Абделкадир

Абделкадир
Датум рођења	(1808-09-06)6. септембар 1808.
Место рођења	Mascara
Датум смрти	26. мај 1883.(1883-05-26) (74 год.)
Место смрти	Дамаск

Абделкадир (арап. عبد القادر الجزائري, `Abd al-Qādir al-Jazā'irī; рођен 6. септембра 1808. - умро 26. маја 1883. Дамаск) је био арабљански емир из Маскаре (Алжир). Успешно је водио џихад северноафричког племена Кабила против Француза од 1832 — 1847. године (тзв. Абделкадиров устанак), али је био принуђен да се преда после освајања његовог дела емирата од стране војводе Омала (1843) и пораза његових мароканских присталица на Исли (1844). Предао се 1847. године генералу Ламорисијеру. Касније је у Сирији постао пријатељ Француске.

Абделкадир је био веома способан војсковођа. Потиче из познате породице алжирских феудралаца. Године 1832. племена западног Алжира су га именовала за султана, а потом је добио звање емира. После пропасти устанка против Француза који су хтели да окупирају Алжир и Мароко заробљен је и у заробљеништву је остао све до 1852. године. После заробљеништва боравио је у Дамаску као емигрант. Ту је 1860. године иступио против погрома хришћана за шта је од Француске добио Велики крст Легије части.

Абделкадир је написао једно дело религијско-војне садржине. У Алжиру га сматрају за народног хероја.

Литература

• Мала енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (А-Љ). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд 1959.