Зелена салата

Из Википедије, слободне енциклопедије
Зелена салата
Kropsla herfst.jpg
Зелена салата
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Asterales
Породица: Asteraceae
Род: Lactuca
Биномијална номенклатура
Lactuca sativa
L.

Зелена салата (салата) је једногодишња зељаста, дикотиледона биљка из фамилије главочика (Asteraceae) код које се за исхрану користе листови и главице.[1]

Салата (lactuca sativa O.) иде међу најстарије културе.Гајили су је и веома ценили још древни народи у области Средоземља, много векова пре нове ере. У данашње време то је веома раширено и врло популарно салатно поврће, нараочито у земљама са свежијом климом. Код нас се гаји у свим крајевима, готово у сваком врту, као и на већим површинама за снабдевање пијаца.

Ботаничке особине[уреди]

Салата
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија 55 kJ (13 kcal)
2,23 g
Шећери 0,94
Прехрамбена влакна 1,1 g
0,22 g
1,35 g
Витамини
Витамин А екв.
(21%)
166 μg
(18%)
1.987 μg
1223 μg
Тиамин 1)
(5%)
0,057 mg
Рибофлавин 2)
(5%)
0,062 mg
Витамин Б5
(3%)
0,15 mg
Витамин Б6
(6%)
0,082 mg
Фолат 9)
(18%)
73 μg
Витамин Ц
(4%)
3,7 mg
Витамин Е
(1%)
0,18 mg
Витамин К
(97%)
102,3 μg
Минерали
Калцијум
(4%)
35 mg
Гвожђе
(10%)
1,24 mg
Магнезијум
(4%)
13 mg
Манган
(9%)
0,179 mg
Фосфор
(5%)
33 mg
Калијум
(5%)
238 mg
Натријум
(0%)
5 mg
Цинк
(2%)
0,2 mg
Остали конституенти
Вода 95,63 g

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA
Салата у цвету

Салата је у блиском сродству са дивљом салатом која расте као коров и у нашим крајевима. Салата брзо расте и најпре развије лисну розету. У главичасте и римске салате унутрашњи листови обарзују мање или више чврсту главицу, величина, изглед и друге морфолошке одлике листова и целе биљке представљају карактеристична сортна обележја.

Цветоносно стабло израста до висине 1,5 м, у горњем делу се метличасто разгранава и образује главичасте цвасти са по 20-ак жућкастих цветова. Семе је ситно, сивкасто или мркоцрно, ланцетасто и ребрасто.

Услови успевања[уреди]

Салата најбоље успева на релативно ниским температурама. Зато су у нашим крајевима претежно гаји рано у пролеће и у јесен. Оптималана темература успевања је око 15 степени Целизијуса, расте и на 5 степени Целзијуса. Младе биљке неких сорта успешно издрже јаке зиме. Високе температуре и суво време изазивају превремено исцветавање. Умерена и стална влага у земљишту значајан је услов за гајење салате. При прекомерној влази образује бујне али шупљикасте главице и биљке најзад угину.

Површинска припрема земљишта[уреди]

Почетком марта, чим дозволе временске прилике, улазак машина у њиву, треба извршити површинску припрему земљишта. Уколико је основна обрада добро иведена и у току зиме је било доста мразева, довољно је да се изведе једно дрљање са бранањем, или култивирање лаким култиватором.

Садња расада[уреди]

Време садње: за пролећну потрошњу у току марта и почетком априла, почетком септембра за јесењу и почетком октобра за зимску. Размак између расада је 20-30 цм. Начин садње: пресађивање може бити ручно и машинско. Без обзира на који се расад сади биљка се не сме постављати дубље него што је била у леји.

Ђубрење[уреди]

Слабо развијен и плитак коренов систем у салате изискује лако достпне храниве материје. Нарочито је значајна обилна исхрана |азотом. Најбољи резултати се постижу применом стајњака у комбинацији са минералним ђубривима. Стајњак се заорава у јесен, а минерална ђубрива растурају при припреми земљишта за сетву, односно расађивање.

Берба салате[уреди]

Салата се бере ручно, пробирно, како која главица стиже у технолошку зрелост. Беру се лепо формиране главице или розете. Не сме се чекати да почну да прорасатју, јер су тада слабијег квалитета.

Референце[уреди]

  1. Лазић, Бранка; Владан Марковић (1993). Повртарство. Нови Сад. ISBN 8649900259. 

Спољашње везе[уреди]

Узгој зелене салате