Пређи на садржај

Sindrom prevremene menopauze

С Википедије, слободне енциклопедије
Sindrom prevremene menopauze
Specijalnostiginekologija

Sindrom prevremene menopauze ili primarna insuficijencija jajnika (engl. primary ovarian insufficiency, POI), je period u reproduktivnom životu žene koji se karakteriše skraćenom dužinom menstrualnog ciklusa žene, pre navršene 40. godine života.[1] Razlog za to je kratka folikularna faza, koja nastaje kao posledica povećanja koncentracije folukulostimulirajućeg hormona (akronim FSH) u serumu, i pada nivoa inhibina (najboljeg indikatoar broja preostalih folikula u jajnicima) u serumu zbog smanjenja broja primordijalnih folikula u ovarijumu.[2]

U periodu prmenopauze oko 40% ciklusa je bez ovulacije. Odgovor hipofize na smanjenu produkciju oba ovarijalna hormona je porast gonadotropina. Visoki nivoi gonadotropini vrše stimulaciju folikula, i dovode do drastičnog povećanje atrezije folikula jajnika. Prema tome značajno smanjenje broja folikula, glavni je razlog gubitka reaktivnosti ovarijuma na gonadotropine, i uvod u sindrom prevremene menopauze.[3][4][5]

Medicinski ili naučni nazivi

[уреди | уреди извор]

Sindrom prevremene menopauze — Primarna insuficijencija jajnika — Prerana menopauza — Prerano zatajenje jajnika — Hipofunkcija jajnika — Hipergonadotropni hipogonadizam.[6]

Istorija

[уреди | уреди извор]

Fuller Albright i saradnici su 1942. godine prijavili sindrom sa amenorejom, nedostatkom estrogena, nivoima FSH u menopauzi i niskim rastom. Oni su koristili termin "primarna insuficijencija jajnika" da bi razlikovali POI od insuficijencije jajnika koja je sekundarna nakon primarnog otkazivanja FSH hipofize i drugih hormonskih sekrecija..[7][8] POI je opisan kao tačniji i manje stigmatizirajući termin od preranog otkazivanja jajnika ili preuranjena menopauza.

Poglavlje 28 ranog dela dinastije Ćing Fù Qīngzhǔ Nǚkē (《傅青主女科》Fù Qīngzhǔ's Gynecology) opisuje uzrok i odgovarajući tretman za preuranjenu menopauzu.. 年未老经水断 (niánwèilǎo jīngshuǐduàn) navodi da još nije star, prekid menstrualne vode.[9]

Epidemiologija

[уреди | уреди извор]
Učestalost

u Sjedinjenim Američkim Državama sindrom prevremene menopauze javlja se kod otprilike 1% žena,[10] sa procenjenom incidencijom:

  • 1 slučaj na 1.000 žena starosti od 30 godina,
  • 1 slučaj na 250 žena starosti od 35 godina,
  • 1 slučaj na 100 žena u starosti od 40 godina.

Otprilike 10-28% žena s primarnom amenorejom i 4 -18% sa sekundarnom amenorejom ima sindrom prevremene menopauze.

Smrtnost / morbiditet

Dugoročne studije za praćenje i procenu utiecaja sindroma prevremene menopauze na stopu smrtnosti u starijoj dobi nisu adekvatno sprovedene.[11] U istraživanju na 19.000 žena starosti od 25 do 100 godina, pokazala su porast smrtnosti od svih uzroka kod žena koje su imale insuficijenciju jajnika pe 40. godine (odnos verovatnoće prilagođen starosti od 2,14 [95% IZ, 1,15-3,99]) i smrtnost od moždanog udara (odnos koeficijenta 3,07 [95% CI, 1,34-7,03]).[12]

Nekoliko uslova o morbiditetu i smrtnosti pacijenatica sa sindromom prevremene menopauze koje treba razmotriti, su:

  • Dugotrajno hipoestrogeno stanje u mlađem uzrastu koje može sprečiti žene da postignu i održavaju odgovarajuću gustoću kostiju. Ovo može dovesti do povećanog rizika za osteoporoze i preloma kostju u kasnijem u životu.
  • Žene sa sindromom prevremene menopauze mogu biti izložene većem riziku od kardiovaskularnih bolesti, takođe zbog niskog nivoa estrogena.
  • Pacijentice sa sindromom prevremene menopauze mogu biti skloniji primeni neproverenih tretmana radi vraćanja plodnosti i na taj način mogu biti izloženi jatrogenim oštećenjima.
  • Sindrom prevremene menopauze može koegzistirati sa drugim endokrinim i neendokrinim bolestima (hipotireoza, Adisonova bolest, dijabetes tipa 1, perniciozna anemija, lupus).
  • Dijagnoza sindroma prevremene menopauzemože imati štetan psihološki utjecaj i može dovesti do depresije kod mlade, inače zdrave žene.
Etničke razlike

Pretpostavlja se da je učestalost spontanih sindroma prevremene menopauze slična među etničkim grupama, međutim, jedno je istraživanje pokazalo da je možda češće kod latinoameričkih i afroameričkih žena, a manje uobičajeno kod žena Kineza i Japanaca u poređenju s belkinjama.[13]

Razlika između rasa uočena je u gustoći kosti (jedna od komplikacija nedostatka estrogena) žena sa sindrom prevremene menopauze. Ova pojava se povezuje sa nižim nivoom vitamina D, niskim unosom kalcijuma i slabijim usklađivanjem s hormonskom terapijom kod žena manjinskih rasa.[14]

Pol

Insuficijencija jajnika javlja se samo kod žena.

Starost

Po definiciji, sindrom prevremene menopauze je stanje žena mlađih od 40 godina.

Patofiziologija

[уреди | уреди извор]

Primarna insuficijencija jajnika (akronim POI), preuranjena menopauza, prerani poremećaj u funkciji jajnika ili rana menopauza, je stanje koje se karakteriziše amenorejom, hipoestrogenizmom i povišenim nivoom gonadotropina u serumu kod žena mlađih od 40 godina.[15][16]

Iako se često koriste kao sinonimi, POI i menopauza nisu ekvivalentni.[17] Većina žena s POI zadržavaju isprekidanu funkciju jajnika dugi niz godina, i za razliku od žena koje su u menopauzi, mogu ponekad i zatrudneti.

Genetske asocijacije[18]
Tip OMIM Gen Lokus
POF1 Online Mendelovsko nasleđivanje kod čoveka (OMIM) 311360 FMR1 Xq26-q28
POF2A Online Mendelovsko nasleđivanje kod čoveka (OMIM) 300511 DIAPH2 Xq13.3-q21.1
POF2B Online Mendelovsko nasleđivanje kod čoveka (OMIM) 300604 POF1B Xq13.3-q21.1
POF3 Online Mendelovsko nasleđivanje kod čoveka (OMIM) 608996 FOXL2 3q23
POF4 Online Mendelovsko nasleđivanje kod čoveka (OMIM) 300510 BMP15 Xp11.2
POF5 Online Mendelovsko nasleđivanje kod čoveka (OMIM) 611548 NOBOX 7q35
POF6 Online Mendelovsko nasleđivanje kod čoveka (OMIM) 612310 FIGLA 2p12
POF7 Online Mendelovsko nasleđivanje kod čoveka (OMIM) 612964 NR5A1 9q33

Genetski poremećaji

[уреди | уреди извор]

Žene s genetskim poremećajima ili sa genskim promenama imaju veću stopu rane menopauze od onih bez njih. Genetski poremećaji uzrok su 13% slučajeva rane menopauze.

Odgovor jajnika - disgeneza je glavni uzrok preranog menopauze. Disgeneza jajnika je poremećaj embrionalnog razvoja koji sprečava potpuno sazrijevanje gonadnog tkiva u njegovoj diferencijaciji prema jajnicima. Disgeneza ima za posledicu, u većini slučajeva, genetske poremećaje , među kojima su značajniji:

Pored disgeneze jajnika, postoje i drugi genetski poremećaji koji mogu dovesti do rane menopauze. Među njima najćešće nalazimo genetske poremećaje koji proizvode metaboličke promjene, kao što su:

  • Nedostatak 17-alfa hidroksilaze.
  • Galaktozemija ( nedostatak galaktoze 1 fosfat-uridil-transferaze).
  • Mutacije u genu aromataze.

Genetskih poremećaji mogu i da slabe imunološki sistem, kao što su:

Osim direktnih genetskih poremećaja, mutacije u genima mogu biti uključene u hipotalamusno- hipofizno-gonadalnu osovinu , kao što su FOXL2, BMP15 i FMR1. Pretpostavka je da je to moguće zbog polimorfizama ili mutacija u genima koji deluju u embrionalnoj fazi. Na osnovu navedenog može se zaključiti da postoje brojni geni kandidati koji će biti uključeni u razvoj rane menopauze.

Autoimune bolesti

[уреди | уреди извор]

Između jednog do dva, na svakih deset slučajeva primarne insuficijencija jajnika povezan je sa autoimunim procesom , pri čemu su zahvaćenosti drugih organa i endokrinih žlijezda vrlo česte.

Među autoimunim bolestima vezanim za ranu menopauzu nalazimo bolesti štitnjače , doušne žlezde ( parotitis ), hiperparatireoidizma i Adisonovu bolest .

Ako se kod ovih žena izvede biopsija jajnika, u folikulima se može videti infiltrat plazma ćelija i limfocita .

Pored toga, žene s ranom menopauzom imaju povećani rizik od određenih bolesti povezanih sa autoimunim sistemima, poput nadbubrežne insuficijencije , hipotireoze , dijabetes melitusa, miastenije gravis , reumatoidnog artritisa i sistemskog eritematoznog lupusa .

Infekcije

[уреди | уреди извор]

Najčešća infekcija povezana s preranom menopauzom je zauške. Najveće štete nastaju u fetalnoj i pubertetskoj fazi, a mogu prouzrokovati zatajenje jajnika čak i u subkliničkoj fazi infekcije.

Ostale infekcije, poput karlične tuberkuloze (3% slučajeva), mogu izazvati sekundarnu amenoreju i zatajenje jajnika, iako to nije njihov najčešći učinak.

Faktori okoline

[уреди | уреди извор]

Postoje supstance koje djeluju kao hormonski poremećaji i pogoršavaju funkciju jajnika vršeći toksične učinke na oocite i ćelije granuloze . Primeri ovih faktora su: duvan, teški metali, rastvarači, pesticidi, industrijske hemikalije i plastika. Upotreba duvana od ranog perioda života utiče na početka rane menopauze, a plastika smanjuje broj antralnih folikula.

Jatrogeni

[уреди | уреди извор]

Tretmani raka kod mladih žena često su povezani s preranim zatajenjem jajnika. Najčešći karcinomi u žena reproduktivne dobi su dojke , melanomi , cervikalni, ne-Hodgkin-ovi limfomi i leukemije .

Patogeneza preranog otkazivanja jajnika zasniva se na smanjenju primordijalnih folikula, što je intenzivnije to je veća izloženost liječenju ili hirurškom uklanjanju

U radioterapiji (RT), smanjenje zavisi o dobi pacijenta, primljenoj dozi i mjestu tumora kome je usmjereno. Dakle, zračenje od 2 Gy već je smrtonosno za ljudske oocite, posebno ako je usmjereno na trbuh (na primjer, za liječenje limfoma).

Smanjenje folikula uslijed hemoterapije (CT) ovisi o vrsti lijeka , njegovoj dozi i dobi pacijenta u trenutku primanja. Najveća šteta nastaje prilikom primanja hemoterapijskog tretmana na bazi alkilirajućih sredstava , jer oni povećavaju apoptozu ćelija granuloze i samih oocita.

Hirurgija

[уреди | уреди извор]

Zatajenje jajnika može se desiti kao rezultat histerektomije (uklanjanja maternice). Ovaj neuspjeh može biti posljedica pogoršanja vaskularne opskrbe jajnika ili gubitka važnog endokrinog doprinosa maternice jajniku. Kao rješenje, danas se u ovoj operaciji ulažu posebni napori kako bi se očuvalo zdravo tkivo jajnika i spriječilo oštećenje vaskularizacije jajnika.

Slučajevi rane menopauze su se takođe povećali zbog profilaktičkih ooforektomija (uklanjanje jednog ili oba jajnika). To je zato što je bilateralna ooforektomija nasljedna strategija prevencije raka jajnika.

Farmakološki tretman

[уреди | уреди извор]

Dugotrajno liječenje GnRH može dovesti do supresije ili neuspjeha jajnika jer se na kraju inhibira osa hipotalamus-hipofiza-gonada.

Također, kao što je već spomenuto, dugotrajno liječenje alkilirajućim agensima koji se koriste u hemoterapiji može uzrokovati zatajenje jajnika.

Upala i oksidativni stres

[уреди | уреди извор]

Ženski reproduktivni sistem održava osjetljivu ravnotežu između pro faktora i antioksidanata kako bi smanjio oksidativni stres . To je zato što izloženost visokom nivou reaktivnih vrsta kiseonika (prisutnih u oksidativnom stresu i upali) sprečava razvoj folikula u fazi tercijarnog ili antralnog folikula, što može dovesti do zatajenja jajnika.

Odnos neutrofila / limfocita, ukupno oksidativno stanje i nivo indeksa oksidativnog stresa povišeni su u primarnoj insuficijenciji jajnika. Kronična upala, čak i slaba, povezana je s početkom rane menopauze.

Klinička slika

[уреди | уреди извор]

Kliničke manifestacije primarne i preveremene insuficijencije jajnika

Kliničko stanje jajnika Menstruacija Gonadotropini Plodnost
Okultna insuficijencija Normalna Normalni Smanjena
Biohemijska insuficijencija Nenormalna Povišeni Smanjena
Očigledna insuficijencija Nenormalna Povišeni Smanjena
Prerana insuficijencija jajnika Odsutna Povišeni Izostaje

Diferencijalna dijagnoza

[уреди | уреди извор]

Diferencijalnodijagnostički treba imati u vidu sledeće bolesti:[19]

  • Abdominalni apsces
  • Adisonova bolest
  • Adneksalni tumori
  • Amenoreja
  • Neosjetljivost receptora za androgen
  • Anoreksija nervoza
  • Anovulacija
  • Anksiozni poremećaji
  • Zapaljenje crvuljka
  • Manjak enzima aromataze
  • Bulimija nervoza
  • C-17 nedostatak hidroksilaze
  • Hemoterapija
  • Hronična karlična bol kod žena
  • Depresija kod žena
  • Nenormalno (disfunkcionalno) krvarenje materice
  • Rani gubitak trudnoće.[20]
  • Ektopična trudnoća
  • Folikulo-stimulirajuće hormonske abnormalnosti
  • Galaktozemija
  • Gonadotropin-oslobađajući nedostatak hormona u odraslih
  • Adenom hipofize koji proizvodi gonadotropin
  • Ginekološki bol
  • Lutealna fazna disfunkcija
  • Luteinizirajući nedostatak hormona
  • Menopauza
  • Ruptura ciste jajnika
  • Ciste na jajnicima
  • Diserminomi jajnika
  • Policistična bolest jajnika
  • Sindrom policističnih jajnika
  • Prolaktinoma
  • Torzija jajnika
  • Poliglandularni autoimuni sindrom tipa I
  • Poliglandularni autoimuni sindrom tipa II
  • Poliglandularni autoimuni sindrom tipa III

Terapija

[уреди | уреди извор]

Medicinski tretman sindroma prevremene menopauze trebalo bi da se zasniva na sledećim principima:[21]

Zamena hormona jajnika

Jajnik nije samo reproduktivni organ, već je i izvor važnih hormona koji pomažu u održavanju jakih kostiju. Odgovarajuća zamena hormona koji nedostaju, zdrav način života i dijeta bogata kalcijumom su u takvim stanjima neophodni.[22][23]

Obnavljanje plodnosti

Ne postoje dokazane terapije za obnavljanje plodnosti; eksperimentalni tretman treba izvoditi samo na osnovu protokola istraživanja odobrenog od strane odbora za pregled.

Trenutno dostupne opcije za rešavanje neplodnosti uključuju promenu planova za osnivanje porodice, poput usvajanja, darivanja jajašca ili davanja embriona.

Psihološka podrška

Sindroma prevremene menopauze nije isto što i menopauza. Moguća je spontana aktivnost jajnika i iznenadna trudnoća i treba omogućiti pacijentici dovoljno vremena da prihvati dijagnozu.

Odluke o planiranju porodice najbolje se donose nakon što pacijentkinja ima vremena da se pomiri sa njenim stanjem. U tom smislu lekar treba pacijentici objasnite prirodu bolesti i savetovatom joj dati odgovarajuću podršku, jer saznanje dijagnoze — saindrom prevremene menopauze — može biti posebno traumatično za mlade žene.

Važna je tokom savetovanja pacijetica uvek upotrebiti odgovarajuću terminologije (poželjna je upotreba POI ili insuficijencije umesto prerane menopauze ili rane menopauze).

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Hewlett, M.; Mahalingaiah, S. (децембар 2015). „Update on primary ovarian insufficiency”. Curr Opin Endocrinol Diabetes Obes. 22 (6): 483—9. PMC 4883575 Слободан приступ. PMID 26512773. doi:10.1097/MED.0000000000000206. 
  2. ^ Hewlett, M.; Mahalingaiah, S. (децембар 2015). „Update on primary ovarian insufficiency”. Curr Opin Endocrinol Diabetes Obes. 22 (6): 483—9. PMC 4883575 Слободан приступ. PMID 26512773. doi:10.1097/MED.0000000000000206. .
  3. ^ Murray A, Schoemaker MJ, Bennett CE, Ennis S, Macpherson JN, Jones M, et al. Population-based estimates of the prevalence of FMR1 expansion mutations in women with early menopause and primary ovarian insufficiency. Genet Med. 2013 May 23.
  4. ^ Buijsen RA, Visser JA, Kramer P, Severijnen EA, Gearing M, Charlet-Berguerand N, et al. Presence of inclusions positive for polyglycine containing protein, FMRpolyG, indicates that repeat-associated non-AUG translation plays a role in fragile X-associated primary ovarian insufficiency. Human Reproduction. 2015 Nov 3. [Medline].
  5. ^ Bardoni, B.; Mandel, J. L.; Fisch, G. S. (2000). „FMR1 gene and fragile X syndrome”. The American Journal of Medical Genetics. 97 (2): 153—63. PMID 11180223. doi:10.1002/1096-8628(200022)97:2<153::AID-AJMG7>3.0.CO;2-M. 
  6. ^ Nelson, Lawrence M. (2009). „Primary Ovarian Insufficiency”. New England Journal of Medicine. 360 (6): 606—14. PMC 2762081 Слободан приступ. PMID 19196677. doi:10.1056/NEJMcp0808697. 
  7. ^ Hubayter ZR, Popat V, Vanderhoof VH, Ndubizu O, Johnson D, Mao E, et al. (октобар 2010). „A prospective evaluation of antral follicle function in women with 46,XX spontaneous primary ovarian insufficiency”. Fertility and Sterility. 94 (5): 1769—74. PMC 2888894 Слободан приступ. PMID 19939372. doi:10.1016/j.fertnstert.2009.10.023. 
  8. ^ Albright F, Smith PH, Fraser R (1941). „A syndrome characterized by primary ovarian insufficiency and decreased stature: report of 11 cases with a digression on hormonal control of axillary and pubic hair”. The American Journal of the Medical Sciences. 204: 625—48. S2CID 59095440. doi:10.1097/00000441-194211000-00001. 
  9. ^ Qing-Zhu F (1992). Fu Qing-zhu's Gynecology. Превод: Yang S, Liu D. Boulder CO: Blue Poppy Press. ISBN 978-0-936185-35-4. 
  10. ^ Committee opinion no (септембар 2011). „502: primary ovarian insufficiency in the adolescent”. Obstet Gynecol. 118 (3): 741—5. 
  11. ^ Bush, T.L., Barrett-Connor, E., Cowan, L.D., Criqui, M.H., Wallace, R.B., Suchindran, C.M., Tyroler, H.A., Rifkind, B.M. (1987). „Cardiovascular mortality and noncontraceptive use of estrogen in women: Results from the Lipid Research Clinics Program Follow-up Study”. Circulation. 75 (6): 1102—9. 
  12. ^ Snowdon, D. A.; Kane, R. L.; Beeson, W. L.; et al. (јун 1989). „Is early natural menopause a biologic marker of health and aging?”. Am J Public Health. 79 (6): 709—14. 
  13. ^ Luborsky, J. L.; Meyer, P; Sowers, M. F.; Gold, E. B.; Santoro, N. (јануар 2003). „Premature menopause in a multi-ethnic population study of the menopause transition”. Human Reproduction. 18 (1): 199—206. .
  14. ^ Popat, V. B.; Calis, K. A.; Vanderhoof, V. H.; et al. (јул 2009). „Bone mineral density in estrogen-deficient young women”. Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism. 94 (7): 2277—83. .
  15. ^ Faddy, M. J (2000). „Follicle dynamics during ovarian ageing.”. Molecular and Cellular Endocrinology. 163 (1): 43—48. .
  16. ^ Ivanišević, M., Vujović, S., & Drezgić, M. J. [2005]. Efekti terapije estro-progestagenima na lipidni profil i hormonski status žena sa primarnom prevremenom insuficijencijom ovarijuma. Medicinski pregled, 58(5-6), 296-300.
  17. ^ Minkin, Mary Jane; et al.: What Every Woman Needs to Know about Menopause. Yale University Press. 1997. ISBN 978-0-300-07261-7.
  18. ^ „OMIM - Online Mendelian Inheritance in Man”. omim.org. Johns Hopkins University. 3. 11. 2020. Приступљено 4. 11. 2020. „An Online Catalog of Human Genes and Genetic Disorders” 
  19. ^ Simpson, J. L.; Rajkovic, A. (децембар 1999). „Ovarian differentiation and gonadal failure”. The American Journal of Medical Genetics. 89 (4): 186—200. .
  20. ^ Fenichel P, Sosset C, Barbarino-Monnier P; et al. (децембар 1997). „Prevalence, specificity and significance of ovarian antibodies during spontaneous premature ovarian failure”. Human Reproduction. 12 (12): 2623—8. .
  21. ^ Van Kasteren, Y.; Schoemaker, J. (1999). „Premature ovarian failure: a systematic review on therapeutic interventions to restore ovarian function and achieve pregnancy”. Human Reproduction Update. 5 (5): 483—92. PMID 10582785. doi:10.1093/humupd/5.5.483. 
  22. ^ Vujović, S. (2004) Prevremena primarna insuficijencija ovarijuma. u: Klinička endokrinologija: odabrani slučajevi
  23. ^ Ossewaarde, Marlies E.; Bots, Michiel L.; Bak, Annette A.A; Van Der Schouw, Yvonne T.; Witteman, Jacqueline C.M; Planellas, Juan; Bennink, Herjan J.T.Coelingh; Grobbee, Diederick E. (2001). „Effect of hormone replacement therapy on lipids in perimenopausal and early postmenopausal women”. Maturitas. 39 (3): 209—16. PMID 11574180. doi:10.1016/S0378-5122(01)00224-9. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sindrom_prevremene_menopauze&oldid=28525096”