Пређи на садржај

Ал Каида

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ал-Каида)
Ал Каида
القاعدة
ОснивачОсама бин Ладен X
Вођа
Време деловања11. август 1988 — данас
Идеологијапанисламизам

Ал Каида (арап. القاعدة‎база, темељ или фундамент) је панисламистичка милитантна организација коју воде сунитски џихадисти, који предводе глобалну исламистичку револуцију са циљем уједињења муслиманског света под наднационалним исламским калифатом.[1][2] Њене чланове углавном чине Арапи, али и бројни друхи људи из осталих етничких група.[3] Ал Каида је покренула бројне нападе на цивилне, привредне и војне циљеве САД и њихових савезника, као што су бомбардовања америчких амбасада 1998. и напади 11. септембра 2001.

Основали су је Осама бин Ладен, Абдулах Јусуф Азам[4] и још неколико особа,[5] у временском периоду између августа 1988.[6] и краја 1989. године,[5] а порекло има у арапским добровољцима који су се борили против Совјетског Савеза у рату у Авганистану осамдесетих година 20. века.[7][8] Дјелује као мрежа коју чини мултинационална, бездржавна војска[9] и исламистичка, екстремистичка, салафистичко-вехабистичка џихадистичка група.[10] Као терористичка група означена је од стране Савета безбедности ОУН, Организације Северноатлантског споразума, Европске уније, Сједињених Држава, Русије, Индије и разних других земаља. Ова организација је вршила бројне нападе на мете које сматра кафирским („неверничким”).[11]

Екстремистички муслимански покрети пре Јусуфа Азама, углавном су били усмерени на локална национално-ослободилачка питања или проблеме либерализације друштва. Он је, међутим, афирмисао принципе формирања идеолошке и парамилитарне инфраструктуре глобализације радикалног ислама. Азам је идеју планетарног џихада развио филозофски, а и лично је, учествујући у рату у Авганистану против совјетске окупације, успешно доприносио регрутовању и обуци муџахедина из целог муслиманског света, постављајући правац за развој Ал Каиде.

Чланови Ал Каиде верују да јудеохришћански савез (који предводе САД) води рат против ислама с намером да уништи ислам.[12][13] Ал Каида се такође противи законима које су створили људи и настоји да спроведе шеријат (исламски закон) у муслиманским земљама.[14] Припадници Ал Каиде користе тактике попут самоубилачких напада.[15] Ирачки огранак Ал Каиде, који се касније трансформисао у Исламску државу Ирак после 2006. године, био је одговоран за бројне нападе на шиите током побуне у Ираку.[16][17] Идеолози Ал Каиде замишљају насилно уклањање свих страних и секуларистичких утицаја у муслиманским земљама, које она осуђује као корумпиране девијације.[18][19][20] Након смрти Бин Ладена 2011. године, Ал Каида се заклела да ће осветити његово убиство. Групу је потом предводио Ајман ел Завахири, све до 2022. када су и њега нису убиле САД. Од 2021. наводно су патили од погоршања централне команде над својим регионалним операцијама.[21]

Историја

[уреди | уреди извор]

Ал Каида води корене из времена совјетске инвазије на Авганистан, када се велики број муслиманских бораца из целог света придружио локалном муџахединском покрету отпора, који су највећим делом финансирале Сједињене Државе и Пакистан. Претеча Ал Каиде била је МАК – Служба за подршку (Maktab Khadamāt al-Mujāhidīn al-'Arab), коју је у Пешавару на авганистанској граници основао Јусуф Азам је с циљем да у рату против неверника и комуниста прикупља финансијску помоћ и организује борбену обуку за добровољце из целог света који су спремни за учешће у џихаду и да дају живот „на Алаховом путу”.

Према писањима пакистанских медија Осама бин Ладен се, као богаташки син који је био спреман да практично помогне џихад, појавио у Пешавару 1981. године. У оквиру Канцеларије хадамат, он је Азаму био помоћник и ученик и званично се бавио обезбеђивањем путних и смештајних трошкова за добровољце, административним односима са пакистанским властима и другим логистичким пословима.

Притом, успостављена је и стална курирска и снабдевачка веза између Пешавара и територија Авганистана на којима су деловале исламске милиције блиске шеиху Јусуфу Азаму. Осама је 1984. основао и специфичну институцију Баит ул-Ансар (Кућа помагача), која је најпре унапредила Азамове потенцијале за подршку долазећим „авганистанским Арапима”, а касније је представљала и темељ за формирање посебне милиције, односно међународне мреже Ал Каида.

После Азамовог убиства 1989, Осама се као херој вратио у Саудијску Арабију нудећи своје борце за протеривање „неверничких”, углавном америчких трупа, које су водећи Први заливски рат за одбрану Кувајта, већ биле стациониране у појединим муслиманским земљама. Међутим, двор у Ријаду није прихватио његове идеје, већ се окренуо својим западним савезницима, а Бин Ладен је чак и протеран и следио је поступак да му се одузме држављанство. Он је, међутим, наишао на добар пријем у Судану, где су, како се сматра и сковани планови за први озбиљан терористички напад на америчке амбасаде у Танзанији и Кенији.

Вође Ал Каиде тврде да САД и Велика Британија угњетавају муслимане и за врбовање и радикализовање младих муслимана, на руку им иде и америчку инвазију и окупацију Ирака, присуство америчких трупа у исламским земљама и отворена подршка Израелу, против Палестинаца.

И поред чињенице да владајуће структуре у већини исламских земаља осуђују деловање Ал Каиде, и спроводе одређене мере борбе против терориста, значајан проценат јавног мњења у многим исламским земљама даје експлицитну или имплицитну подршку Ал Каиди.

Абу Мухамед ел Џолани, бивши вођа Ал Каиде у Сирији, и његова организација Тахрир ел Шам, преузели су власт у Сирији у децембру 2024. године.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Klausen, Jytte (2021). „2: The Founder”. Western Jihadism: A Thirty-Year History. Great Clarendon Street, Oxford, ox2 6dp, United Kingdom: Oxford University Press. стр. 53—54. ISBN 978-0-19-887079-1. Архивирано из оригинала 4. 4. 2023. г. Приступљено 18. 3. 2023. 
  2. ^ J. Tompkins, Crossett, Paul, Chuck; Spitaletta, Marshal, Jason, Shana (2012). „19 – Al-Qaeda: 1988-2001”. Casebook on Insurgency and Revolutionary Warfare Volume II: 1962–2009. Fort Bragg, North Carolina: United States Army Special Operations Command. стр. 533, 544. Архивирано из оригинала 4. 4. 2023. г. Приступљено 18. 3. 2023. 
  3. ^ Immenkamp, Beatrix; Latici, Tania (октобар 2021). „Security situation in Afghanistan” (PDF). European Parliament. Архивирано (PDF) из оригинала 9. 4. 2022. г. 
  4. ^ „Bill Moyers Journal. A Brief History of Al Qaeda”. PBS.com. 27. 7. 2007. Приступљено 31. 3. 2012. 
  5. ^ а б United States v. Usama bin Laden et al., Cr. 1023, Testimony of Jamal Ahmed Mohamed al-Fadl (SDNY 6. 2. 2001).
  6. ^ Bergen 2006, стр. 75
  7. ^ „Al-Qaeda's origins and links”. BBC News. 20. 7. 2004. Приступљено 3. 6. 2014. 
  8. ^ Cooley, John K. (пролеће 2003). „Unholy Wars: Afghanistan, America and International Terrorism” (reprint). Demokratizatsiya. 
  9. ^ Gunaratna 2002, стр. 95–96. "Al-Qaeda's global network, as we know it today, was created while it was based in Khartoum, from December 1991 till May 1996. To coordinate its overt and covert operations as al-Qaeda's ambitions and resources increased, it developed a decentralized, regional structure. [...] As a global multinational, al-Qaeda makes its constituent nationalities and ethnic groups, of which there are several dozen, responsible for a particular geographic region. Although its modus operandi is cellular, familial relationships play a key role."
    See also:
  10. ^ „Middle East | Wahhabi opponent killed in Iran”. BBC News. 26. 6. 2007. Приступљено 18. 8. 2014. 
  11. ^ Jihadi Terrorism and the Radicalisation Challenge: pp. 219, Rik Coolsaet – 2011
  12. ^ Fu'ad Husayn 'Al-Zarqawi, "The Second Generation of al-Qa'ida, Part Fourteen," Al-Quds al-Arabi, July 13, 2005
  13. ^ Wiktorowicz, Quintan; Kaltner, John (2003). „Killing in the Name of Islam: Al-Qaeda's Justification for September 11”. mafhoum.com. Middle East Policy Council. Архивирано из оригинала 10. 9. 2021. г. Приступљено 10. 9. 2021. 
  14. ^ Wright 2006, стр. 246
  15. ^ Wright 2006, стр. 107–108, 185, 270–271
  16. ^ Brahimi, Alia (2010). Jihad and Just War in the War on TerrorНеопходна слободна регистрација. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-956296-1. 
  17. ^ Atwan, Abdel Bari (20. 3. 2006). „Al Qaeda's hand in tipping Iraq toward civil war”. The Christian Science Monitor. Архивирано из оригинала 16. 5. 2011. г. Приступљено 7. 5. 2011. 
  18. ^ „al Qaida's Ideology”. MI5. Архивирано из оригинала 28. 2. 2009. г. Приступљено 19. 5. 2012. 
  19. ^ „Dreaming of a caliphate”Неопходна новчана претплата. The Economist. 6. 8. 2011. Архивирано из оригинала 21. 8. 2018. г. Приступљено 19. 5. 2012. 
  20. ^ „Al Qaeda: Statements and Evolving Ideology”. CRS Report. 4. 2. 2005. Архивирано из оригинала 10. 9. 2021. г. Приступљено 10. 9. 2021. 
  21. ^ Zakaria, Fareed (29. 4. 2021). „Opinion: Ten years later, Islamist terrorism isn't the threat it used to be”Неопходна новчана претплата. The Washington Post. Архивирано из оригинала 16. 11. 2021. г. Приступљено 4. 5. 2021. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]