Јудејска пустиња

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јудејска пустиња

Јудејска пустиња (хебр. מדבר יהודה је пустиња на Блиском истоку, у Израелу, на западној обали Мртвог мора. Назив потиче од 12 племена Израиља и јеврејског истоименог царстав Јудеје..[1]

Од давнина ово место служило је као уточиште за испоснике и побуњенике. Један од првих био је будући јеврејски краљ Давид, који се по сведочењу Старог завета овде крио од прогона краља Саула.

Према црквеним изворима, на северо-западној граници Јудејске пустиње, на ушћу реке Јордан, Јован Крститељ је крштавао људе и самога Исуса Христа. Чак и пре него што су рани хришћани одлазили у Јудејску пустињу у потрази за прочишћењем и просветљењм, у њој су обитавали Есени - јеврејска секта.

Бисер Јудејске пустиња - Мртво море, окружује пустињу са истока и са запада. У виду траке дуге 20 километара уздиже се на планинама Јуде и Јерусалима. У ретким данима када се са врха планина и из Јерусалима, крену јаке кише, пустиња се трансформише, и његовим клисурама у којима извиру бујице воде, она сва озелени.[2] [3]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

Координате: 31°42′N 35°18′E / 31.700° СГШ; 35.300° ИГД / 31.700; 35.300