Пређи на садржај

Агнес Греј

С Википедије, слободне енциклопедије
Агнес Греј
Насловна страна првог издања романа
Настанак и садржај
Ориг. насловAgnes Gray
АуторЕн Бронте
ЗемљаЕнглеска
Језикенглески
Издавање
Датум1847

Агнес Греј (енгл. Agnes Gray) је први роман енглеске књижевнице Ен Бронте објављен 1847. Роман прати Агнесу Греј, младу гувернанту, која ради у богатој породици скоројевића чувајући њихову децу. Проучаваоци и њена сестра Шарлота сматрају да је роман великим делом заснован на Анином петогодишњем искуству веспитачице, на шта указује и његов првобитни назив Догађаји у животу једне јединке.[1] Попут романа њене сестре Шарлоте Џејн Ејр, Агнес Греј указује на оновремени несигурни положај гувернанти, и како се то одражавало на живот младе жене.

Избор главне јунакиње омогућио је ауторки да прикаже проблеме опресије и злоупотребе жена, изолоцију, идеју емпатије, као и идеју праведног третирања животиња. У роману су присутна подражавања неких од стилистичких поступака романа образовања, као што су идеје личног развоја и сазревања. Међутим, развој лика није доследно присутан у наративу.

Ирски романописац Џорџ Мур је хвалио Агнесу Греју као најсавршенији прозни наратив у енглеској књижевности, изједначавајући Анину прозу са романима Џејн Остин.[2] Упркос Муровом хвалоспеву историја књижевности Агнесу Греј сматра слабијим у односу на Анин други роман Станарку напуштеног замка. Ово је једино прозно остварење сестара Бронте које никада није преведено на српски језик.

УПОЗОРЕЊЕ:Следе детаљи заплета или комплетан опис књиге!

Након што је њен отац банкротирао, Агнес Греј се запошљава као гувернанта. Радећи прво у породици индустријских скоројевића Блумфилд, а затим у породици необразованих аристократа Мари, Агнес почиње борбу са проблемима које муче младу жену у настојању да опстане у немилосрдном окружењу, пазећи размажену децу, гутајући увреде њихових родитеља и радећи посао недостојан њених способности и образовања. После очеве смрти Агнес са мајком отвара малу школу започевши срећан живот са човеком који је искрено воли.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Љубица Бауер-Протић: „Поговор“ у: Ен Бронте: Станарка напуштеног замка, Народна књига, Београд, 1975, стр: 541
  2. ^ „The Literary Prowess of Anne Brontë (Derek Stanford)”. Mick-armitage.staff.shef.ac.uk. Архивирано из оригинала 14. 08. 2018. г. Приступљено 3. 06. 2014. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]