Храм Свете Петке Параскеве у Станарима
| Света Петка Параскева | |
|---|---|
| Храм Свете Петке Параскеве у Станарима | |
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија зворничко-тузланска |
| Оснивање | 19. вијек |
| Оснивач | Српска православна црква |
| Посвећен | Преподобна мати Параскева |
| Локација | |
| Место | Станари |
| Држава | Република Српска, БиХ |
| Координате | 44° 44′ 42.28″ N 17° 49′ 39.914″ E / 44.7450778° С; 17.82775389° И |
  Света Петка Параскева Света Петка Параскева на карти Босне и Херцеговине | |
Храм Преподобне мати Параскеве православни је храм који припада Епархији зворничко-тузланској Српске православне цркве (СПЦ). Налази се у Станарима, у Републици Српској. Градња храма почела је 1924. године. Храм је освештао епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ 1936. године.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]
Храм Свете Петке у Станарима је током Другог свјетског рата знатно оштећен, а у поратном периоду није био обнављан, нити активан све до доласка проте Ристе Кривокапића, који је ову парохију опслуживао из Велике Буковице-Руданке. Он се ангажовао и, уз велике проблеме које су му правили режимски људи комунистичког система, обновио је храм 1954. године. Друга, генерална обнова храма извршена је од 1984. до 1987. године. Обновљени храм освештао је 06. септембра 1987. године епископ зворничко-тузлански г. Василије. Године 1989. исти епископ освештао је ново звоно овог храма.[2]
Унутрашњост храма
[уреди | уреди извор]Иконостас од храстовине израдио је Војислав Рауковић из Јелањске. Иконе на иконостасу почео је да живопише Драган Манојловић из Добоја, а завршио Александар Васиљевић такође из Добоја.
Матичне књиге
[уреди | уреди извор]Након Другог свјетског рата комунистичка власт одузела је парохијске матичне књиге. Матични уред Станари вратио је 2007. године неке одузете матичне књиге, и то: а) рођених и крштених 1935-1937; б) умрлих 1935-1938. Данашње матичне књиге воде се у континуитету од 1964. године. Сачуван је и Домовник (Станари, Рашковци, Осредак) 1933-1937. године. Такође, и овај Домовник био је одузет од комунистичке власти, али је враћено Црквеној општини заједно са осталим матичним књигама.
