Пређи на садржај

Јевгениј Примаков

С Википедије, слободне енциклопедије
Јевгениј Примаков
Јевгениј Примаков
Лични подаци
Пуно имеЈевгениј Максимович Примаков
Датум рођења(1929-10-29)29. октобар 1929.
Место рођењаКијев, Украјинска ССР, СССР
Датум смрти26. јун 2015.(2015-06-26) (85 год.)
Место смртиМосква, Русија
РелигијаПравославац
УниверзитетМосковски државни универзитет Ломоносов, Moscow Institute of Oriental Studies
ПрофесијаДоктор економских наука
ДецаАлександар и Нана
Политичка каријера
СтранкаЈединствена Русија
(2002-2015)
Отаџбина-Све Руска (2000-2001), раније: КПСС (1959-1991)
11. септембар 1998 — 12. маја 1999.
ПретходникБорис Јељцин
НаследникСергеј Степашин

Јевгениј Максимович Примаков (рус. Евге́ний Макси́мович Примако́в; Кијев, 29. октобар 1929 — Москва, 26. јун 2015)[1] био је совјетски и руски политичар, дипломата и економиста.[2][3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Кијеву (Украјинска ССР), а одрастао је у Тбилисију (Грузијска ССР). Био је председник владе Руске Федерације у периоду од 11. септембра 1998. до 12. маја 1999. Био је члан Председништва Руске академије наука, члан Председништва председничког савета Руске Федерације за науку и образовање, члан Научног савета експерата под председник Федерације Савета Савезне скупштине Руске Федерације, председник управног одбора руског Савета за спољне послове.[2][3]

У новембру 2004. је био сведок одбране на суђењу Слободану Милошевићу.

Јевгениј Примаков је као оријенталиста и арабиста од 1977. до 1985. године био шеф Института за оријенталне студије Совјетског Савеза. Крајем 1980-их је био председник Савета Савеза Врховног Совјета СССР-а, а од 1991. до 1996. године био је начелник Спољне обавештајне службе Русије. Чувен је његов демарш 1999. године, познат као „заокрет изнад Атлантика”. Примаков је тада био премијер. Када је у авиону сазнао да су снаге НАТО-а почеле бомбардовање Југославије, одлучио је да откаже своју посету Сједињеним Америчким Државама и изнад Атлантског океана наредио да се његов авион окрене и врати у Москву.[2][3]

Касније је Примаков у више наврата износио своје мишљење о односима између Русије и САД. „Сви ће бити на губитку ако руско-амерички односи склизну у ново издање хладног рата. Да се то не би догодило потребно је пре свега одустати од реторике коју обе стране, нажалост, све више користе”, изјавио је он једном приликом.[3]

Примаков је извршио заокрет и у спољној политици Русије тиме што је одустао од атлантизма у корист концепције „вишеполарног света” – тако данас руски медији говоре о овом државнику. После премијерског мандата кратко је био посланик Државне думе – од 2000. до 2001. године. Затим је читавих 10 година био на челу Трговинско-индустријске коморе Русије.[2]

Умро 26. јуна 2015. године, после дуге и тешке болести. Потпредседник Државне думе Николај Левичев предложио је да се сећање на Примакова овековечи спомеником на Лубјанском тргу у Москви.[3]

Његов унук је Јевгеније Примаков.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Yevgeny Primakov obituary”. The Guardian. Приступљено 28. 1. 2026. 
  2. ^ а б в г „Yevgeny Primakov prime minister of Russia”. Britannica. Приступљено 28. 1. 2026. 
  3. ^ а б в г д „Yevgeny Primakov”. Grokipedia. Приступљено 28. 1. 2026. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


премијер Русије
Икона за клице

Овај чланак о политичару је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јевгениј_Примаков&oldid=30929303”