Magister militum

Magister militum (дословно „господар војника“) био је чин коришћен у позном Римском царству од времена Константина Великог. Означавао је најчешће високог војног официра. Био је обично у прилици да контролише или да прилично утиче на одлуке цара, као што је то био случај са Стилихоном, Рицимером, Одоакром или неким другима.

Постојала је и „мања“ верзија ове титуле-положаја. Када би се уз име magister militum додавао назив територије-провинције (на пример magister militum per Thracias) онда није био у питању главни војни командант у Царству, већ главни војни командант на тој територији.

Списак Magistri Militum

• Флавије Баутон
• 352—355: Клаудије Силван
• 389—394: Арбогаст
• 394—408: Стилихон
• 410—421: Констанције III
• 433—454: Аеције
• 455: Авит
• 455—472: Рицимер
• 472—473: Гундобад
• 475—476: Орест

Magister militum per Gallias

• 425—433: Аеције
• 450—464: Егидије

Magister militum per Illyricum

• 530—536: Мунд

Magistri militum per Oriens

• 460s—471: Аспар
• 483—488: Теодорик Велики
• c.503—505: Ареодобин