Пређи на садржај

Cijanogen

С Википедије, слободне енциклопедије
Cijanogen
Skeletal formula of cyanogen
Ball and stick model of cyanogen
Ball and stick model of cyanogen
Spacefill model of cyanogen
Spacefill model of cyanogen
Nazivi
IUPAC naziv
  • Etanedinitril[3] (supstitutivno)
  • Bis(nitridougljenik)(CC)[3] (aditivno)
Drugi nazivi
  • Dicijan[1][2]
  • Ugljen nitrid[1]
  • Dinitril oksalne kiseline[2]
  • Dicijanogen
  • Nitriloacetonitril
  • Oksalonitril[1]
  • Oksalil cijanid
Identifikacija
3D model (Jmol)
Bajlštajn 1732464
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.006.643
EC broj 207-306-5
Gmelin Referenca 1090
MeSH cyanogen
RTECS GT1925000
UN broj 1026
  • N#CC#N
Svojstva
C2N2
Molarna masa 52,04 g·mol−1
Agregatno stanje Bezbojni gas
Miris opor, bademast
Gustina 950 mg mL−1 (na −21 °C)
Tačka topljenja −28 °C (−18 °F; 245 K)
Tačka ključanja 2.250 °C; 4.080 °F; 2.520 K
45 g/100 mL (na 20 °C)
Rastvorljivost rastvoran u etanolu, etil etru
kH 1,9 μmol Pa−1 kg−1
Indeks refrakcije (nD) 1,327 (18 °C)
Termohemija
Standardna molarna entropija So298 241,57 J K−1 mol−1
309,07 kJ mol−1
Std entalpija
sagorevanja
ΔcHo298
−1,0978 – 1,0942 MJ mol−1
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja inchem.org
Flammable F+ Toxic T Dangerous for the Environment (Nature) N
R-oznake R12, R23, R50/53
S-oznake (S1/2), S16, S33, S45, S63
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 4: Will rapidly or completely vaporize at normal atmospheric pressure and temperature, or is readily dispersed in air and will burn readily. Flash point below 23 °C (73 °F). E.g., propaneHealth code 4: Very short exposure could cause death or major residual injury. E.g., VX gasReactivity code 2: Undergoes violent chemical change at elevated temperatures and pressures, reacts violently with water, or may form explosive mixtures with water. E.g., phosphorusSpecial hazards (white): no code
4
4
2
Eksplozivni limiti 6.6–42.6%
Srodna jedinjenja
Srodne alkanenitriles
Srodna jedinjenja
DBNPA
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Cijanogen je hemijsko jedinjenje sa formulom (CN)2. On je bezbojni, toksični gas opornog zadaha. Ovaj molekul je pseudohalogen. Cijanogenski molekuli se sastoje od dve CN grupe - analogno diatomskim halogenim molekulima, kao što je Cl2, ali ima daleku manju oksidacionu sposobnost. Dve cijano grupe su vezane zajedno na njihovim atomima ugljenika: N≡C−C≡N, mada su i drugi izomeri poznati.[6] Pojedini derivati cijanogena se takođe nazivaju "cijanogen" čak i kad sadrže samo jednu CN grupu. Na primer cijanogen bromid ima formulu NCBr.[7]

Cijanogen je anhidrid oksamida:

H2NC(O)C(O)NH2 → NCCN + 2 H2O

Oksamid se proizvodi iz cijanogena hidrolizom:[8]

NCCN + 2 H2O → H2NC(O)C(O)NH2
  1. ^ а б в NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards. Department of Health and Human Services, Centers for Disease Control, National Institute for Occupational Safety & Health. 2007. стр. 82. 
  2. ^ а б The Merck Index (10th изд.). Rahway, NJ: Merck & Co. 1983. стр. 385. 
  3. ^ а б „oxalonitrile (CHEBI:29308)”. Chemical Entities of Biological Interest. UK: European Bioinformatics Institute. 27. 10. 2006. Main. Приступљено 6. 6. 2012. 
  4. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  5. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  6. ^ Ringer, A. L.; Sherrill, C. D.; King, R. A.; Crawford, T. D. (2008). „Low-lying singlet excited states of isocyanogen”. International Journal of Quantum Chemistry. 106 (6): 1137—1140. Bibcode:2008IJQC..108.1137R. doi:10.1002/qua.21586. 
  7. ^ Hartman, W. W.; Dreger, E. E. (1931). „Cyanogen Bromide” (PDF). Org. Synth. 11: 30. ; Coll. Vol., 2, стр. 150 
  8. ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. стр. 320—321. ISBN 0080379419. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]