Ал Каида
| Ал Каида | |
|---|---|
| القاعدة | |
Застава коју користе разне фракције Ал Каиде | |
| Оснивач | Осама бин Ладен X |
| Вођа |
|
| Време деловања | 11. август 1988 — данас |
| Идеологија | панисламизам |
Ал Каида (арап. القاعدة — база, темељ или фундамент) је панисламистичка милитантна организација коју воде сунитски џихадисти, који предводе глобалну исламистичку револуцију са циљем уједињења муслиманског света под наднационалним исламским калифатом.[1][2] Њене чланове углавном чине Арапи, али и бројни друхи људи из осталих етничких група.[3] Ал Каида је покренула бројне нападе на цивилне, привредне и војне циљеве САД и њихових савезника, као што су бомбардовања америчких амбасада 1998. и напади 11. септембра 2001.
Основали су је Осама бин Ладен, Абдулах Јусуф Азам[4] и још неколико особа,[5] у временском периоду између августа 1988.[6] и краја 1989. године,[5] а порекло има у арапским добровољцима који су се борили против Совјетског Савеза у рату у Авганистану осамдесетих година 20. века.[7][8] Дјелује као мрежа коју чини мултинационална, бездржавна војска[9] и исламистичка, екстремистичка, салафистичко-вехабистичка џихадистичка група.[10] Као терористичка група означена је од стране Савета безбедности ОУН, Организације Северноатлантског споразума, Европске уније, Сједињених Држава, Русије, Индије и разних других земаља. Ова организација је вршила бројне нападе на мете које сматра кафирским („неверничким”).[11]
Екстремистички муслимански покрети пре Јусуфа Азама, углавном су били усмерени на локална национално-ослободилачка питања или проблеме либерализације друштва. Он је, међутим, афирмисао принципе формирања идеолошке и парамилитарне инфраструктуре глобализације радикалног ислама. Азам је идеју планетарног џихада развио филозофски, а и лично је, учествујући у рату у Авганистану против совјетске окупације, успешно доприносио регрутовању и обуци муџахедина из целог муслиманског света, постављајући правац за развој Ал Каиде.
Чланови Ал Каиде верују да јудеохришћански савез (који предводе САД) води рат против ислама с намером да уништи ислам.[12][13] Ал Каида се такође противи законима које су створили људи и настоји да спроведе шеријат (исламски закон) у муслиманским земљама.[14] Припадници Ал Каиде користе тактике попут самоубилачких напада.[15] Ирачки огранак Ал Каиде, који се касније трансформисао у Исламску државу Ирак после 2006. године, био је одговоран за бројне нападе на шиите током побуне у Ираку.[16][17] Идеолози Ал Каиде замишљају насилно уклањање свих страних и секуларистичких утицаја у муслиманским земљама, које она осуђује као корумпиране девијације.[18][19][20] Након смрти Бин Ладена 2011. године, Ал Каида се заклела да ће осветити његово убиство. Групу је потом предводио Ајман ел Завахири, све до 2022. када су и њега нису убиле САД. Од 2021. наводно су патили од погоршања централне команде над својим регионалним операцијама.[21]
Историја
[уреди | уреди извор]Ал Каида води корене из времена совјетске инвазије на Авганистан, када се велики број муслиманских бораца из целог света придружио локалном муџахединском покрету отпора, који су највећим делом финансирале Сједињене Државе и Пакистан. Претеча Ал Каиде била је МАК – Служба за подршку (Maktab Khadamāt al-Mujāhidīn al-'Arab), коју је у Пешавару на авганистанској граници основао Јусуф Азам је с циљем да у рату против неверника и комуниста прикупља финансијску помоћ и организује борбену обуку за добровољце из целог света који су спремни за учешће у џихаду и да дају живот „на Алаховом путу”.
Према писањима пакистанских медија Осама бин Ладен се, као богаташки син који је био спреман да практично помогне џихад, појавио у Пешавару 1981. године. У оквиру Канцеларије хадамат, он је Азаму био помоћник и ученик и званично се бавио обезбеђивањем путних и смештајних трошкова за добровољце, административним односима са пакистанским властима и другим логистичким пословима.
Притом, успостављена је и стална курирска и снабдевачка веза између Пешавара и територија Авганистана на којима су деловале исламске милиције блиске шеиху Јусуфу Азаму. Осама је 1984. основао и специфичну институцију Баит ул-Ансар (Кућа помагача), која је најпре унапредила Азамове потенцијале за подршку долазећим „авганистанским Арапима”, а касније је представљала и темељ за формирање посебне милиције, односно међународне мреже Ал Каида.
После Азамовог убиства 1989, Осама се као херој вратио у Саудијску Арабију нудећи своје борце за протеривање „неверничких”, углавном америчких трупа, које су водећи Први заливски рат за одбрану Кувајта, већ биле стациониране у појединим муслиманским земљама. Међутим, двор у Ријаду није прихватио његове идеје, већ се окренуо својим западним савезницима, а Бин Ладен је чак и протеран и следио је поступак да му се одузме држављанство. Он је, међутим, наишао на добар пријем у Судану, где су, како се сматра и сковани планови за први озбиљан терористички напад на америчке амбасаде у Танзанији и Кенији.
Вође Ал Каиде тврде да САД и Велика Британија угњетавају муслимане и за врбовање и радикализовање младих муслимана, на руку им иде и америчку инвазију и окупацију Ирака, присуство америчких трупа у исламским земљама и отворена подршка Израелу, против Палестинаца.
И поред чињенице да владајуће структуре у већини исламских земаља осуђују деловање Ал Каиде, и спроводе одређене мере борбе против терориста, значајан проценат јавног мњења у многим исламским земљама даје експлицитну или имплицитну подршку Ал Каиди.
Абу Мухамед ел Џолани, бивши вођа Ал Каиде у Сирији, и његова организација Тахрир ел Шам, преузели су власт у Сирији у децембру 2024. године.
Види још
[уреди | уреди извор]- Осама бин Ладен
- Напади 11. септембра 2001.
- Абдулах Јусуф Азам
- Ал Каида у Босни и Херцеговини
- Тахрир ал Шам
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Klausen, Jytte (2021). „2: The Founder”. Western Jihadism: A Thirty-Year History. Great Clarendon Street, Oxford, ox2 6dp, United Kingdom: Oxford University Press. стр. 53—54. ISBN 978-0-19-887079-1. Архивирано из оригинала 4. 4. 2023. г. Приступљено 18. 3. 2023.
- ^ J. Tompkins, Crossett, Paul, Chuck; Spitaletta, Marshal, Jason, Shana (2012). „19 – Al-Qaeda: 1988-2001”. Casebook on Insurgency and Revolutionary Warfare Volume II: 1962–2009. Fort Bragg, North Carolina: United States Army Special Operations Command. стр. 533, 544. Архивирано из оригинала 4. 4. 2023. г. Приступљено 18. 3. 2023.
- ^ Immenkamp, Beatrix; Latici, Tania (октобар 2021). „Security situation in Afghanistan” (PDF). European Parliament. Архивирано (PDF) из оригинала 9. 4. 2022. г.
- ^ „Bill Moyers Journal. A Brief History of Al Qaeda”. PBS.com. 27. 7. 2007. Приступљено 31. 3. 2012.
- ^ а б United States v. Usama bin Laden et al., Cr. 1023, Testimony of Jamal Ahmed Mohamed al-Fadl (SDNY 6. 2. 2001).
- ^ Bergen 2006, стр. 75
- ^ „Al-Qaeda's origins and links”. BBC News. 20. 7. 2004. Приступљено 3. 6. 2014.
- ^ Cooley, John K. (пролеће 2003). „Unholy Wars: Afghanistan, America and International Terrorism” (reprint). Demokratizatsiya.
- ^ Gunaratna 2002, стр. 95–96. "Al-Qaeda's global network, as we know it today, was created while it was based in Khartoum, from December 1991 till May 1996. To coordinate its overt and covert operations as al-Qaeda's ambitions and resources increased, it developed a decentralized, regional structure. [...] As a global multinational, al-Qaeda makes its constituent nationalities and ethnic groups, of which there are several dozen, responsible for a particular geographic region. Although its modus operandi is cellular, familial relationships play a key role."
See also:- Naím, Moisés (2003). „The Five Wars of Globalization”. Foreign Policy (134): 28—37.
- ^ „Middle East | Wahhabi opponent killed in Iran”. BBC News. 26. 6. 2007. Приступљено 18. 8. 2014.
- ^ Jihadi Terrorism and the Radicalisation Challenge: pp. 219, Rik Coolsaet – 2011
- ^ Fu'ad Husayn 'Al-Zarqawi, "The Second Generation of al-Qa'ida, Part Fourteen," Al-Quds al-Arabi, July 13, 2005
- ^ Wiktorowicz, Quintan; Kaltner, John (2003). „Killing in the Name of Islam: Al-Qaeda's Justification for September 11”. mafhoum.com. Middle East Policy Council. Архивирано из оригинала 10. 9. 2021. г. Приступљено 10. 9. 2021.
- ^ Wright 2006, стр. 246
- ^ Wright 2006, стр. 107–108, 185, 270–271
- ^ Brahimi, Alia (2010). Jihad and Just War in the War on Terror
. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-956296-1.
- ^ Atwan, Abdel Bari (20. 3. 2006). „Al Qaeda's hand in tipping Iraq toward civil war”. The Christian Science Monitor. Архивирано из оригинала 16. 5. 2011. г. Приступљено 7. 5. 2011.
- ^ „al Qaida's Ideology”. MI5. Архивирано из оригинала 28. 2. 2009. г. Приступљено 19. 5. 2012.
- ^ „Dreaming of a caliphate”
. The Economist. 6. 8. 2011. Архивирано из оригинала 21. 8. 2018. г. Приступљено 19. 5. 2012.
- ^ „Al Qaeda: Statements and Evolving Ideology”. CRS Report. 4. 2. 2005. Архивирано из оригинала 10. 9. 2021. г. Приступљено 10. 9. 2021.
- ^ Zakaria, Fareed (29. 4. 2021). „Opinion: Ten years later, Islamist terrorism isn't the threat it used to be”
. The Washington Post. Архивирано из оригинала 16. 11. 2021. г. Приступљено 4. 5. 2021.
Литература
[уреди | уреди извор]- Mura, Andrea (2015). The Symbolic Scenarios of Islamism: A Study in Islamic Political Thought. London: Routledge.
- Al-Bahri, Nasser (2013). Guarding bin Laden: My Life in Al-Qaeda. London: Thin Man Press. ISBN 978-0-9562473-6-0.
- Atran, Scott (2010). Talking to the Enemy: Faith, Brotherhood, and the (un)making of Terrorists. New York: Ecco Press. ISBN 978-0-06-134490-9.
- Atwan, Abdel Bari (2006). The Secret History of al Qaeda
. Berkeley, CA: University of California Press. ISBN 978-0-520-24974-5. - Atwan, Abdel Bari (2012). After Bin Laden: Al-Qaeda, The Next Generation
. London/New York: Saqi Books (London)/ New Press (New York). ISBN 9780863564192. - Basile, Mark (мај 2004). „Going to the Source: Why Al Qaeda's Financial Network Is Likely to Withstand the Current War on Terrorist Financing”. Studies in Conflict and Terrorism. 27 (3): 169—185. doi:10.1080/10576100490438237.
- Benjamin, Daniel; Simon, Steven (2002). The Age of Sacred Terror (1st изд.). New York: Random House. ISBN 0-375-50859-7.
- Bergen, Peter (2001). Holy War, Inc.: Inside the Secret World of Osama bin Laden (1st изд.). New York: Free Press. ISBN 0-7432-3495-2.
- Bergen, Peter (2006). The Osama bin Laden I Know: An Oral History of al Qaeda's Leader (2nd изд.). New York: Free Press. ISBN 0-7432-7892-5.
- Bergen, Peter; Cruickshank, Paul (11. 6. 2008). „The Unraveling: The jihadist revolt against bin Laden”. The New Republic. 238 (10). стр. 16—21. Приступљено 4. 5. 2011.
- Bergen, Peter (2011). The Longest War: The Enduring Conflict between America and al-Qaeda. New York: Free Press. ISBN 978-0-7432-7893-5.
- Bin Laden, Osama (2005). Lawrence, Bruce, ур. Messages to the World: The Statements of Osama bin Laden. London: Verso. ISBN 1-84467-045-7.
- Cassidy, Robert M. (2006). Counterinsurgency and the Global War on Terror: Military Culture and Irregular War. Westport, CT: Praeger Security International. ISBN 0-275-98990-9.
- Coll, Steve (2005). Ghost Wars: The Secret History of the CIA, Afghanistan, and Bin Laden, from the Soviet Invasion to September 10, 2001 (2nd изд.). New York: Penguin Books. ISBN 0-14-303466-9.
- Esposito, John L. (2002). Unholy War: Terror in the Name of Islam. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-515435-5.
- Gunaratna, Rohan (2002). Inside Al Qaeda (1st изд.). London: C. Hurst & Co. ISBN 1-85065-671-1.
- Hafez, Mohammed M. (март 2007). „Martyrdom Mythology in Iraq: How Jihadists Frame Suicide Terrorism in Videos and Biographies”. Terrorism and Political Violence. 19 (1): 95—115. doi:10.1080/09546550601054873.
- Hoffman, Bruce (2002). „The Emergence of the New Terrorism”. Ур.: Tan, Andrew; Ramakrishna, Kumar. The New Terrorism: Anatomy, Trends, and Counter-Strategies. Singapore: Eastern Universities Press. стр. 30–49. ISBN 981-210-210-8.
- Jansen, Johannes J.G. (1997). The Dual Nature of Islamic Fundamentalism. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 0-8014-3338-X.
- McGeary, Johanna (19. 2. 2001). „A Traitor's Tale”. Time. 157 (7). стр. 36—37. Архивирано из оригинала 09. 02. 2009. г. Приступљено 15. 9. 2009.
- Napoleoni, Loretta (2003). Modern Jihad: Tracing the Dollars Behind the Terror Networks
. London: Pluto Press. ISBN 0-7453-2117-8. - Qutb, Sayyid (2003). Milestones. Chicago: Kazi Publications. ISBN 0-911119-42-6.
- Rashid, Ahmed (2002) [2000]. Taliban: Militant Islam, Oil and Fundamentalism in Central Asia. New Haven: Yale University Press. ISBN 1-86064-830-4.
- Reeve, Simon (1999). The New Jackals: Ramzi Yousef, Osama Bin Laden and the Future of Terrorism. Boston: Northeastern University Press. ISBN 1-55553-407-4.
- Riedel, Bruce (2008). The Search for al Qaeda: Its Leadership, Ideology, and Future. Washington, D.C.: Brookings Institution Press. ISBN 978-0-8157-7414-3.
- Sageman, Marc (2004). Understanding Terror Networks. International Journal of Emergency Mental Health. 7. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. стр. 5—8. ISBN 0-8122-3808-7. PMID 15869076.
- Schmid, Alex (2014). „Al Qaeda's "Single Narrative" and Attempts to Develop Counter-Narratives”. Terrorism and Counter-Terrorism Studies. ISSN 2468-0664. doi:10.19165/2014.1.01
. - Trofimov, Yaroslav (2006). Faith at War: A Journey On the Frontlines of Islam, From Baghdad to Timbuktu. New York: Picador. ISBN 978-0-8050-7754-4.
- Wechsler, William F. (2001). „Strangling The Hydra: Targeting Al Qaeda's Finances”. Ур.: Hoge, James; Rose, Gideon. How Did This Happen? Terrorism and the New War. New York: PublicAffairs. стр. 129–143. ISBN 1-58648-130-4.
- Wright, Lawrence (2006). The Looming Tower: Al-Qaeda and the Road to 9/11. New York: Knopf. ISBN 0-375-41486-X.
- Wright, Lawrence (2. 6. 2008). „The Rebellion Within”. The New Yorker. 84 (16). стр. 36—53. Приступљено 15. 9. 2009.
- Akacem, Mohammed (август 2005). „Review: Modern Jihad: Tracing the Dollars behind the Terror Networks”. International Journal of Middle East Studies. 37 (3): 444—445. doi:10.1017/S0020743805362143.
- Bale, Jeffrey M. (октобар 2006). „Deciphering Islamism and Terrorism”. Middle East Journal. 60 (4): 777—788.
- Shaffer, R (2015). „The Terrorism, Ideology, and Transformations of Al-Qaeda”. Terrorism and Political Violence. 27 (3): 581—590. doi:10.1080/09546553.2015.1055968.
- Kronstadt, K. Allen; Katzman, Kenneth (новембар 2008). „Islamist Militancy in the Pakistan-Afghanistan Border Region and U.S. Policy” (PDF). U.S. Congressional Research Service.
- „Global Al-Qaeda: Affiliates, Objectives, and Future Challenges” (PDF). Subcommittee on Terrorism, Nonproliferation, and Trade of the Committee on Foreign Affairs, House of Representatives. 18. 7. 2013. Архивирано из оригинала 22. 11. 2013. г.
- „Progress Report on the Global War on Terrorism”. United States Department of State. септембар 2003. Архивирано из оригинала 22. 9. 2003. г.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Al Qaeda Training Manual”. U.S. Dept. of Justice. Архивирано из оригинала 31. 3. 2005. г.
- Al-Qaeda in Oxford Islamic Studies Online Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (8. јануар 2011)
- Al-Qaeda, Counter Extremism Project profile
- 17 de-classified documents captured during the Abbottabad raid and released to the Combating Terrorism Center
- „Bin Laden documents at a glance”. Архивирано из оригинала 11. 5. 2012. г.
- Peter Taylor. (2007). "War on the West". Age of Terror, No. 4, series 1. BBC.
- Investigating Al-Qaeda, BBC News
- Adam Curtis (2004). The Power of Nightmares. BBC.

- "Al Qaeda's New Front" from PBS Frontline, January 2005
- "Inside al Qaeda" – video report by National Geographic
- „Прикуљене вијести и коментари o чланку Al-Qaida”. The Guardian.