Блитва

Из Википедије, слободне енциклопедије
Блитва
Swiss Chard.jpg
Блитва
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Caryophyllales
Породица: Amaranthaceae
Потпородица: Chenopodioideae
Род: Beta
Врста: Beta vulgaris
Варијетет: Beta vulgaris var. cicla
Блитва, кувана, без соли
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија 84 kJ (20 kcal)
4,13 g
Шећери 1,1 g
Прехрамбена влакна 2,1 g
0,08 g
1,88 g
Витамини
Витамин А екв.
(38%)
306 μg
(34%)
3.652 μg
11015 μg
Витамин А 6.124 IU
Тиамин 1)
(3%)
0,034 mg
Рибофлавин 2)
(7%)
0,086 mg
Ниацин 3)
(2%)
0,36 mg
Витамин Б5
(3%)
0,163 mg
Витамин Б6
(7%)
0,085 mg
Фолат 9)
(2%)
9 μg
Холин
(6%)
28,7 mg
Витамин Ц
(22%)
18 mg
Витамин Е
(13%)
1,89 mg
Витамин К
(312%)
327,3 μg
Минерали
Калцијум
(6%)
58 mg
Гвожђе
(17%)
2,26 mg
Магнезијум
(24%)
86 mg
Манган
(16%)
0,334 mg
Фосфор
(5%)
33 mg
Калијум
(12%)
549 mg
Натријум
(12%)
179 mg
Цинк
(3%)
0,33 mg
Остали конституенти
Вода 92,65 g

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.

Блитва (лат. Beta vulgaris var. cicla) двогодишња је биљка из фамилије лобода (Amaranthaceae) која се користи као поврће. У исхрани људи користе се листови блитве.

Узгој[уреди]

Блитва потиче са Медитерана, где се и данас користи у исхрани. Најбоље успева на плодним и влажним земљиштима, која су богата органским материјама. Блитва нема велике захтеве за топлотом и светлошћу. Може се гајити директно из семена или расадом. Сеје се сукцесивно од фебруара до јула, на дубини 2—4 cm са 10—20 g семена на 10 m. Гаји се на растојању између редова 20—35 cm и у реду 5—30 cm. Често се мора проређивати када је у фази 1—2 листа. У току вегетације залива се 2—4 пута и тада су листови сочнији и, по потреби плитко окопава. У првој години блитва развија дубок и разгранат корен, који је у горњем делу задебљан, скраћену стабљику и розету лишћа. У другој години развија разгранату цветну стабљику која нарасте до 2 метра висине.

Блитва
Блитва

Сорте[уреди]

Два су основна типа култивара: култивари са дугим и широким, меснатим белим лисним петељкама, таласастим или мехурастим листовима и култивари краћих и тањих зелених петељки, глатких или мало таласастим листовима. Боја листа може бити жутозелена, средњезелена или тамнозелена. Већина култивара селекционирана је на усправан раст, отпорност на ниске (за зимски узгој), или високе температуре (за летњи узгој), отпорност на брзо прерастање и отпорност на болести.

Употреба[уреди]

У народној медицини листови блитве користе се за облагање рана и чирева, обарена блитва користи се као антибиотик. Карактеристични састојци блитве су и лутеин и зеаксантин. Они спадају у групу каротеноида и повољно делују на мрежњачу ока, спречавајући макуларну дегенерацију, у свету најчешћи узрок слепила.[1]

Берба[уреди]

Блитва се може почети брати око 60 дана након сетве или око 30 дана након пресађивања. Млада блитва се чупа са кореном заједно. Код развијенијих биљака оберу се спољњи потпуно развијени листови, који су неоштећени и здрави, што омогућује даљи раст розете и укупно 3—5 берби истог усева.

Лековита својства[уреди]

Витамин А који се налази у блитви, јача имуни систем, чинећи људе отпорнијим на разне инфекције и упале респиратног система, као што су ангина, грип, прехлада, бронхитис. Блитва због присуства витамина А, позитивно утиче и на здравље коже и косе. Витамин А чини кожу нежном, а косу јачу. Спречава исушавање и инфекције коже, убрзава зарастање рана.[2]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Величковић М, "Опште воћарство", Београд, 2014.
  • Вулић Т, Опарница Ч, Ђорђевић Б, "Воћарство", Београд, 2011.

Спољашње везе[уреди]