Ен Бронте
| Ен Бронте | |
|---|---|
 Ен Бронте | |
| Датум рођења | 17. јануар 1820. |
| Место рођења | Торнтон, Уједињено Краљевство |
| Датум смрти | 28. мај 1849. (29 год.) |
| Место смрти | Скарборо, Уједињено Краљевство |
Ен Бронте (енгл. Anne Brontë; Торнтон, 17. јануар 1820 — Скарборо, 28. мај 1849) била је британска књижевница и најмлађа од сестара Бронте, познатих енглеских књижевница 19. века.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођена је у селу Торнтон у Јоркширу, Енглеска, као најмлађа од шесторо деце. Анина мајка, Марија Бранвел Бронте, умрла је од рака 1821. после њихове селидбе у Хаворт, где је њеном оцу, Патрику Бронтеу, било додељено место свештеника.[1] Док је била дете, њене две старије сестре, Марија и Елизабета, умрле су од туберкулозе, што ће утицати на њено писање током каснијег живота. Две њене сестре, Шарлота и Емили, такође су биле књижевнице.[2] Заједно са сестрама 1846. издала је збирку поезије скривајући се под мушким псеудонимима. Анин псеудоним је био "Acton Bell". Написала је два романа: Агнес Греј (1847) и Станарка напуштеног замка, (1848).[3]
Убрзо после смрти њеног брата Бранвела и сестре Емили зиме 1848, Ен Бронте је умрла после дуже болести и неуспешног лечења од туберкулозе. Сахрањена је на црквеном гробљу „Saint Mary“.
Дела[уреди | уреди извор]
- Агнес Греј, издато 1847. Роман је написан под псеудонимом Ехтон Бел. Има аутобиографски карактер, на шта указује и његов првобитни наслов "Догађаји у животу једне јединке", и у њему је Ен, придржавајући се истине до танчина.изнела своја два искуства која је стекла као васпитачица.
- Станарка напуштеног замка, издато 1848.Има све одликее првог романа, али се истиче зрелошћу. Овај роман није само студија о једном пијанцу, он је приказ читавог развратног друштва, чије је противтипове Ен нашла у аристократском кругу својип послодаваца Робинсонових.[4]
Значај рада Ен Бронте[уреди | уреди извор]
Ен Бронте је привукла знатнију пажњу кад се појавила као писац 1846-1849. године. Каснији биографи потискују је у сенку сестара и упоређујући их њима признају величину а њен таленат сматрају бледим. Године 1959. Винифред Жерен је објавио опширну, студиозну, биографију Ен Бронте. Она сматра да је Ен запостављена и због недовољног познавања, те пружа обиље грађе и много нових чињеница.[5] За разлику од својих сестара, Ен Бронте је писала реалистичним и ироничним стилом.[6]
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Ен Бронте на Викимедијиној остави. |
- Сестре Бронте музеј
- Ен Бронте-биографија
- Веб новости о музеју Бронте
- Truth – Фан страница
- Највећа колекција веб страница о сестрама Бронте
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Два века од рођења сестара Бронте”. Блиц. Приступљено 21. 1. 2020.
- ^ Енглеска књижевност.Књ.2. Сарајево. 1983. стр. 255—256.
- ^ Енглеска књижевност. Kњ.2. Сарајево. 1983. стр. 272.
- ^ Бронте, Ен (1976). Станарка напуштеног замка. Београд. стр. 536—542.
- ^ Бронте, Ен (1976). Станарка напуштеног замка. Београд. стр. 343.
- ^ „Испред свог времена: сестре Бронте”. Wennabemagazine. Приступљено 21. 1. 2020.