1419
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |

1419 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- Други скадарски рат (1419—1424) је вођен око Скадра и градова у Зетском приморју, прво између Балше III Балшића (1403—1421) и Млетачке републике, а после његове смрти 18.04.1421. године, рат је наставио његов ујак и наследник Стефан Лазаревић (кнез 1389—1402, деспот 1402—1427).
- За архиепископа пећког и патријарха српског изабран је патријар Никон.
Јануар
[уреди | уреди извор]- 19. јануар — У Стогодишњем рату Француске и Енглеске, град Руан предао се енглеском краљу Хенрију V, који је тиме окончао освајање Нормандије.
Фебруар
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Март
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Април
[уреди | уреди извор]- 25. април – Представници швајцарских кантона Луцерн, Ури и Унтервалден почињу преговоре у Цириху са кантоном Берн у покушају да спрече распад Швајцарске Конфедерације. Преговори убрзо пропадају.
Мај
[уреди | уреди извор]- 10. мај – У италијанској Републици Фиренци, република је уздигнута на ниво надбискупије од стране папе Мартина V, који је провео 18 месеци у Фиренци након што га је изабрао Концил у Констанци. У знак признања за гостопримство које му је указано, папа Мартин именује бискупа Америга Корсинија за првог надбискупа Фиренце.
- 14. мај – Торунски споразум окончава рат између Тевтонских витезова и Пољског и Литванског краљевства.
- 15. мај – Раронска афера: У Швајцарској, представници Луцерна, Урија и Унтервалдена напуштају Цирих и прекидају даље разговоре са Берном након што нису успели да добију никакве уступке.
- 29. мај – Краљ Хенри V од Енглеске вери се са принцезом Катарином од Валоа, седамнаестогодишњом ћерком краља Карла VI од Француске, током преговора на неутралном месту Понтоаз, северно од Париза, током обуставе непријатељстава у рату између два краљевства. Хенри и Катарина ће се венчати нешто више од годину дана касније, 2. јуна 1420.
Јун
[уреди | уреди извор]- 20. јун – Инвазија Оеи на острво Цушима у Јапану по наређењу краља Сеџонга из Кореје, почиње када генерал Ји Џонг-му предводи 227 бродова и 17.285 војника да се искрцају у заливу Асо.
- 26. јун – Инвазија Оеи: Јапански контранапад почиње са 3.700 убијених корејских освајача током наредних шест дана.
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул – Португалски истраживачи Жоао Гонсалвес Зарко, Тристао Ваз Теишеира и Бартоломеу Перестрело, у служби принца Хенрика Мореплавца, откривају острво Мадеиру, годину дана након што су Зарко и Тристао открили острво Порто Санто.
- 3. јул – Инвазија Оеи се завршава повлачењем корејских војника из Цушиме и поновним окупљањем на острву Геоџе.
- 30. јул — Хусити су упали у градску већницу у Прагу и кроз прозор избацили католичке већнике, чиме су отпочели Хуситски ратови.
Август
[уреди | уреди извор]- 16. август – Краљ Бохемије Вацлав IV умире од срчаног удара у 58. години, што доводи до избијања Хуситских ратова убрзо након тога.
- 17. август – Опсада Сеуте: Након четири дана битке, португалски браниоци града Сеуте успевају да присиле освајаче на повлачење из Марока.
- 24. август – Краљ Хенри V од Енглеске наређује члановима Доњег дома и Дома лордова да се окупе у Вестминстеру до 16. октобра.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 10. септембар – Јована Неустрашивог, војводу од Бургундије, убијају присталице Дофина.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 16. октобар – Краљ Хенри V отворио је прво заседање енглеског парламента после скоро две године. Доњи дом поново бира Роџера Флауера за свог председника.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 7. новембар – Османско-млетачки мировни споразум окончава четворогодишњи сукоб признавањем млетачких поседа у Егеју и на Балкану.
- 13. новембар – Заседање енглеског парламента 1419. године завршава се после четири недеље.
- 24. новембар – Тимуридски владар Персије, Мирза Шахрух (владао 1404–1447), шаље велику амбасаду на двор цара Ченг Цеа од Кине. Група стиже у Кину 29. августа 1420. Један од персијских изасланика, Гијат ал-дин Накаш, водио је дневник својих путовања по Кини, који је убрзо постао широко познат широм иранског и турског Блиског истока, захваљујући његовом укључивању у историјска дела Хафиз-и Абруа и Абдур Разака.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 4. децембар – Папа Мартин V прогласио је Луја III Анжујског за новог краља Сицилије.