Џон Реншо Карсон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Џон Реншо Карсон
The Carson twins, from the Class of 1907 album.jpg
Браћа Карсон. Џон је лево.
Датум рођења(1886-06-28)28. јун 1886.
Место рођењаПитсбург
 САД
Датум смрти31. октобар 1940.(1940-10-31) (54 год.)

Џон Реншо Карсон (енгл. John Renshaw Carson; Питсбург, 28. јун 188631. октобар 1940) био је познати теоретичар преноса за ране телекомуникационе системе. Открио је амплитудску модулацију са једним бочним опсегом.

Карсон је рођен у Питсбургу, Пенсилванија. Дипломирао је на Универзитету Принстон 1907. године и похађао је Институт технологије Масачусетса од 1907. до 1908. године пре него што се вратио у Принстон, где је дипломирао електротехнику 1909. године и постао мастер 1912. године. Од 1912. до 1914. године, Карсон је био предавач на Факултету за електротехнику и физику у Принстону, али му је 1913. године понуђено место у компанији American Telephone & Telegraph (AT&T), па је 1914. године напустио универзитет.

У AT&T, Карсон је вршио експерименте везане за радио телефоне. Године 1915, пронашао је амплитудску модулацију са једним бочним опсегом за симултани пренос више телефонских позива преко истог електричког кола и био је заслужан за постављање првог таквог система између Питсбурга и Балтимора. Године 1922, објавио је математички рад о фреквенцијској модулацији (FM), у којем је увео Карсоново правило. Од 1917. до 1925. године, Карсон је анализирао ефекте филтара на амплитудске модулације преко операционог калкулуса, чиме је омогућио пројектантима телефонских система да предвиде преслушавања код вишеструких позива преко једног пара жица. Објавио је низ радова о овој теми у Bell System Technical Journal, што је довело до објављивања књиге Electrical Circuit Theory and Operational Calculus 1926. године.

Од 1925. до 1940. године, Карсон је радио за Белове лабораторије као математичар и електротехничар. Позната дела током овог периода укључују његову математичку анализу експеримената Џорџа Саутворта из 1932. године.

Карсон је добио IEEE Морис Н. Либман меморијалну награду 1924. године „као признање за његове вредне доприносе теорији наизменичних струја и, посебно, за његова проучавања филтарских система и телефоније са једним бочним опсегом." Добио је почасни докторат на Бруклинском политехничком институту 1937. године, а Кресонову медаљу од Института Франклин 1939. године.

Одабрана дела[уреди]

  • Патент за један бочни опсег: Патент 1.449.382, "Method and Means for Signaling with High Frequency Waves"
  • "Wave Propagation over Parallel Wires: The Proximity effect", Philosophical Magazine, volume IXLI, јун 1921, p. 607-663.
  • "Notes on the Theory of Modulation", Proceedings of the Institute of Radio Engineers, volume 10, issue 1, фебруар 1922, p. 57-64.
  • "A Generalization of Reciprocal Theorem," Bell System Technical Journal, volume 3, p. 393-399, 1924.
  • "Selective Circuits and Static Interference", Bell System Technical Journal, volume 4, p. 265, 1925.
  • "Wave Propagation in Overhead Wires with Ground Return", Bell System Technical Journal, volume 5, p. 539, 1926.
  • Electrical Circuit Theory and Operational Calculus, New York : McGraw-Hill, 1926.
  • J. R. Carson, S. P. Mead, and S. A. Schelkunoff, "Hyper-Frequency Waveguides: Mathematical Theory", Bell System Technical Journal, volume 15, p. 310-333, 1936.

Литература[уреди]

  • Архиве Принстона
  • Brittain, J.E., "John R. Carson and the conservation of radio spectrum", Proceedings of the IEEE, volume 84, issue 6, јун 1996, p. 909-910.
  • Mario Lucertini, Ana Millán Gasca, F. Nicolò, Technological Concepts and Mathematical Models in the Evolution of Modern Engineering Systems, Birkhäuser. 2004. ISBN 9783-7643-6940-8. стр. 114-117..
  • Julie K. Petersen, Fiber Optics Illustrated Dictionary. CRC Press.2003. ISBN 9780-8493-1349-3. стр. 264..