Виктор Черномирдин
Виктор Черномирдин | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||
Датум рођења | 9. април 1938. | ||||||||||||
Место рођења | Чорниј Отрог, Оренбуршка област, СССР | ||||||||||||
Датум смрти | 3. новембар 2010.72 год.) ( | ||||||||||||
Место смрти | Москва, Русија | ||||||||||||
Држављанство | руско | ||||||||||||
Народност | Рус | ||||||||||||
Професија | инжењер-технолог и инжењер-економиста | ||||||||||||
Породица | |||||||||||||
Супружник | Валентина Фјодоровна Черномирдина | ||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||
Политичка странка | КПСС (до 1991) Наш дом — Русија | ||||||||||||
| |||||||||||||
Потпис |
Виктор Степанович Черномирдин (рус. Ви́ктор Степа́нович Черномы́рдин; Оренбуршка област, 9. април 1938 — Москва, 3. новембар 2010) био је руски политичар и пословни човек.[1]
Черномирдин је био оснивач и први председник енергетске компаније Гаспром. Био је посланик Врховног совјета СССР (1984–1989) и члан Врховног савета РСФСР (1985−1990). Обављао је неколико високих дужности унутар агенција блиских влади Русије, а у периоду од 1992. године до 1998. године и премијер Русије. Од маја 1995. године, био је председник сверуског јавног и политичког покрета „Наш дом — Русија“. Након парламентарних избора у децембру исте године поново је изабран од стране Државне думе за председника Владе Руске Федерације и ту остаје на функцији до 23. марта 1998. године, када је као његов наследник именован Сергеј Киријенко.
Черномирдин је био једна од кључних особа у руској спољној и унутрашњој политици 1990-их година, као и у руској економској транзицији из планске ка тржишној економији. Од 14. априла до 7. октобра 1999. године, био је представник руског председника, за регулисање ситуације везане око Савезне Републике Југославије.[2] За његове мировне напоре на Балкану и активности у области спољне политике, био је номинован као кандидат за Нобелову награду за мир (1999). Марти Ахтисари и он су се састали са Слободаном Милошевићем током НАТО бомбардовања СРЈ како би преговарали о прекиду рата, а када је Милошевић отворио састанак Черномидин је ударио шаком о сто, стргао чаршав и све чаше, тањире и послужење бацио на под, те рекао:
„Председниче Милошевићу, нисмо дошли овде да дебатујемо, дошли смо да вам поручимо да ће Србија изгледати као ова равна плоча стола.”[2]
У периоду од 2001. године до 2009. године, био је руски амбасадор у Украјини. Након тога обављао је функцију саветника председника Русије.
У Русији и земљама руског говорног подручја, Черномирдин је познат по свом јединственом стилу језика који је садржавао неколико правописне и синтактичке грешке.[3]
Черномирдин је умро 3. новембра 2010. године. Сахрањен је поред своје супруге на гробљу Новодевичје у Москви.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Barry, Ellen & Schwirtz, Michael (3. 11. 2010). „Viktor Chernomyrdin, Ex-Russian Premier, Dies”. The New York Times. Приступљено 3. 11. 2010.
- ^ а б „Milošević je u Dejtonu propustio poslednju priliku da sačuva Kosovo” (на језику: српски). 2024-03-23. Приступљено 2024-03-24.
- ^ „Collection of Chernomyrdin's quotes at a Russian humour website (in Russian)”. Dosuga.net. 25. 8. 1998. Архивирано из оригинала 06. 07. 2010. г. Приступљено 3. 11. 2010.
- ^ Chernomyrdin has been buried in Moscow Lenta.ru (језик: руски)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Viktor Černomirdin The Columbia Encyclopedia, шесто издање 2007. година;
- Човек у вестима; Кремљ је технократа: Виктор Черномирдин, Стевен Ерлангер New York Times 15. децембар 1992. године.