Алексије Раул (генерал)

С Википедије, слободне енциклопедије
Алексије Раул
Лични подаци
Датум рођењанепознат
Датум смрти1258
Породица
ПотомствоЈован Раул Петралифас

Алексије Раул (грч. Αλεξιος Ραουλ; умро око 1258) је био византијски аристократа и генерал Никејског царства. Носио је чин протовестијарија за време владавине цара Јована III Дуке Ватаца (1221–1254).

Биографија[уреди | уреди извор]

Алексије Раул је био потомак богате аристократске породице са великим поседима око Смирне, и вероватно син севаста Константина Раула, који је учествовао у завери Алексија III Анђела (1195–1203). Постао је зет цара Јована III Дуке Ватаца (1221–1254), оженивши се његовом братаницом.[1] [2] [3] Алексије и Ватацова братаница заједно су имали четири сина, од којих су тројица позната по имену, Јована, Манојло и Исак, и једну ћерку.[1] [2] [4]

Под Ватацом, Алексије је уздигнут у чин протовестијарија и добио је команду над трупама у Македонији. Године 1242. пратио је цара у његовом походу против солунског владара Јована Комнина Дуке (1237–1244).[5] [6]Поново се појављује 1252. године, током Ватацових ратова против епирског деспота Михаила II Комнина Дуке (1230–1268). После склапања мировног уговора, Алексије је очигледно остао у Европи заједно са будућим царем Михаилом Палеологом (1259–1282) у Водену, чувајући прилазе Солуну.[7]

Као припадник старе аристократије, он и његова породица страдали су у време владавине цара Теодора II Ласкариса (1254–1258). Цар Теодор II је настојао да смањи власт и утицај племства и фаворизовао је људе скромног порекла, које је постављао на највише државне функције. Године 1255. цар му је одузео титулу и доделио је свом нискорођеном штићенику Ђорђу Музалону. Штавише, Теодор је удао једну од Раулових ћерки за Ђорђевог брата Андроника Музалона, што се сматрало увредљивим, с обзиром на младожењино порекло.[7] [8]Поред тога, цар Теодор II је затворио Алексијеве синове (тачан датум није јасан).[7] [9]

Сходно томе, породица је активно подржавала убиство браће Музалон 1258. године, након смрти цара Теодора II, и каснију узурпацију Михаила VIII Палеолога (1259–1282).[1] [10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в ODB, стр. 1771.
  2. ^ а б Vougiouklaki 2003, Chapter 1.
  3. ^ Macrides 2007, стр. 251, 259
  4. ^ Macrides 2007, стр. 342
  5. ^ Vougiouklaki 2003, Chapter 2
  6. ^ Macrides 2007, стр. 215, 251
  7. ^ а б в Vougiouklaki 2003, Chapter 2.
  8. ^ Macrides 2007, стр. 259, 298, 339, 342
  9. ^ Macrides 2007, стр. 339, 350
  10. ^ Macrides 2007, стр. 339, 342

Литература[уреди | уреди извор]

  • Macrides, Ruth (2007). George Akropolites: The History – Introduction, Translation and Commentary. Oxford: Oxford University Press. . ISBN 978-0-19-921067-1.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8. 
  • Vougiouklaki, Penelope (20 February 2003). "Alexios Raoul". Encyclopedia of the Hellenic World, Asia Minor. Athens: Foundation of the Hellenic World. Archived from the original on 27 February 2012. Retrieved 26 April 2012.