Аин Малаха

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гробови из Аин Малаха

Аин Малаха, такође познат и као Еинан, је било нафутијенско насеље из периода око 10.000 – 8.000 година пре нове ере. Насеље је пример седалачког друштва ловаца-сакупљача, најважнијег корака у преласку са лова на пољопривреду.[1]

На локалитету су пронађени најстарији археолошки докази припитомљавања паса.

Насеље[уреди]

Локалитет се налази у северном делу Израела, 25 километара северно од Галилејског језера. Током натуфијенског периода, окружење насеља је било прекривеном шумама храста, бадема и пистаћа.[2]

Најстарије доказе насеља у Малахи или Аин Малахи налазимо у мезолиту, око 10.000 година пре нове ере.[3] Остатке првих сталних насеља пре-пољопривредног периода ПалестинеКетлин Кенјон назива натуфијен.[4][5] Ово натуфијенско насеље је колонизовано у три фазе. Прве две фазе су имале масивне камене зграде, а у трећој су биле присутне мање зграде. Ове фазе су се десиле од 12.000 до 9.600 година пре нове ере. Куће су биле укопане у земљу. Дрвени стубови су држали кров, који су вероватно пресвлачили животињском кожом и грањем.[6] У кућама су се налазила и огњишта. Кенјон каже за насеље да се састојало од 50 округлих, полуукопаних, једнособних кућа поплочаних равним плочама и окружених каменим зидовима од 1,2 метра.[4] Подови и зидови кућа су декорисани мотивима белих и црвених боја популарних на Блиском истоку у то време.[3]

Исхрана[уреди]

Становници Аин Малаха су били седетарни ловци-сакупљачи и верује се да су живели у насељу током целе године, прикупљајући храну из околне природе и ловећи дивљач. Користили су ручне тучке за мељење дивљих ораха и житарица и камене српове за сечење дивљих биљака. Познато је да су јели месо газеле, јелена, дивљих свиња, срндаћа, зеца, корњача, разних гмизаваца и рибе.[7]

Становници насеља су се снабдевали рибом из оближњег Хула језера, као и ловом и сакупљањем. Нема доказа да су животиње биле припитомљење или биљке узгајене у насељу,[4][8] са изузетком паса.

Сахрањивање[уреди]

Врло је вероватно да су читаве породице сахрањене у својим кућама. Током ископавања, Перот је пронашао једну кућу која садржи гробове 11 мушкараца, жена и деце. У другој кући је пронађено 12 људи, од којих је једна особа сахрањена са руком наслоњеном на штене пса.[9] Овај гроб са псом је најстарији доказ припитомљавања пса.[10]

Ископавања[уреди]

Аин Малаха је откривена 1954. године и ископавања су вршена под руковођством Џ. Перота, М. Лечвалиера и Франсоа Вала.[11]

Референце[уреди]

  1. ^ Mithen, Steven (2006).
  2. ^ Mithen, Steven J. (2006). After The Ice: A Global Human History, 20,000-5000 BC. стр. 29. 
  3. 3,0 3,1 Schmandt-Besserat, Denise (2009). When Writing Met Art: From Symbol to Story. University of Texas Press. стр. 47. ISBN 978-0-292-77487-2. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Kenyon (1985). стр. 20.
  5. ^ Kipfer, Barbara Ann (2013). Encyclopedic Dictionary of Archaeology. Springer Science & Business Media. стр. 357. ISBN 978-1-4757-5133-8. 
  6. ^ Mithen (2006). стр. 28.
  7. ^ C. Scarre, The Human Past, 2005.
  8. ^ Edwards et al., 1970, p. 499
  9. ^ Mithen, Steven J.: After The Ice: A Global Human History, 20,000-5000 BC, page .
  10. ^ Davis, S.J.M. and Valla, F.R. 1978.
  11. ^ Moʻatsah ha-leʼumit le-meḥḳar ule-fituaḥ (Israel) (1 January 2003).

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]