Архијерејски сабор Руске православне цркве

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Архијерејски сабор Руске православне цркве (рус. Архиерейский Собор Русской Православной Церкви) највиша је јерархијска власт у Руској православној цркви.

Назива се још и Освећени архијерејски сабор (рус. Освященный Архиерейский Собор).

Састав[уреди]

Архијерејски сабор се састоји из епархијских и викарних архијереја.[1] Предсједник је патријарх московски и све Русије (или мјестобљуститељ).

Сазива га патријарх (или мјестобљуститељ) и Свети синод Руске православне цркве, најмање једном у четири године и пред одржавање Помјесног сабора. Може се сазвати и у изузетним случајевима предвиђеним Уставом Руске православне цркве. На предлог патријарха и Светог синода или 1/3 чланова Архијерејског сабора — епархијских архијереја може бити сазван и ванредни Архијерејски сабор.[2]

Свети синод је одговоран за припрему одржавања Архијерејског сабора и врши улогу Предсједништва Архијерејског сабора. Секретар Архијерејског сабора се бира између чланова Светог синода.[3]

Дјелокруг[уреди]

По Уставу Руске православне цркве (рус. Устав Русской Православной Церкви)[4] Архијерејски сабор:[5]

  • чува чистоту и неповредивост православног вјерског учења и норми хришћанског морала и тумачи то учење на основу Светог писма и Светог предања, уз очување вјероучитељског и канонског јединства са пуноћом васељенског православља;
  • чува догматско и канонско јединство Руске православне цркве;
  • доноси Устав Руске православне цркве и измјене и допуне;
  • одлучује о главним богословским, канонским, литургијским и пастирским питањима која се тичу како унутрашње тако и спољашње дјелатности Цркве;
  • канонизује свеце;
  • компетентно тумачи свете каноне и остале црквене прописе;
  • изражава пастирску забринутост о проблемима садашњице;
  • одређује карактер односа с државним органима;
  • предлаже Помјесном сабору оснивање, реорганизацију и укидање аутономних и самоуправних цркава;
  • потврђује одлуке Светог синода о оснивању, реорганизацији и укидању егзархата, митрополијских округа, митрополија и епархија, одређивању њихових граница и назива, а такође потврђује одлуке синода самоуправних цркава о оснивању, реорганизацији и укидању митрополија и епархија;
  • потврђује одлуке Светог синода о оснивању, реорганизацији и укидању синодалних установа и других органа црквене управе;
  • пред одржавање Помјесног сабора — предлаже пословник, програм, дневни ред и структуру Помјесног сабора;
  • надгледа спровођење одлука Помјесног и Архијерејског сабора;
  • суди о раду Светог синода, Високог црквеног савјета и синодалних установа;
  • потврђује, укида и мијења законодавне прописе Светог синода;
  • прописује поступак за све црквене судове;
  • разматра финансијске извјештаје које подноси Свети синод и начелно одобрава план општецрквених прихода и расхода;
  • утврђује нова општецрквена одликовања.

Архијерејски сабор доноси одлуке простом већином гласова, осим у случајевима гдје је другачије предвиђено саборским пословником.[6]

Судска власт[уреди]

Архијерејски сабор врши и црквеносудску власт. Највиши је црквени суд у Руској православној цркви.

Он разматра и доноси одлуке:[7]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Глава III, члан 2. Устава Руске православне цркве
  2. ^ Глава III, члан 3. Устава Руске православне цркве
  3. ^ Глава III, чланови 4, 8. и 9. Устава Руске православне цркве
  4. ^ Устав Русской Православной Церкви (5 февраля 2013), Приступљено 15. 1. 2015.
  5. ^ Глава III, члан 5. Устава Руске православне цркве
  6. ^ Глава III, члан 13. Устава Руске православне цркве
  7. ^ Глава III, члан 6. Устава Руске православне цркве