Зелена салата

С Википедије, слободне енциклопедије

Зелена салата
A field of bright green heads of lettuce.
Поље зимске салате у Калифорнији
Научна класификација edit
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Asterids
Ред: Asterales
Породица: Asteraceae
Род: Lactuca
Врста:
L. sativa
Биномно име
Lactuca sativa
Синоними[1][2]

Зелена салата (салата) је једногодишња зељаста, дикотиледона биљка из фамилије главочика (Asteraceae) код које се за исхрану користе листови и главице.[3][4]

Салата (lactuca sativa O.) иде међу најстарије културе. Гајили су је и веома ценили још древни народи у области Средоземља, много векова пре нове ере. У данашње време то је веома раширено и врло популарно салатно поврће, нараочито у земљама са свежијом климом. Код нас се гаји у свим крајевима, готово у сваком врту, као и на већим површинама за снабдевање пијаца.

Таксономија и етимологија[уреди | уреди извор]

L. sativa семе

Lactuca sativa је члан рода Lactuca (зелена салата) и породице Asteraceae (сунцокрет или астер).[5] Ову врсту је први описао 1753. Карл Лине у другом тому свог дела Species Plantarum.[6] Синоними за L. sativa укључују Lactuca scariola var. sativa,[1] L. scariola var. integrata и L. scariola var. integrifolia.[7] L. scariola је сама по себи синоним за L. serriola, обичну дивљу или бодљикаву салату.[2] L. sativa такође има много идентификованих таксономских група, подврста и варијетета, који оцртавају различите групе сорти домаће салате.[8] Зелена салата је блиско повезана са неколико врста рода Lactuca из југозападне Азије; најближа веза је са L. serriola, агресивном коровом уобичајеном у умереним и суптропским зонама у већем делу света.[9]

Римљани су зелену салату називали lactuca (lac што на латинском значи „млечни производ“), алузија на белу супстанцу, латекс, који излучује изрезане стабљике.[10] Име Lactuca је постало име рода, док је sativa (што значи „посејана” или „култивисана”) додата да би се створило име врсте.[11] Садашња енглеска реч lettuce, пореклом из средњег енглеског, потиче од старофранцуског letues или laitues, који потичу од римског имена.[12] Име romaine потиче од сорте зелене салате узгајане у римским папским вртовима, док је кос, други термин за римску салату, проитеклу од најранијег европског семена те врсте са грчког острва Кос, центра узгоја салате у византијском периоду.[13]

Ботаничке особине[уреди | уреди извор]

Салата
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија55 kJ (13 kcal)
2,23 g
Шећери0,94
Прехрамбена влакна1,1 g
0,22 g
1,35 g
Витамини
Витамин А екв.
(21%)
166 μg
(18%)
1.987 μg
1223 μg
Тиамин 1)
(5%)
0,057 mg
Рибофлавин 2)
(5%)
0,062 mg
Витамин Б5
(3%)
0,15 mg
Витамин Б6
(6%)
0,082 mg
Фолат 9)
(18%)
73 μg
Витамин Ц
(4%)
3,7 mg
Витамин Е
(1%)
0,18 mg
Витамин К
(97%)
102,3 μg
Минерали
Калцијум
(4%)
35 mg
Гвожђе
(10%)
1,24 mg
Магнезијум
(4%)
13 mg
Манган
(9%)
0,179 mg
Фосфор
(5%)
33 mg
Калијум
(5%)
238 mg
Натријум
(0%)
5 mg
Цинк
(2%)
0,2 mg
Остали конституенти
Вода95,63 g

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA
Салата у цвету

Салата је у блиском сродству са дивљом салатом која расте као коров и у балканским крајевима. Салата брзо расте и најпре развије лисну розету. У главичасте и римске салате унутрашњи листови обарзују мање или више чврсту главицу, величина, изглед и друге морфолошке одлике листова и целе биљке представљају карактеристична сортна обележја.

Цветоносно стабло израста до висине 1,5 м, у горњем делу се метличасто разгранава и образује главичасте цвасти са по 20-ак жућкастих цветова. Семе је ситно, сивкасто или мркоцрно, ланцетасто и ребрасто.

Услови успевања[уреди | уреди извор]

Салата најбоље успева на релативно ниским температурама. Зато су у балканским крајевима претежно гаји рано у пролеће и у јесен. Оптималана темература успевања је око 15 степени Целизијуса, расте и на 5 степени Целзијуса. Младе биљке неких сорта успешно издрже јаке зиме. Високе температуре и суво време изазивају превремено исцветавање. Умерена и стална влага у земљишту значајан је услов за гајење салате. При прекомерној влази образује бујне али шупљикасте главице и биљке најзад угину.

Површинска припрема земљишта[уреди | уреди извор]

Почетком марта, чим дозволе временске прилике, улазак машина у њиву, треба извршити површинску припрему земљишта. Уколико је основна обрада добро иведена и у току зиме је било доста мразева, довољно је да се изведе једно дрљање са бранањем, или култивирање лаким култиватором.

Садња расада[уреди | уреди извор]

Време садње: за пролећну потрошњу у току марта и почетком априла, почетком септембра за јесењу и почетком октобра за зимску. Размак између расада је 20-30 цм. Начин садње: пресађивање може бити ручно и машинско. Без обзира на који се расад сади биљка се не сме постављати дубље него што је била у леји.

Ђубрење[уреди | уреди извор]

Слабо развијен и плитак коренов систем у салате изискује лако достпне храниве материје. Нарочито је значајна обилна исхрана |азотом. Најбољи резултати се постижу применом стајњака у комбинацији са минералним ђубривима. Стајњак се заорава у јесен, а минерална ђубрива растурају при припреми земљишта за сетву, односно расађивање.

Берба салате[уреди | уреди извор]

Салата се бере ручно, пробирно, како која главица стиже у технолошку зрелост. Беру се лепо формиране главице или розете. Не сме се чекати да почну да прорасатју, јер су тада слабијег квалитета.

Продукција[уреди | уреди извор]

Производња салате у 2017
Земља Милиона тона
Кина 15,2
Сједињене Државе 3,8
Индија 1,1
Шпанија 1,0
Италија 0,7
Свет 27
Source: UN Food and Agriculture Organization[14]

Године 2017, светска производња зелене салате (извештај у комбинацији са цикоријом) износила је 27 милиона тона, а само Кина је произвела 15,2 милиона тона или 56% укупне светске производње (погледајте табелу).

Зелена салата је једини члан рода Lactuca који се комерцијално узгаја..[15] Иако је Кина највећи светски произвођач зелене салате, већина усева се конзумира у земљи. Шпанија је највећи светски извозник зелене салате, а САД су на другом месту.[16]

Западна Европа и Северна Америка биле су првобитна главна тржишта за производњу велике салате. До касних 1900-их, Азија, Јужна Америка, Аустралија и Африка постале су значајнија тржишта. Различите локације су преферирале различите врсте зелене салате, при чему је главичаста преовладавала у северној Европи и Великој Британији, ромејн на Медитерану и матичне салате у Кини и Египту. До касног 20. века, пожељне врсте су почеле да се мењају, са хрскавом салатом, посебно ајсберг, која је постала доминантна врста у северној Европи и Великој Британији и популарнија у западној Европи. У САД ниједна врста није преовладавала све до раног 20. века, када је хрскава салата почела да добија на популарности. После 1940-их, са развојем салате ајсберг, 95 процената зелене салате која се узгаја и конзумира у САД била је хрскава салата. До краја века, други типови су почели да повраћају популарност и на крају су чинили преко 30 процената производње.[17] Зелена салата је првобитно развијена у Кини, где се и даље првенствено узгаја.[18]

Почетком 21. века, производи салате у врећицама су се повећали на тржишту зелене салате, посебно у САД где су иновативни начини паковања и транспорта продужавали свежину.[19][20][21]

У Сједињеним Државама 2013. године, Калифорнија (71%) и Аризона (29%) произвеле су скоро сву свежу зелену салату у глави и листовима у земљи, при чему је главичаста салата дала 9400 долара вредности по акру, а лисната салата 8000 долара по акру.[20]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Lactuca sativa. Kew Royal Botanical Gardens. Архивирано из оригинала на датум 2012-11-02. Приступљено 2. 4. 2012. 
  2. ^ а б Lactuca serriola L”. United States Department of Agriculture. Архивирано из оригинала на датум 5. 6. 2012. Приступљено 2. 4. 2012. 
  3. ^ Лазић, Бранка; Владан Марковић (1993). Повртарство. Нови Сад. ISBN 978-86-499-0025-7. 
  4. ^ Hugh Fearnley-Whittingstall. „Grilled lettuce with goats' cheese”. BBC. Архивирано из оригинала на датум 17. 7. 2013. Приступљено 17. 5. 2013. 
  5. ^ Lactuca sativa L”. Integrated Taxonomic Information System. Архивирано из оригинала на датум 25. 10. 2011. Приступљено 27. 3. 2010. 
  6. ^ „The Linnaean Plant Name Typification Project”. Natural History Museum. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2015. Приступљено 17. 12. 2015. 
  7. ^ Lactuca sativa L”. United States Department of Agriculture. Архивирано из оригинала на датум 8. 6. 2012. Приступљено 2. 4. 2012. 
  8. ^ Porcher, Michael H. (2005). „Sorting Lactuca Names”. Multilingual Multiscript Plant Name Database. University of Melbourne. Архивирано из оригинала на датум 16. 9. 2012. Приступљено 2. 4. 2012. 
  9. ^ Zohary, Daniel; Hopf, Maria; Weiss, Ehud (2012). Domestication of Plants in the Old World: The Origin and Spread of Domesticated Plants in Southwest Asia, Europe, and the Mediterranean Basin. Oxford University Press. стр. 157. ISBN 978-0-19-954906-1. Архивирано из оригинала на датум 23. 7. 2016. Приступљено 10. 1. 2016. 
  10. ^ Weaver, pp. 170–172.
  11. ^ Katz and Weaver, p. 376.
  12. ^ Chantrell, Glynnis, ур. (2002). The Oxford Dictionary of Word Histories. Oxford University Press. стр. 300. ISBN 0-19-863121-9. 
  13. ^ Weaver, p. 172.
  14. ^ „Lettuce (with chicory) production in 2017; Countries/Regions/Production Quantity from pick lists”. UN Food & Agriculture Organization, Statistics Division (FAOSTAT). 2018. Архивирано из оригинала на датум 11. 5. 2017. Приступљено 13. 9. 2019. 
  15. ^ Koike, Steven T; Gladders, Peter; Paulus, Albert O. (2006). Vegetable Diseases: A Color Handbook. Gulf Professional Publishing. стр. 296. ISBN 0-12-373675-7. Архивирано из оригинала на датум 30. 4. 2016. Приступљено 10. 1. 2016. 
  16. ^ Boriss, Hayley; Brunke, Henrich (октобар 2005). „Commodity Profile: Lettuce” (PDF). University of California. стр. 296. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 7. 7. 2012. Приступљено 2. 7. 2012. 
  17. ^ Katz and Weaver, p. 378.
  18. ^ Simoons, Frederick J. (1991). Food in China: A Cultural and Historical Inquiry. CRC Press. стр. 147—148. ISBN 0-8493-8804-X. Архивирано из оригинала на датум 26. 12. 2019. Приступљено 22. 3. 2020. 
  19. ^ Fulmer, Melinda (19. 8. 2002). „Lettuce Grows into A Processed Food”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала на датум 18. 12. 2013. Приступљено 30. 6. 2012. 
  20. ^ а б „Lettuce”. Agricultural Marketing Resource Center, Iowa State University. мај 2015. Архивирано из оригинала на датум 13. 10. 2016. Приступљено 7. 10. 2016. 
  21. ^ Charles, Dan; Aubrey, Allison (12. 7. 2016). „As Bagged Salad Kits Boom, Americans Eat More Greens”. NPR.org. National Public Radio. Архивирано из оригинала на датум 3. 4. 2018. Приступљено 5. 4. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]