Јасика (Крушевац)

Јасика
Јасика;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Расински
Град	Крушевац
Становништво
— 2022.	1537
Географске карактеристике
Координате	43° 37′ 03″ С; 21° 18′ 03″ И / 43.6175° С; 21.300833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	140 m
	Јасика Јасика на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	37252
Позивни број	037
Регистарска ознака	KŠ

Јасика је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2022. било је 1537 становника (према попису из 1991. било је 2063 становника).

Историја

До Другог српског устанка Јасика се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Јасика улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Темнићској кнежини^[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

У селу се налази мост који Јасику и околна места с леве стране Западне Мораве повезује с градским насељем. Изграђен је 1928. године, а порушен 15. априла 1999. током бомбардовања НАТО авијације.^[2] Обновљен је и за саобраћај поново отворен 15. октобра наредне године.^[3]

Демографија

У насељу Јасика живи 1662 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,4 код мушкараца и 41,8 код жена). У насељу има 587 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,47.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	1.282
1953.	1.367
1961.	1.540
1971.	1.702
1981.	1.993
1991.	2.063	2.025
2002.	2.040	2.108

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	2.006	98,33%
Роми	17	0,83%
Црногорци	4	0,19%
Македонци	4	0,19%
Хрвати	1	0,04%
Руси	1	0,04%
Муслимани	1	0,04%
Бугари	1	0,04%
непознато	3	0,14%

Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Јасика у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.^[1]
Куће	65	64	64	62	59	77	74	77	87	100	106	102
Пореске главе*	-	62	68	65	64	83	80	79	81	85	97	96
Арачке главе**	134	136	143	139	139	161	176	210	188	230	252	230
Пореске главе = Ожењени мушкарци \| * Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	1	1
80+	12	26
75—79	29	33
70—74	58	60
65—69	60	75
60—64	42	55
55—59	52	49
50—54	80	89
45—49	100	91
40—44	88	80
35—39	53	57
30—34	57	61
25—29	73	85
20—24	77	66
15—19	69	63
10—14	58	39
5—9	60	46
0—4	44	51
Просек :	39,4	41,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	262	295	364	424	517	546	587

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	62	130	110	137	79	47	17	3	1	1	3,47

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	851	242	546	38	25
Женски	891	171	555	129	36
УКУПНО	1.742	413	1.101	167	61

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	400	27	0	0	195
Женски	282	22	0	1	108
Укупно	682	49	0	1	303

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	8	16	68	7	11
Женски	0	6	52	6	4
Укупно	8	22	120	13	15

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	6	17	11	14
Женски	7	4	10	25	33
Укупно	9	10	27	36	47

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	7	0	0	11
Женски	2	0	0	2
Укупно	9	0	0	13

Референце

^ ^а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
^ „Civili i manastiri ponovo na meti agresora”. Глас јавности. 16. 4. 1999. Приступљено 20. 10. 2022. ^{[мртва веза]}
^ „Dvadeset godina od NATO bombardovanja mosta na Zapadnoj Moravi u Jasici”. Радио-телевизија Крушевац. 15. 4. 2019. Приступљено 20. 10. 2022.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Поповић, Љубодраг. Марковић, Зоран, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.

Спољашње везе

[Јагодинска_нахија_I-1] а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.

[2] „Civili i manastiri ponovo na meti agresora”. Глас јавности. 16. 4. 1999. Приступљено 20. 10. 2022. ^{[мртва веза]}

[3] „Dvadeset godina od NATO bombardovanja mosta na Zapadnoj Moravi u Jasici”. Радио-телевизија Крушевац. 15. 4. 2019. Приступљено 20. 10. 2022.

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]