас |
5 | Марк Ђирардели | Луксембург | 1980–1996. |
4 | Густав Тени | Италија | 1969–1980. |
4 | Пирмин Цурбриген | Швајцарска | 1981–1990. |
4 | Херман Мајер | Аустрија | 1996–2009. |
3 | Ингемар Стенмарк | Шведска | 1973–1989. |
3 | Фил Мер | САД | 1975–1984. |
3 | Марко Одермат | Аустрија | 2021 - данас |
Скијашице
[уреди | уреди извор]Број | Име | Држава | Каријера |
---|---|---|---|
6 | Анемари Мозер-Прел | Аустрија | 1969–1980. |
5 | Микејла Шифрин | САД | 2011-данас. |
4 | Линдси Вон | САД | 2000-2019. |
3 | Петра Кронбергер | Аустрија | 1987–1992. |
3 | Јаница Костелић | Хрватска | 1998-2006. |
3 | Френи Шнајдер | Швајцарска | 1984–1995. |
Појединачне победе
[уреди | уреди извор]Скијаши
[уреди | уреди извор]Поз. | Такмичар | Држава | Каријера | Укупно победа | Спуст | Супер велеслалом |
Велеслалом | Слалом | Комбинација | Паралелни слалом |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | Ингемар Стенмарк | Шведска | 1973–1989. | 86 | - | - | 46 | 40 | - | - |
2. | Марсел Хиршер | Аустрија | 2007–данас | 63 | - | 1 | 30 | 29 | - | 3 |
3. | Херман Мајер | Аустрија | 1996–2009. | 54 | 15 | 24 | 14 | - | 1 | - |
4. | Алберто Томба | Италија | 1986–1998. | 50 | - | - | 15 | 35 | - | - |
5. | Марк Ђирардели | Луксембург | 1980–1996. | 46 | 3 | 9 | 7 | 16 | 11 | - |
6. | Пирмин Цурбриген | Швајцарска | 1981–1990. | 40 | 10 | 10 | 7 | 2 | 11 | - |
7. | Бенјамин Рајх | Аустрија | 1997–2015. | 36 | - | 1 | 14 | 7 | 7 | - |
8. | Аксел Лунд Свиндал | Норвешка | 2002–данас | 36 | 14 | 17 | 4 | - | 1 | - |
9. | Боди Милер | САД | 1997–2015. | 33 | 8 | 5 | 9 | 5 | 6 | - |
10. | Штефан Еберхартер | Аустрија | 1989–2004. | 29 | 18 | 6 | 5 | - | - | - |
11. | Фил Мер | САД | 1975–1984. | 27 | - | - | 7 | 9 | 11 | - |
12. | Франц Кламер | Аустрија | 1972–1985. | 26 | 25 | - | - | - | 1 | - |
13. | Ивица Костелић | Хрватска | 1998–данас | 26 | - | 1 | - | 15 | 9 | 1 |
14. | Тед Лигети | САД | 2003–данас | 25 | - | - | 24 | - | 1 | - |
15. | Петер Милер | Швајцарска | 1977–1992. | 24 | 19 | 2 | - | - | 3 | - |
15. | Густав Тени | Италија | 1969–1980. | 24 | - | - | 11 | 8 | 4 | 1 |
Скијашице
[уреди | уреди извор]Поз. | Такмичарка | Држава | Каријера | Укупно победа | Спуст | Супер велеслалом |
Велеслалом | Слалом | Комбинација | Паралелни слалом |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | Микејла Шифрин | САД | 2011–данас | 97 | 4 | 5 | 22 | 60 | 1 | 2 |
2. | Линдси Вон | САД | 2000–2019 | 82 | 43 | 28 | 4 | 2 | 5 | |
3. | Анемари Мозер-Прел | Аустрија | 1969–1980. | 62 | 36 | - | 16 | 3 | 7 | |
4. | Френи Шнајдер | Швајцарска | 1984–1995. | 55 | - | - | 20 | 34 | 1 | |
5. | Ренате Гечл | Аустрија | 1993–2009. | 46 | 24 | 17 | - | 1 | 4 | |
6. | Анја Персон | Шведска | 1998–2012 | 42 | 6 | 4 | 11 | 18 | 3 | |
6. | Марлис Шилд | Аустрија | 2001–2014. | 37 | - | - | 1 | 35 | 1 | |
8. | Катја Зајцингер | Немачка | 1989–1998. | 36 | 16 | 16 | 4 | - | - | |
9. | Хани Венцел | Лихтенштајн | 1972–1984. | 33 | 2 | - | 12 | 11 | 8 | |
10. | Ерика Хес | Швајцарска | 1978–1987. | 31 | - | - | 6 | 21 | 4 | |
11. | Јаница Костелић | Хрватска | 1998–2006. | 30 | 1 | 1 | 2 | 20 | 6 | |
12. | Марија Хефл-Риш | Немачка | 2001–2014. | 27 | 11 | 3 | - | 9 | 4 | |
13. | Тина Мазе | Словенија | 1999-2015. | 26 | 4 | 1 | 14 | 4 | 3 | |
14. | Микела Фиђини | Швајцарска | 1983–1990. | 26 | 17 | 3 | 2 | - | 4 | |
15. | Марија Вализер | Швајцарска | 1980–1990. | 25 | 14 | 3 | 6 | - | 2 | |
16. | Михаела Дорфмајстер | Аустрија | 1991–2006. | 25 | 7 | 10 | 8 | - | - |
Бодовање у Светском купу
[уреди | уреди извор]У Светском купу скијаши се бодују у зависности од освојеног места у трци. Начин бодовања се током година мењао па је у почетку бодове добијало само првих десет скијаша у свакој трци. Победник је добијао 25, другопласирани 20, трећепласирани 15, четврти 11, пети 8, шести 6, седми 4, осми 3, девети 2 и десети 1 бод. За победу у некој од дисциплина (спуст, слалом, велеслалом) узимана су само три најбоља резултата током сезоне, иако је било од шест до осам трка у свакој дисциплини. За укупну победу (велики кристални глобус) рачуната су најбоља три резултата из сваке од дисциплина. Од сезоне 1971/72. рачунато је по пет најбољих резултата у свакој од дисциплина. Формула за одређивање укупног победника је током наредне деценије се мењала скоро сваке године. Неке сезоне су биле подељене на два дела са фиксним бројем резултата у сваком делу који се рачунају за укупну победу, док су током осталих сезона узимана по три или четири најбоља резултата у свакој од дисциплина.
Почевши од сезоне 1979/80. бодове осваја петнаесторо најбоље пласираних такмичара у свакој трци. Након сезоне 1980/81, формула за титулу укупног победника се усталила за наредних неколико година. Рачунато је по пет најбољих пласмана у оригиналним дисциплинама (слалом, велеслалом и спуст) уз три најбоља пласмана у комбинацији. По увођењу супервелеслалома у сезони 1982/83. резултати остварени у овој дисциплини били су придодати велеслалому током наредне три сезоне. Од сезоне 1985/86. се додељује мали кристални глобус и за супервелеслалом а у обзир су била узета по три најбоља резултата у овој дисциплини. Формула за укупног победника је још једном промењена током наредне сезоне када су у обзир узета по четири најбоља резултата у свакој дисциплини уз све резултате у комбинацији. Треба напоменути да су се у то време одржавала једно до два такмичења у комбинацији сваке сезоне.
Вишегодишње подешавање формуле бодовања је представљало проблем како скијашима тако и навијачима. Због тога је било потребно направити потпуно нов начин бодовања па је Међународна скијашка федерација за сезону 1987/88. решила да у потпуности поједностави начин бодовања. У обзир су узети сви резултати остварени током сезоне. Нов начин бодовања је великодушно прихваћен и та пракса је настављена током свих наредних сезона. Услед великог броја квалитетних такмичара донета је одлука да тридесет уместо петнаест најбољих скијаша добија бодове у свакој трци. То правило важи од сезоне 1991/92. По овом систему победник добија 100 бодова, другопласирани 80, трећепласирани 60 и тако редом све до 30. који добија 1 бод. Незнатне промене су извршене за сезону 1992/93. када је промењено бодовање за такмичаре између 4. и 20. места. Од онда нису вршене никакве промене. У табели испод је дат упоредни приказ свих пет система бодовања који су били коришћени:
Место | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Тренутни систем бодовања 1992/93.– |
100 | 80 | 60 | 50 | 45 | 40 | 36 | 32 | 29 | 26 | 24 | 22 | 20 | 18 | 16 | 15 | 14 | 13 | 12 | 11 | 10 | 9 | 8 | 7 | 6 | 5 | 4 | 3 | 2 | 1 |
Бодовање за сезону 1991/92. 1991/92. |
100 | 80 | 60 | 55 | 51 | 47 | 43 | 40 | 37 | 34 | 31 | 28 | 26 | 24 | 22 | 20 | 18 | 16 | 14 | 12 | 10 | 9 | 8 | 7 | 6 | 5 | 4 | 3 | 2 | 1 |
15 најбољих 1979/80. – 1990/91. |
25 | 20 | 15 | 12 | 11 | 10 | 9 | 8 | 7 | 6 | 5 | 4 | 3 | 2 | 1 | |||||||||||||||
Систем из сезоне 1978/79 † 1978/79. |
25 | 24 | 23 | 22 | 21 | 20 | 19 | 18 | 17 | 16 | 15 | 14 | 13 | 12 | 11 | 10 | 9 | 8 | 7 | 6 | 5 | 4 | 3 | 2 | 1 | |||||
Оригинални систем бодовања 1967. – 1978/79. |
25 | 20 | 15 | 11 | 8 | 6 | 4 | 3 | 2 | 1 |
„† Напомена: Систем бодовања је промењен током сезоне 1978/79; овај посебни систем је коришћен само за два последња такмичења у спусту и три последње трке у свим дисциплинама изузев комбинације.“
Куп нација
[уреди | уреди извор]Пласмани у Купу нација се добијају сабирањем свих бодова које током сезоне освоје такмичари из одређене земље.