Алфред од Велике Британије

Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википедије, слободне енциклопедије
Принц Алфред
Принц Велике Британије и Ирске
Слика Алфреда као дечака са кратком, танком плавом косом, у белој одећи са ружичастим појасом
Портрет Томаса Гејнсбороа, 1782
Лични подаци
Пуно имеПринц Алфред од Велике Британије
Датум рођења(1780-09-22)22. септембар 1780.
Место рођењаЗамак Виндзор, Виндзор, Беркшир, Енглеска, Велика Британија
Датум смрти20. август 1782.(1782-08-20) (1 год.)
Место смртиРојал лоџ, Виндзорски велики парк, Енглеска, Велика Британија
ГробВестминстерска опатија
Породица
РодитељиЏорџ III
Шарлота од Мекленбург-Штрелица
ДинастијаХановер

Принц Алфред од Велике Британије (енгл. Prince Alfred of Great Britain; Виндзор, 22. септембар 1780 — Виндзор, 20. август 1782)[1] био је четрнаесто дете и уједно девети и најмлађи син краља Џорџа III и његове супруге краљице, Шарлоте од Мекленбург-Штрелица. Године 1782, Алфред, који никада није био виталног здравља, се разболео након вакцинације против малих богиња, а недуго потом и преминуо. Његова рана смрт, заједно са смрћу његовог брата принца Октавија шест месеци касније, дубоко је узнемирила краљевску породицу. У каснијим нападима лудила, краљ Џорџ је замишљао разговоре са оба своја најмлађа сина.

Живот[уреди | уреди извор]

Принц Алфред је рођен у замку Виндзор, 22. септембра 1780. године.[2][3] Био је четрнаесто дете и уједно и девети и најмлађи син краља Џорџа III и његове супруге краљице Шарлоте од Мекленбург-Стрелица.[4] По рођењу, постао је члан династије Хановер. Када је Алфред рођен, његова најстарија браћа су већ била близу пунолетства.[5] Крштен је непуних месец дана од рођења, 21. октобра 1780. године. Принца је крстио Фредерик Корнволис, кентерберијски надбискуп, а кумови су били његова старија браћа Џорџ, принц од Велса и принц Фридрих, и сестра Шарлота, краљевска принцеза.[3][6][7] Алфредово рођење донело је радост његовој породици, посебно његовој старијој сестри принцези Софији, која је, како је известила њихова сестра принцеза Елизабета, назвала нову бебу својим унуком.[8] Од рођења, Алфредово здравље је било деликатно. Патио је од „ерупција” на лицу и током целог живота се борио са кашљем.[9]

Смрт и последице[уреди | уреди извор]

Portrait titled The Apotheosis of Prince Octavius. It depicts Prince Octavius and several angels on clouds, the largest of whom is motioning the prince towards his brother Alfred. Painted by Benjamin West in 1783.
Апотеоза принца Октавија из 1783, Бењамин Вест. Алфред (лево) дочекује свог брата Октавија (десно) на небу.

За време принца Алфреда, мале богиње су биле болест од које су се плашили и племићи и обични људи,[10] а због неразвијене медицине, последице по оболеле су често биле фаталне.[11] Краљица Шарлота, Алфредова мајка, била је доживотни заговорник вакцинације и пристала је да се краљевска деца подвргну вакцинацији.[12] Вариолација, претеча вакцинације, популаризована је у Британији када су кћерке краља Џорџа II, тада принц од Велса, подвргнуте процедури 1721. године.[13]

Године 1782. принц Алфред је вакцинисан против малих богиња. Инокулација је негативно утицала на принчево здравље. Алфредово лице и капци су оболели од ерупција изазваних вакцинацијом, а грудни кош је такође био у лошем стању.[14] У јуну је одведен у приобални град Дил, са својом гувернантом леди Шарлотом Финч и медицинском сестром госпођом Чивли, како би се опоравио.[15][9] Лекари су се надали да ће морски ваздух, купање у води и јахање побољшати његово здравствено стање.[14][16] У писмима упућеним својој пријатељици Мери Хамилтон, леди Шарлота је написала да је купање у мору позитивно урицало на принца, те да му је и апетит побољшан.[17] Док је био тамо, Алфред се многима допао збиг свог шарма и добре нарави.[14] Упркос томе, проблеми са грудима и лицем нису нестали.[14] Почетком јула, леди Шарлота је известила да Алфред почиње да се опоравља, али касније тог месеца његово стање се погоршало до те мере да није могао да хода.[17] Почетком августа, принц Алфред, леди Шарлота и госпођа Чивли вратили су се у Виндзорски замак због његовог погоршања стања. По повратку, лекари су се окупили да разговарају о принчевом здрављу и закључили да дечаку преостаје само неколико недеља живота. Након што је боловао од напада грознице и континуираних проблема са грудима,[18] принц Алфред је умро између четири и пет часова поподне 20. августа[19][20][21] у кући Royal Lodge, у Виндзорском великом парку, неколико недеља пре другог рођендана.[22]

Иако према тадашњим обичајима није постојала формална жалост домаћинства за смрт краљевске деце млађе од седам година,[22] његови родитељи су тешко поднели губитак. Према писању леди Шарлоте, краљ и краљица су били веома повређени.[22] Алфред је сахрањен у Вестминстерској опатији 27. августа 1782. године,[2][23] али су његови остаци касније премештени у Краљевски трезор у капели Светог Ђорђа у замку Виндзор, 11. фебруара 1820. године.[24][25] Шест месеци након Алфредове смрти, његов четворогодишњи старији брат Октавије је такође подлегао вирусу малих богиња након вакцинације, што је додатно разарало краља, [26][27][28] који је већ туговао за једним сином.[29][30] Књижевник и гроф Хорас Волпол је пренео сер Хорас Мену да је краљ Џорџ III рекао како му је веома жао Алфреда, али да је након смрти Октавија, сада требало и он да умре.[31][32] Алфредов отац је наставио да размишља о смрти својих синова, а поглед на Алфредов постхумни портрет на породичној слици Томаса Гејнсбороа насликан скоро годину дана након принчеве смрти расплакао је његове три најстарије сестре, а краљ и краљица су такође биле видно дирнути.[33] [34] Током једног од напада лудила 1812, Џорџ је водио замишљене разговоре са своја два најмлађа сина.[26][напомена 1]

Принц Алфред био је прво дете краља Џорџа III и краљице, Шарлоте које је преминуло,[23][35] док је његова сестра, принцеза Мери, која је преминула 1857.[36] године, била последња преживела од петнаесторо браће и сестара. Због ране смрти, Алфред никада није био старији у низу, јер је његова млађа сестра Амелија рођена после његове смрти.[37]

Наслов и стил[уреди | уреди извор]

Током свог живота, Алфред је био проглашен за Његово Краљевско Височанство Принц Алфред, са титулом Принца Велике Британије и Ирске.[19]

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Џорџ II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Фредерик, принц од Велса
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Принцеза Каролина од Бранденбург-Ансбаха
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Џорџ III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Фредерик II, војвода од Саксе-Гота-Албертина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Принцеза Августа Саскоготска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Принцеза Магдалена Августа од Анхалт-Цербста
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Принц Алфред од Велике Британије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Адолф Фредерих II, војвода од Мекленбурга-Цербста
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Дјук Чарлс Луис Фредерик од Мекленбург-Штрелица
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Принцеза Кристина Емили од Шварцбург-Зондерсхаузена
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Принцеза Шарлота од Мекленбург-Штрелица
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Ернест Фредерик I, војвода од Сакс-Хилдбургхаузена
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Принцеза Елизабета Албертин од Саксе-Хилдбургхаузена
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Грофица Софија Албертин од Ербах-Ербаха
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Џереми Блек наводи да су се ти разговори догодили 1812. године; Кенет Пантон верује да су се догодили годину дана раније, 1811.[23]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Curzon 2020, стр. XII.
  2. ^ а б Weir 2008, стр. 300.
  3. ^ а б Hall 2010, стр. 236.
  4. ^ Hedley 1975, стр. 344.
  5. ^ Hadlow 2014, стр. 192.
  6. ^ Sheppard 1894, стр. 59.
  7. ^ Watkins 1819, стр. 276.
  8. ^ Fraser 2004, стр. 65.
  9. ^ а б Hadlow 2014, стр. 291.
  10. ^ Riedel, Stefan (јануар 2005). „Edward Jenner and the History of Smallpox and Vaccination”. Proceedings (Baylor University. Medical Center). Baylor University Medical Center. 18 (1): 21—25. PMC 1200696 Слободан приступ. PMID 16200144. doi:10.1080/08998280.2005.11928028. 
  11. ^ Koplow 2003, стр. 9.
  12. ^ Hedley 1975, стр. 99.
  13. ^ Koplow 2003, стр. 17.
  14. ^ а б в г Fraser 2004, стр. 71.
  15. ^ Watkins 1819, стр. 282.
  16. ^ Hadlow 2014, стр. 291–292.
  17. ^ а б Hadlow 2014, стр. 292.
  18. ^ Fraser 2004, стр. 72–73.
  19. ^ а б „No. 12324”. The London Gazette. 20. 8. 1782. стр. 1. 
  20. ^ Hedley 1975, стр. 126.
  21. ^ Holt 1820, стр. 251.
  22. ^ а б в Fraser 2004, стр. 72.
  23. ^ а б в Panton 2011, стр. 39.
  24. ^ „Royal Burials in the Chapel since 1805”. College of St. George. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. 
  25. ^ „Royal Burials in the Chapel by location”. College of St. George. Архивирано из оригинала 22. 1. 2010. г. 
  26. ^ а б Black 2006, стр. 156.
  27. ^ Fraser 2004, стр. 74–77.
  28. ^ Hedley 1975, стр. 127.
  29. ^ Black 2006, стр. 256.
  30. ^ Curzon 2020, стр. 86.
  31. ^ Walpole & Cunningham 1891, стр. 363.
  32. ^ Hadlow 2014, стр. 293.
  33. ^ Fraser 2004, стр. 73.
  34. ^ Hadlow 2014, стр. 296.
  35. ^ Hibbert 2000, стр. 99.
  36. ^ Fraser 2004, стр. xii–xiii, 399.
  37. ^ Fraser 2004, стр. xii–xiii, 74–75.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алфред_од_Велике_Британије&oldid=27514462”