Cijanovodonična kiselina

С Википедије, слободне енциклопедије
Ukoliko ste tražili drugo hemijsko jedinje, pogledajte članak CHN.
Шаблон:Chembox DeltaHcombust-lat
Cijanovodonična kiselina
Skeletal formula of hydrogen cyanide with the explicit hydrogen added
Ball and stick model of hydrogen cyanide
Spacefill model of hydrogen cyanide
Nazivi
IUPAC naziv
  • Formonitril[1]
  • Hidridonitridougljenik[2]
Drugi nazivi
  • Form anamonid
  • Hidrocijanska kiselina
  • Pruska kiselina
  • Zyklon B
Identifikacija
3D model (Jmol)
3DMet B00275
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.747
EC broj 200-821-6
KEGG[3]
MeSH Hydrogen+Cyanide
RTECS MW6825000
UNII
UN broj 1051
  • C#N
Svojstva
CHN
Molarna masa 27,03 g·mol−1
Agregatno stanje Veoma bleda, plava, transparentna tečnost
Miris Ulje gorkog badema
Gustina 0,687 g mL−1
Meša se
Rastvorljivost u etanol Meša se
kH 75 μmol Pa−1 kg−1
Kiselost (pKa) 9,21[6]
Baznost (pKb) 4,79
Indeks refrakcije (nD) 1,2675 [7]
Viskoznost 201 μPa s
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) Linearna
Dipolni moment 2,98 D
Termohemija
Specifični toplotni kapacitet, C 71,00 kJ K−1 mol−1 (na 27°C)
Standardna molarna entropija So298 113,01 J K−1 mol−1
-4,999 MJ kg−1
Opasnosti
Flammable F+ Very Toxic T+ Dangerous for the Environment (Nature) N
R-oznake R12, R26/27/28, R50/53
S-oznake (S1/2), S16, S36/37, S38, S45, S53, S59, S61
NFPA 704
Flammability code 4: Will rapidly or completely vaporize at normal atmospheric pressure and temperature, or is readily dispersed in air and will burn readily. Flash point below 23 °C (73 °F). E.g., propaneHealth code 4: Very short exposure could cause death or major residual injury. E.g., VX gasReactivity code 1: Normally stable, but can become unstable at elevated temperatures and pressures. E.g., calciumSpecial hazards (white): no codeNFPA 704 four-colored diamond
4
4
1
Tačka paljenja −17.8°C
538 °C (1.000 °F; 811 K)
Srodna jedinjenja
Srodne alkanski nitrili
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Cijanovodonična kiselina (pruska kiselina) je neorgansko jedinjenje[9] sa hemijskom formulom HCN. Ona je bezbojna, ekstremno otrovna tečnost koja ključa neposredno iznad sobne temperature na 26°C. Cijanovodonik je linearni molekul, sa trostrukom vezom između ugljenika i azota. Manje zastupljeni tautomer cijanovodonika je HNC, vodonik izocijanid.

Cijanovodonična kiselina je slaba kiselina sa pKa od 9,2. Ona se delimično jonizuje u vodenom rastvoru, pri čemu se formira cijanidni anjon, CN. Rastvor vodonik cijanida u vodi se naziva cijanovodonična kiselina. Soli cijanovodonika su poznate kao cijanidi.

HCN ima slab, gorak, bademu sličan ukus, koji neki ljudi ne mogu da detektuju.[10] Ovo isparljivo jedinjenje je korišteno kao inhalacioni otrov za pacove i ljude. Joni cijanida ometaju respiratorne enzime koji sadrže gvožđe.

HCN se proizvodi na industrijskoj skali i koristi kao prekurzor mnogih hemijskih jedinjenja u opsegu od polimera do lekova.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Hydrogen Cyanide - Compound Summary”. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 16. 9. 2004. Identification. Приступљено 4. 6. 2012. 
  2. ^ „hydrogen cyanide (CHEBI:18407)”. Chemical Entities of Biological Interest. UK: European Bioinformatics Institute. 18. 10. 2009. Main. Приступљено 4. 6. 2012. 
  3. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  4. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  5. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  6. ^ Perrin, D. D. (1982). Ionisation Constants of Inorganic Acids and Bases in Aqueous Solution (2nd изд.). Oxford: Pergamon Press. 
  7. ^ Patnaik, P. (2002). Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-049439-8. 
  8. ^ Maxwell, G. R. (2004). Synthetic Nitrogen Products: A Practical Guide to the Products and Processes. Springer. стр. 348. ISBN 978-0-306-48225-0. Приступљено 3. 6. 2012. 
  9. ^ Gail, E.; Gos, S.; Kulzer, R.; Lorösch, J.; Rubo, A.; Sauer, M. (2005). „Cyano Compounds, Inorganic”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. doi:10.1002/14356007.a08_159.pub2. 
  10. ^ „Cyanide, inability to smell”. Online Mendelian Inheritance in Man. Приступљено 31. 3. 2010. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]