Анциструси

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Анциструси
Ancistrus sp. (aka).jpg
Ancistrus sp.
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Ancistrus

Kner, 1854
Типска врста
Hypostomus cirrhosus
Valenciennes, 1836
Синоними

Pristiancistrus Fowler, 1945
Thysanocara Regan, 1906
Xenocara Regan, 1904

Анциструс је род слатководних риба од којих су све познате као анцитруси. Пореклом су из реке Амазон и њених притока. Честа је риба у акваристици, а најраширенија врста у акваријумима је Ancistrus dolichopterus.

Изглед и особине[уреди]

Анциструси су типични представници породице Loricariidae и одликују се вертикално спљоштеним телом и устима која имају улогу сисаљке. Сисаљка служи за стругање алги и микроорганизама са камења као и опирању јакој воденој струји. О осталих припадника потпородице Ancistrini разликују се ширим и краћим телом, као и широм главом. Карактеристично обележје мужјака предстaвљају „бркови“ са горње стране главе. Код женки су „бркови“ углавом одсутни или врло мали. Није позната тачна улога бркова; претпоставља се да опонашају личинке које мужјак чува и да женке у разгранатим и великим брковима виде добре очеве свог потомсва. Горња страна тела тела је тамносмеђа и прошарана је жутим тачкама. Доња страна тела је жућкаста или светлија нијанса боје тела. Анциструси су познати по својој способности да преживе у води са малим количинама кисеоника захваљујући модацикованом желуцу преко кога дишу. Рибе овога рода су углавном мирољубиве и прилагођене животу у акваријуму. Полно зрели мужјаци могу бити агресивни према осталим анциструсима оба пола. Мужјаци нарасту до 15 цм, а женке до 12 цм.[1]

Размножавање[уреди]

Мужјак очисти пећину па у њу привлачи женку. Након мреста, женка напушта пећину и даље не игра никакву улогу у подизању млађи. Мужјак чисти јаја и одстрањује неоплођену и плесњиву икру, а затим перајима подстиче циркулацију и аерацију воде око икре. За то време мужјак не напушта пећину и не храни се. Јаја се излежу после 3-4 дана, а мужјак чува млађ првих 7 до 10 дана од излегања. Млађ је првих дана залепљена за свод и зидове пећине и храни се садржајем своје жуманчане кесице. Млади анциструси излазе из пећине у потрагу за алгама када науче да пливају, а пошто испразне садржај својих жуманчаних кесица.[1]

У акваријуму[уреди]

Анцитруси су познати међу љубитељима акваријума због своје исхране, цењени су алгоједи и врло су корисни у сузбијању зелених алги у акваријумима. Иако су пореклом из бистрих тропских вода Јужне Америке, веома су отпорне рибе и преживљавају у веома неповољним условима.[1]

Температура воде која им најбоље одговара креће се од 23 до 27 °C, а животни век досеже до 12 година. У нормалним акваријумским условима анциструсе не треба посебно хранити, будући да се хране остацима рибље хране и алгама. У продавницама се могу купити таблете спирулине за анциструсе које ће они радо сисати. У недостатку алги може им се давати кувана блитва, зелена салата и грашак без кожице, као и краставац и остало поврће. Анциструси којима недостаје биљна храна почињу да буше листове широколисних биљака.

Анциструси су ноћне рибе које дан проводе у пећинама, које им треба обезбедити у акваријумима. У акваријумима са анцитрусима пожељно је имати грану или пањ који су извор потребне целулозе.

Врсте[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Satora, L (1998). Histological and ultrastructural study of the stomach of the air-breathing Ancistrus multispinnis. Siluriformes, Teleostei. 

Спољашње везе[уреди]