Јеврејско гробље у Зворнику
| Јеврејско гробље у Зворнику | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | Зворник |
| Ентитет |  Република Српска |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Координате | 44° 23′ 48″ С; 19° 06′ 27″ И / 44.396752° С; 19.107572° И |
  Јеврејско гробље у Зворнику Јеврејско гробље у Зворнику на карти Босне и Херцеговине | |
| Врста споменика | Национални споменик |
| Тип културног добра | Гробљанска целина |
Јеврејско гробље на локалитету Метеризи у Зворнику је гробљанска целина проглашена националним спомеником Босне и Херцеговине.[1] Простире се на 807 квадрата и налази се надомак магистралног пута Зворник – Бијељина. Гробље је основано 1890. године док је градом управљао Х. Гризбергер, у периоду када је у Зворнику живело око 140 Јевреја. [2]
Опис добра[уреди | уреди извор]
Јеврејска заједница у Зворнику почела је да се формира око 1845. године када су се на овом подручју населиле прве породице из Тузле и Бијељине. Према путопису др Ото Блауа, године 1877. у Зворнику је живело шест јеврејских породица. Са доласком Аустроугарске управе, у Зворник су се почели досељавати Ашкенази. Према попису становништва из 1879. године, у Зворнику је живело 50 јеврејских породица.
Јеврејско гробље у Зворнику основано је 1890. године уз благослов рабина Бењамина Хасана.[3] Карактеристично је по разним формама и облицима надгробних елемената. На гробљу се налази око 80 споменика од којих најстарији датира из 1888. године. Споменици су направљени од камена, мермера или бетона. Натписи на надгробницима су углавном двојезични, исклесани хебрејским писмом и латиничним писмом на немачком језику или језику локалног становништва. Према писаним подацима из 1910. године, Сефардски Јевреји су добро говорили локалним језиком те се на њиховим споменицима могу уочити натписи на локалном језику док је за Јевреје Ашкеназе немачки језик био матерњи и на њиховим споменицима се налазе подаци исписани на немачком језику. Поред двојезичности, споменици су карактеристични по различитим мотивима који су углавном уклесани у заглављу, с предње стране споменика. Углавном је реч о Давидовој звезди, жалосној врби, маслиновим гранчицама или флоралном рељефу.
Маја 2008. године подигнута је спомен табла у знак сећања на зворничке Јевреје настрадале и прогнане током Другог светског рата.
Заштита локалитета[уреди | уреди извор]
Јеврејско гробље у Зворнику сачувало је висок степен аутентичности и представља важан историјско сведочанство о животу Јевреја у Зворнику. Комисија за очување националних споменик Босне и Херцеговине донела је августа 2019. године, одлуку да се гробљанска целина – Јеврејско гробље на локалитету у Зворнику прогласи националним спомеником Босне и Херцеговине. Гробље се налази у запуштеном стању и већина надгробних споменика је оштећено или утонуло. Скоро цело подручје гробља прекривно је дивљим ниским растињем и већим бројем самониклог дрвећа.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Службени лист - акт о заштити
- ^ Хасанхоџић, Аниса; Рустемовић, Рифет: Траговима наших комшија, Јевреји у БиХ и холокауст. Сарајево, Институт за историју, 2015, 398.
- ^ Пинто, Аврам; Јевреји Сарајева и Босне и Херцеговине, Сарајево: Веселин Маслеша, 1987, стр. 17.
Литература[уреди | уреди извор]
- Др Јосеф Конфорти, Јевреји у унутрашњости Босне и Херцеговине: Травнички Јевреји, Споменица 400 година од доласка Јевреја у Боснуи Херцеговину, НП „Ослобођење”“, Сарајево, 1966.
- Аврам Пинто, Јевреји Сарајева и Босне и Херцеговине, Сарајево: Веселин Маслеша, 1987.
- Ведрана Готовац: Синагоге у Босни и Херцеговини, Сарајево: Музеј Града Сарајева, 1987.
- Худовић, Мехмед: Зворник слике и биљешке из прошлости, Тузла,1991.
- Цадик Данон: ЗБИРКА ПОЈМОВА ИЗ ЈУДАИЗМА. Издање Савеза Јеврејских општина Југославије, Београд, 1996.
- Хаџибеговић, Иљас: Босанскохерцеговачки градови на размеђу 19. и 20. стољећа. Институт за историју у Сарајеву, Сарајево, 2004.
- Аниса Хасанхоџић, Рифет Рустемовић: Траговима наших комшија, Јевреји у БиХ и холокауст. Институт за историју, Сарајево. 2015.
