Анатолиј Дјатлов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Анатолиј Дјатлов
Име по рођењуАнатолиј Степанович Дјатлов
Датум рођења(1931-03-03)3. март 1931.
Место рођењаКраснојарска Покрајина, Руска СФСР
 СССР
Датум смрти13. децембар 1995.(1995-12-13) (64 год.)
Узрок смртиЗатајење срца
ДржављанствоСССР
ОбразовањеМосковски институт за инжењерску физику

Анатолиј Степанович Дјатлов (рус. Анатолий Степанович Дятлов; 3. март 193113. децембар 1995) био је заменик главног инжењера Чернобиљске нуклеарне електране и надзорник катастрофалног теста сигурности који је резултирао катастрофом у Чернобиљу 1986. године, за коју је одслужио казну у затвору, а ослобођен је као део опште амнестије 1990. године.

Биографија[уреди]

Дјатлов је рођен 1931. године у Краснојарској Покрајини, у Руској Совјетској Федеративној Социјалистичкој Републици. Његови родитељи су били сељаци који су живели у близини реке Јенисеј и казнених насеља у Краснојарску.[1] Студирао у струковној школи и радио је као електричар пре него што је примљен на Московски институт за инжењерску физику, где је дипломирао 1959. године.[1]

После дипломирања, радио је на бродоградилишту у Комсомољску на Амуру, постављајући реакторе у подморнице. Током нуклеарне несреће, Дјатлов је примио дозу зрачења од 200 рема, дозу која обично узрокује благо тровање радијацијом, повраћање, дијареју, умор и смањење отпорности на инфекције.[2] Његов син је умро од леукемије.

Чернобиљ[уреди]

Дјатлов се 1973. године преселио се у Припјат, у Украјинској Совјетској Социјалистичкој Републици како би радио у новоизграђеној нуклеарној електрани Чернобиљ. Његов четрнаестогодишњи рад на поморским реакторима на совјетском Далеком истоку учинио је Дјатлова једним од три виша руководиоца у чернобиљској станици.[1] Он је био задужен за трећу и четврту јединицу.[1]

Дјатлов је 26. априла 1986. године надгледао тест на реактору 4 нуклеарне електране, што је резултирало најгором несрећом у нуклеарној електрани у историји. Током несреће, Дјатлов је био изложен дози зрачења од 390 рем, што је узроковало смрт код 50% погођених особа након 30 дана.[3] Међутим, Дјатлов је преживео. Заједно са Николајем Фомином и Виктором Брјукановим, Дјатлову је суђено због непоштовања сигурносних прописа.[4] Сва тројица су проглашени кривим 1987. године, за грубо кршење сигурносних прописа који су довели до експлозије и осуђени су на десет година затвора.[5] Добио је амнестију након три године.[6]

Написао је књигу[7] у којој је тврдио да је лоша конструкција погона, а не особље постројења, била првенствено одговорна за несрећу. У каснијим извештајима пронађено је да је Дјатлов претио неким радницима електране губитком посла, ако не наставе тестирање те ноћи у Чернобиљу, укључујући Александра Акимова, који је у почетку видео недостатке у реактору и грешке у плановима теста. Анатолиј Дјатлов је умро од затајења срца 1995. године.[8]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Higginbotham, Adam,. Midnight in Chernobyl : the untold story of the world's greatest nuclear disaster (First Simon & Schuster hardcover edition изд.). New York. ISBN 9781501134616. OCLC 1083671410. 
  2. ^ Nolan, Dennis P. (2016). Loss Prevention and Safety Control. CRC Press. ISBN 9780429152092. 
  3. ^ Nolan, стр. 225.
  4. ^ Burgan, Michael. Chernobyl Explosion: How a Deadly Nuclear Accident Frightened the World. North Mankato, Minnesota: Capstone. стр. 47. ISBN 9780756557447. 
  5. ^ Worley, N.; Lewins, J. (2003). The Chernobyl Accident and Its Implications for the United Kingdom: Watt Committee: Report (на језику: енглески). Routledge. ISBN 9781135382926. 
  6. ^ Dobbs, Michael (27. 4. 1992). „Chernobyl's 'Shameless Lies'. The Washington Post. Приступљено 22. 05. 2019. 
  7. ^ „А. С. Дятлов. Чернобыль. Как это было”. www.lib.ru. Приступљено 5. 06. 2019. 
  8. ^ [1] http://accidont.ru/memo/ChNPP.pdf (in Russian)

Спољашње везе[уреди]