Јована II Напуљска
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
Јована II Напуљска | |
---|---|
Краљица Напуља и Сицилије | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 25. јун 1373. |
Место рођења | Задар, Напуљско краљевство, |
Датум смрти | 2. фебруар 1435.61 год.) ( |
Место смрти | Напуљ, Напуљско краљевство, |
Породица | |
Супружник | William, Duke of Austria, James II, Count of La Marche |
Родитељи | Карло III Напуљски Маргарета од Драча |
Династија | Дурацо |
Период | (6. август 1414 — 2. фебруар 1435) |
Крунисање | 19. октобар 1419. |
Претходник | Ладислав Напуљски |
Наследник | Рене I Напуљски |
Јована II Напуљска (Задар, 25. јун 1373. — Напуљ, 2. фебруар 1435) била је краљица Напуља у два наврата (1414—1415. и 1417—1435). Била је и титуларна краљица Јерусалима, Угарске, Хрватске и Сицилије. Њен отац је био Карло III Напуљски, а мајка Маргарета од Драча. За време Јованине владавине порастао је утицај њених љубавника и пријатеља међу којима је био најмоћнији Пандолфело Алопо.
Рат са Жаком II од Ла Марша
[уреди | уреди извор]Након што је од брата Ладислава наследила Напуљски престо, 1415. године се удала за Жака II од Ла Марша, који је припадао познатој француској племићкој династији Бурбона. Жак је био љубоморан на Јовану па је наредио Пандолфелово убиство и натерао Јовану да абдицира у његову корист. Јована је тада постала титуларна краљица Напуља. Жак је међутим тиме изазвао мржњу Напуљаца, који су 1416. године дигли побуну и он је био присиљен да абдицира. Тада се Јована вратила на власт, тада јој је љубавник постао Ђовани Карачоло. Године 1418. Жак је заувек Напуљ и вратио се у Француску. Јована се после његовог одласка крунисала 19. октобра 1419. године.[тражи се извор]
Рат против Анжуја и први рат против Арагона
[уреди | уреди извор]Године 1417. погоршао се Јованин однос са папом Мартином, који је у помоћ позвао Ђенову и анжујског војводу Луја III, који је имао право на напуљски престо. Те године је Луј извршио инвазију на Кампанију. Јована је звала Алфонса V од Арагона у помоћ и обећала му је да ће га, ако у међувремену нероди дете прогласити за наследника. Алфонсо се одазвао и у јулу 1421. године освојио Напуљ и постао Јованин престолонаследник. Луј је после тога изгубио подршку папе, а истовремено су се погоршали Јованини односи са Алфонсом, који се окренуо против ње и у мају 1423. године освојио њену палату. Јована је некако успела да побегне и да се састане са Лујем, да раскине свој уговор са Алфонсом и да Луја прогласи за свог наследника. Алфонсо се повукао у априлу 1424. године.
Ослобођење Напуља и рат против Миланског војводства
[уреди | уреди извор]Јована је са Лујом и папом Мартином одлучила да освоји Миланско војводство, старог савезника Арагона, хтели су да искористе смрт регента миланског војводе Филипа Марије Висконтија, Музиа Атендола Сфорце 4. јануара 1424. године, који се удавио у реци, а наследио га је његов син Франческо Сфорца. Јована је прво освојила град Аквилу, а онда Алфонсову Гаету. После тога је почела Јованина опсада Напуља, чији се заповедник Ђаком Калдора предао у априлу. До јула Алфонсу су у јужној Италији остале само две тврђаве Кастилиа де Оро и Нови Дворац.[тражи се извор]
Други рат против Арагона и смрт
[уреди | уреди извор]Становници Тарента нису били задовољни Јованом, па је владар тог града склопио са Алфонсом савез против ње. Јована се већ посвађала са Лујом, који је после тога подигао устанак у Калабрији. Алфосов утицај је тада почео да се осећа, али он је прекршио обећања дата становницима Тарента и вратио се на Сицилију и са Јованом је склопио мир на десет година. Брзо после тога 12. новембра 1434. године Луј, који је последњих година живота био популаран у јужној Италији је умро, а за наследника је проглашен његов брат Рене, а Јована је умрла 2. фебруара 1235. године.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]16. Карло II Напуљски | ||||||||||||||||
8. John, Duke of Durazzo | ||||||||||||||||
17. Марија Угарска (напуљска краљица) | ||||||||||||||||
4. Louis of Durazzo | ||||||||||||||||
18. Hélie VII, Count of Périgord | ||||||||||||||||
9. Agnes of Périgord | ||||||||||||||||
19. Brunissende de Foix | ||||||||||||||||
2. Карло III Напуљски | ||||||||||||||||
5. Margaret of Sanseverino | ||||||||||||||||
1. Јована II Напуљска | ||||||||||||||||
24. Карло II Напуљски (=16) | ||||||||||||||||
12. John, Duke of Durazzo (=8) | ||||||||||||||||
25. Марија Угарска (напуљска краљица) (=17) | ||||||||||||||||
6. Карло, војвода Драча | ||||||||||||||||
26. Hélie VII, Count of Périgord (=18) | ||||||||||||||||
13. Agnes de Périgord (=9) | ||||||||||||||||
27. Brunissende de Foix (=19) | ||||||||||||||||
3. Маргарета од Драча | ||||||||||||||||
28. Роберт Напуљски | ||||||||||||||||
14. Карло Калабријски | ||||||||||||||||
29. Yolanda of Aragon | ||||||||||||||||
7. Maria of Calabria | ||||||||||||||||
30. Шарл Валоа | ||||||||||||||||
15. Марија Валоа | ||||||||||||||||
31. Махо од Шатијона | ||||||||||||||||
Литература
[уреди | уреди извор]- Boccia L., Giovanna II una regina di paglia, Napoli 1980.
- Cutolo A., Giovanna II, Novara 1968.