Јасика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Јасика
Populus tremula asp.jpg
Populus tremula
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
P. tremula
Биномијално име
Populus tremula
Populus tremula range.svg
Распрострањеност врсте

Јасика или трепетљика (Populus tremula)[1], врста је тополе која потиче из хладних умерених регија Европе и Азије. Расте од Исланда[2] и Британских острва[3] на западу, до Камчатке на истоку, и од Арктичког круга у Скандинавији и северној Русији на северу, до средишње Шпаније, Турске, Северне Кореје и северног Јапана на југу. Јавља се и на једном локалитету на северозападу Африке у Алжиру. На југу свог распона јавља се на великим надморским висинама у планинама.[4][5]

Опис врсте[уреди]

Значајно листопадно дрво које нарасте до 40 метара висине и 10 м ширине, док стабло има пречник и преко једног метра. Кора је бледо зеленкасто-сива и глатка на младим стаблима, с` тамно-сивим дијамантским лентицелама. Са старењем дрвета, кора постаје тамно сива и осипа се. Листови на гранама старијег дрвећа готово су округли, са широком лиском пречника 2-8 цм, грубо назубљеним рубом и бочно спљоштеним петељком дужине 4-8 цм. Равне петељке омогућују им да дрхте чак и на слабом поветарцу, те су извор његовог научног имена, као и великог броја народних као што је трепетљика. Листови на садницама и брзорастућим стабљикама су различитог облика, срцасти до готово троугласти. Често су много веће дужине (и до 20 центиметара), док им је петељка мање спљоштена. Цветови су ресице које се опрашују путем ветра. Производе се у рано пролеће пре него што се појаве нови листови. Трепетљика је двополна биљка са мушким и женским цветовима на различитом дрвећу. Мушке ресице су зелене и браон боје, дужине 5-10 центиметара приликом избацивања полена. Женске ресице су зелене, дуге 2-6 центиметара, сазревају почетком лета, носе 10-20 (50-80) капсула, од којих свака садржи много ситних семенки уклопљених у паперјастим длачицама. Длачице помажу при распршивању семенки када се капсуле отворе током сазревања. Трепетљика се може разликовати од блиско сродне северноамеричке Populus tremuloides по грубо назубљеним листовима. Као и друге јасике, трепетљика се широко шири сисаљкама (кореновим клицама), које се могу произвести и до 40 м од матичног стабла, формирајући широке клонске колоније.[6]

Екологија врсте[уреди]

Евроазијска јасика је врста која захтева влагу и светлост. Може снажно колонизовати отворени простор након пожара, чишћења или других оштећења. Након што је јединка оштећена или уништена, на површини бочних коренова долази до обилатог стварање коренских сисаљки. Брзи раст се наставља све до узраста од око 20 година, када се повећава крунична компетиција. Након тога, брзина раста опада и кулминира у добу од око 30 година. Трепетљика може достићи старост од 200 година. Врло је отпорна врста и подноси дуге, хладне зиме и кратка лета. Отпорна је на притисак прегледаних јелена због свог непријатног укуса. Ова врста је важна за великог тополиног стаклокрилца, који је користи као домаћина током стадијума ларве.[7]

Фосилни налази[уреди]

Фосили трепетљике описани су из фосилне флоре локалитета у Турској, који воде порекло из раног Плиоцена.[8]

Култивација[уреди]

Јасика се гаји у парковима и великим баштама. Хибрид са Populus tremula (бела топола), познат као сива топола, Populus × canescens, распрострањен је у Европи и централној Азији. Хибриди са неколико других аспеката такође су узгајани у шумарским истраживачким институтима како би пронашли дрвеће са већом производњом дрвета и отпорношћу на болести (нпр. P. tremula × P. tremuloides, узгајан у Данској).[9]

Употребљивост[уреди]

Дрво трепетљике је лагано и мекано. Користи се за огрев и израду шибица, али је такође цењено у индустрији целулозе и папира, што је посебно корисно. Поред тога користи се за шперплочу и различите врсте иверица. Даље, јасика има важну улогу у производњи дрвета за обновљиве изворе енергије. Еколошки је врста важна јер од ње имају користи многе врсте инсеката и гљивица. Стабло даље пружа станиште за неколико врста сисара и птица којима су потребне младе шуме.

Извори[уреди]

  1. ^ Benkeblia, Noureddine, ур. (2015). Omics Technologies and Crop Improvement. CRC Press. стр. 50. ISBN 978-1-4665-8669-7. 
  2. ^ „Blæösp (Populus tremula) Vísindavefurinn”. 
  3. ^ James Kilkelly Irish native Aspen tree
  4. ^ Rushforth, K. (1999). Trees of Britain and Europe. Collins ISBN 0-00-220013-9.
  5. ^ Den Virtuella Floran: Populus tremula (in Swedish; with maps)
  6. ^ Stace, Clive (2010). New Flora of the British Isles (3rd изд.). Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. 314. ISBN 978-0-521-70772-5. 
  7. ^ Rackham, Oliver (1994). The Illustrated History of the Countryside. London : BCA. CN 2922.p. 64.
  8. ^ Kasaplıgil, B.-(1975): Pliocene Flora of Güvem village near Ankara, Turkey, Abstracts of the Papers Presented at the XII International Botanical Congress, Akademika Nauk SSSR, 1: 115, Leningrad
  9. ^ „RHS Plant Selector - Populus tremula. Приступљено 24. 4. 2019. 

Спољашње везе[уреди]