Opstipacija

С Википедије, слободне енциклопедије
Opstipacija
SinonimiZatvor
Zatvor kod malog deteta viđen na rendgenskom snimku. Krugovi predstavljaju područja [fekalne materije] (stolica je bela okružena crnim crevnim gasom).
Specijalnostigastroenterologija
KomplikacijeHemoroidi, analna fisura, fekalna impakcija
Faktori rizikaHipotiroidizam, dijabetes, Parkinsonova bolest, rak kolona, divertikulitis
Frekvencija2–30%

Opstipacija ili zatvor je nefiziološko retko pražnjenje stolice koja je promenjenog oblika i konzistencije. Stolica je tvrda, suva (zbog reabsorpcije vode nakon dugog zadržavanja u debelom crevu ) i količinski je ima jako malo. Uzroci opstipacije mogu biti organski i funkcionalni [1][2]

Definicija[уреди | уреди извор]

Definicija opstipacije ili zatvora nije jednostavna jer se ritam pražnjenja creva razlikuje od osobe do osobe. U najširem smislu opstipacija predstavlja poremećaj tog ritma i otežano pražnjenje creva.[2]

Opstipacija je simptom, a ne bolest. Najčešće se smatra retkim crevnim pokretima, obično manje od 3 stolice nedeljno.[3][4] Međutim, ljudi mogu imati i druge tegobe, uključujući:[5][6]

  • Naprezanje sa kretanjem creva
  • Prekomerno vreme potrebno za prolazak hrane kroz utrubu
  • Bol sa pokretima creva sekundarnim do naprezanja
  • Bol u stomaku
  • Nadutost trbuha .
  • Osećaj nepotpune evakuacije creva.[7]

U nameri da pomogne pacijentu da opiše svoju stolicu, dizajnirana je Bristolska skala izmeta (лат. Bristol Stool Scale) koja klasifikuje ljudski izmet u 7 tipova:[1]

  • Tipovi 3 i 4 su normalne stolice.
  • Tipovi 1 i 2 mogu predstavljati opstipaciju.
  • Tipovi 5, 6 i 7 ukazuju na dijareju (proliv).
Bristolska skala izmeta ili kriterijumi kao skup simptoma koji pomažu u standardizaciji dijagnoze opstipacije u različitim starosnim grupama. Ovi kriterijumi pomažu pacijentima da lakše opišu a lekarima da bolje definišu zatvor na standardizovan način

Etiologija[уреди | уреди извор]

Gotovo trećina svetske populacije prema mnogim istraživanjima, u 21. veku ima problem sa neurednom probavom i opstipacijom.[1] Ona nije samo čest pratilac savremenog načina života i ishrane, već može da bude i jedan od znakova oboljenje ili simptom neke bolesti.[8]

Nastaje zbog poremećaja punjenja ili pražnjenja rektuma:[9][10]

  • Poremećaji punjenja mogu biti izazvani lezijom zida debelog creva, neadekvatnom ishranom, lekovima (opijati, antiholinergici).
  • Poremećaj pražnjenja može biti izazvan lezijom rektuma i anusa, oboljenjima nerava i muskulature rektuma.

Faktori rizika[уреди | уреди извор]

U faktore rizika koji mogu uticati na pojavu hronične opstipacije ubrajaju se [11][12]

  • Nedovoljno unošenje tečnosti i biljnih vlakana
  • Smanjena pokretljivost (dnevna neaktivnost)
  • Ženski pol
  • Životna dob (preko 65 godina starosti)

Tipovi opstipacije[уреди | уреди извор]

Opstipacija prema vremenu trajanja može biti akutna (povremena ) i hronična (dugotrajna). I dok je akutna opstipacija prolazna pojava, hronična opstipacija najčešće ukazuje na postojanje nekog poremećaja u organizmu koji zahteva medicinsko ispitivanje i odgovarakuće tretman[13].[1]

Razlike između akutne i hronične opstipacije.[14]
Akutna opstipacija Hronična opstipacija
  • Retko se javlja i kratko traje
  • Kraktkoročan je problem koji utiče na svakodnevni život.
  • Izazvana je promenom ishrane, smanjenim aktivnostima, akutnom bolešću ili lekovima.
  • Terapija se zasniva na reguciji ishrane, fiziučkim vežbama i prema potrebi primeni lekova.
  • Traje duže od 6 nedelja neprekidno, mesecima, pa i godinama.
  • Dugotrajan je problem koji remeti svakodnevni život pacijenta.
  • Ne mora biti povezana samo sa ishranom, aktivnošću, bolešću i lekovima, već i sa organski problemi.
  • Lečenje zahteva detaljno ispitivanje uzroka

Opstipacija organskog porekla[уреди | уреди извор]

Organski uzroci opstipacije su:

  • mehaničke prepreke u debelom crevu,
  • strikture i priraslice nakon upale ili operacije,
  • anomalije položaja creva (kolonoptoza),
  • divertikuloza
  • tumori creva koji sužavaju lumen ili ga komprimiraju creva sa spoljašnje strane.
  • Stečeni megakolon (veoma prošireni kolon) koji može biti posledica stenoze rektuma ili sigme. Karkteriše se tvrdokornom opstipacijaom koja je vodeći simptom megakolona.
  • Kongenitalni megakolon (Hirschprungova bolest) je urođena anomalija creva uzrokovana nedostatkom ili nerazvijenošću nervnih spletova creva (Auerbachov, Meissnerov pleksus) što ima za poslediicu

izostanak peristaltike u aganglionarnom segmentu ceva. Iznad tog mesta se crevo proširuje i u njemu zadržava sadržaj.

Funkcionalna opstipacija[уреди | уреди извор]

Funkcionalna opstipacija je spastična opstipacija, a nastaje kao posledica pojačanog delovanja parasimpatikusa. Rezultat je spazam cirkularne muskulature debelog creva, što rezultuje pojačanim crevnim naborima (haustracijama). Stolica je oskudna, okrugla i tvrda s malo sluzi, prećnika kao olovka .

Može biti praćena grčevitim bolovima (kolikama). U donjem desnom ili levom kvadrantu trbuha moguće je napipati valjkaste, bolno osjetljive mase kolon ascendensa, češće kolon descendensa.

Osim vagotonije i psihički uzroci (brige i strahovanja) mogu biti uzrok nastanka ovog tipa opstipacije. Nakon određenog perioda opstipacije može uslediti proliv.

Funkcionalna opsipavija koja se ne detektuje mehanički
Vrsta Karakteristike
Opstipaciju sa normalnim tranzitom
  • Podrazumeva nekompletnu evakuaciju sa ili bez abdominalnog bola (koji i kada postoji nije dominantni simptom)
Opstipaciju sa usporenim tranzitom
  • Podrazumeva manje od jedne stolice nedeljno, gubitak defekacionog nagona, slab odgovor na laksative i opšte simptome kao što su malaksalost i brzo zamaranje.
  • Češće se javlja kod mladih žena i dijagnostikuje se retencijom u kolonu više od 20% radioopalescentnih markera 5 dana nakon njihovog uzimanja
Defekacioni poremećaji
  • Poznati su i kao disfunkcija pelvičnog poda, anizam, sindrom spuštenog perineuma, rektalni prolaps. Ovi poremećaji uključuju često napinjanje, nepotpunu evakuaciju stolice, potrebu za manuelnim manevrima koji omogućavaju defekaciju.
  • Dijagnostikuju se anorektalnom manometrijom.[15][16][17][18]
Disinergička defekacija sa IV tipa promena
  • tip I kod koga postoji paradoksalni rast rezidualnog analnog pritiska u prisustvu adekvatnog propulzivnog tj. rektalnog pritiska,
  • tip II koji podrazumeva paradoksalni rast rezidualnog analnog pritiska bez porasta intrarektalnog pritiska,
  • tip III kod koga ne postoji rast u nivou anusa ali postoji nedovoljano smanjenje (manje od 20%) pri čemu je normalan intrarektalni pritisak i
  • tip IV kod koga ne postoji dovoljan intrarektalni pritisak uz nedostatak ili inkompletnu redukciju rezidualnog intraanalnog pritiska.

Atonična opstipacija[уреди | уреди извор]

Atonična opstipacija, je česta pojava kod starijih osoba i u trudnoći. Uzrokovana je oslabljenom inervacijom Auerbachovog pleksusa sa posledično oslabljenim motiliteteom creva.

Proktogena opstipacija[уреди | уреди извор]

Proktogena opstipacija (dyshezia) je svjsno ili nesvesno zadržavanje stolice u rektumu.

Nastaje zbog suzbijanja ili gašenja refleksa pražnjenja (psihogeni činioci, stid, žurba, način života u nekim profesijama, promena načina života).

Alimentarna opstipacija[уреди | уреди извор]

Alimentarna opstipacija nastaje zbog nedostatka nesvarljive celuloze u hrani koja normalno pnadražuje crevo i omogućava njegovo pražnjenje.

Simptomatska opstipacija[уреди | уреди извор]

Simptomatska opstipacija nastaje u sklopu drugih bolesti kao viscero-visceralni refleks (holelitijaza, nefrolitijaza, čir želuca i dvanaestepalaćnog creva) [19][10]

Opstipaciju mogu izazvati sledeće bolesti:

  • centralnog nervnog sistema, npr. multipla skleroza,
  • endokrine bolesti npr. hipotireoza
  • trovanje morfinom,
  • hipokaliemija
  • bolesti kičme.

Klinička slika[уреди | уреди извор]

Najčešći klinički znaci i simptomi opstipacije Ostali klinički znaci i simptomi opstipacije
  • Otežano ili usporeno pražnjenje creva
  • Osećaj nedovoljnog pražnjenja nakon defekacije
  • Veliki napor prilikom pražnjenja creva
  • Smanjena količina stolice, tvrda ili suva stolica
  • Ritam pražnjenja ređi od tri puta nedeljno
  • Iznenadni, neplanirani, gubitak tekesne težine.
  • Bolno krvarenje iz završnog crvara (rektuma).
  • Povraćanje.
  • Temperatura.
  • Pozitivna porodična anamneza (tumor, sindrom iritabilnog creva, celijačna bolest).
  • Anemija.

Dijagnoza[уреди | уреди извор]

Uobičajene dijagnostičke procedure su:[20] [21][1]

  • osnovne laboratorijske analize.[22]
  • rektalni tuše i inspekcija analnog otvora.[23]
  • koprokultura i pregled na parazite
  • rektosigmoidoskopija sa biopsijom
  • kolonoskopija se radi kada postoje jasne indikacije (sumnja na karcinom).[24]
  • specijalna ispitivanja manometrija, provera tranzita, defenografija (prolaps sluzokože.[2]

Terapija[уреди | уреди извор]

Pre upotrebe laksativa treba proučiiti uputstvo za upotrebu
Laksativ u tabletama

Opstipacija se može lečiti na na više načina, ali su najzatupljenija ova tri načina koja se primenjuju kombinovano [25][19]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „The Basics of Constipation”. WebMD (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  2. ^ а б в Noelting, Jessica; Ratuapli, Shiva K; Bharucha, Adil E; Harvey, Doris M; Ravi, Karthik; Zinsmeister, Alan R (2012). „Normal Values for High-Resolution Anorectal Manometry in Healthy Women: Effects of Age and Significance of Rectoanal Gradient”. American Journal of Gastroenterology. 107 (10): 1530—1536. ISSN 0002-9270. doi:10.1038/ajg.2012.221. 
  3. ^ Jamshed, Namirah; Lee, Zone-En; Olden, Kevin W. (1 August 2011). "Diagnostic approach to chronic constipation in adults". American Family Physician. 84 (3): 299–306
  4. ^ "Constipation" Архивирано 2007-03-29 на сајту Wayback Machine. eMedicine.
  5. ^ Peppas G, Alexiou VG, Mourtzoukou E, et al. Epidemiology of constipation in Europe and Oceania: a systematic review. BMC Gastroenterol. 2008 Feb 12. 8:5. [Medline].
  6. ^ Martin BC, Barghout V, Cerulli A. Direct medical costs of constipation in the United States. Manag Care Interface. 2006 Dec. 19(12):43-9. [Medline].
  7. ^ Walia R, Mahajan L, Steffen R (oktobar 2009). „Recent advances in chronic constipation”. Curr Opin Pediatr. 21 (5): 661—6. PMID 19606041. doi:10.1097/MOP.0b013e32832ff241. 
  8. ^ US National Library of Medicine. Constipation. MedlinePlus. Available at https://medlineplus.gov/constipation.html. Updated: May 7, 2019; Accessed: July 5, 2019.
  9. ^ Peery AF, Crockett SD, Murphy CC, et al. Burden and cost of gastrointestinal, liver, and pancreatic diseases in the United States: update 2018. Gastroenterology. 2019 Jan. 156 (1):254-72.e11. [Medline]. [Full Text].
  10. ^ а б „Constipation - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  11. ^ Wald A. Constipation: pathophysiology and management. Curr Opin Gastroenterol. 2015 Jan. 31(1):45-9. [Medline].
  12. ^ Sonnenberg A, Koch TR. Epidemiology of constipation in the United States. Dis Colon Rectum. 1989 Jan. 32(1):1-8. [Medline].
  13. ^ „Constipation”. medlineplus.gov. Приступљено 2021-02-05. 
  14. ^ Bouras EP, Tangalos EG. Chronic constipation in the elderly. Gastroenterol Clin North Am. 2009 Sep. 38(3):463-80. [Medline].
  15. ^ Zerbib F, Dapogny M, Coffin B. et al. Les Exsplorations fonctionnelles digestives, 2010, Elsevier Masson SAS
  16. ^ Andromanakos N, Skandalakis P, Troupis T, Filippou D. Constipation of Anorectal Outlet Obstruction: Pathophysiology, Evaluation and Management. J Gastroenterol Hepatol. 2006 Apr;21(4):638-46.
  17. ^ Alkhatib A. Tuteja A.Constipation – Recent Advances in Treatment, US Gastroenterol and Hepatol Review, 2010; 6:43-7
  18. ^ Leroi AM, Berkelmans I, Denis P, Hémond M, Devroede GAnismus as a marker of sexual abuse. Consequences of abuse on anorectal motility. Dig Dis Sci. 1995 Jul;40(7):1411-6.
  19. ^ а б „Constipation; Symptoms, Causes, Treatment & Prevention”. Cleveland Clinic. Приступљено 2021-02-05. 
  20. ^ „Constipation”. nhs.uk (на језику: енглески). 2017-10-20. Приступљено 2021-02-05. 
  21. ^ „Constipation Remedies, Causes, Symptoms, Medicines, Treatment”. MedicineNet (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  22. ^ Bharucha AE, Lacy BE. Mechanisms, evaluation, and management of chronic constipation. Gastroenterology. 2020 Apr. 158 (5):1232-49.e3. [Medline].
  23. ^ Gladman MA, Knowles CH. Novel concepts in the diagnosis, pathophysiology and management of idiopathic megabowel. Colorectal Dis. 2008 Jul. 10(6):531-8; discussion 538-40.
  24. ^ „Concerned About Constipation?”. National Institute on Aging (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  25. ^ „13 home remedies to relieve constipation naturally”. www.medicalnewstoday.com (на језику: енглески). 2020-05-07. Приступљено 2021-02-05. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Kwan KY. Abdominal pain. In: Olympia RP, O'Neill RM, Silvis ML, eds. Urgent Care Medicine Secrets. Philadelphia, PA: Elsevier; 2018:chap 19.
  • Nurko S, Zimmerman LA. Evaluation and treatment of constipation in children and adolescents. Am Fam Physician. 2014;90(2):82-90
  • Sreedharan R, Liacouras CA. Major symptoms and signs of digestive tract disorders. In: Kliegman RM, Stanton BF, St. Geme JW, Schor NF, eds. Nelson Textbook of Pediatrics. 20th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 306.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Opstipacija na Vikimedijinoj ostavi.
Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Opstipacija&oldid=25920091”