Архијерејски сабор Руске православне цркве

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Архијерејски сабор Руске православне цркве (рус. Архиерейский Собор Русской Православной Церкви) највиша је јерархијска власт у Руској православној цркви.

Назива се још и Освећени архијерејски сабор (рус. Освященный Архиерейский Собор).

Састав[уреди]

Архијерејски сабор се састоји из епархијских и викарних архијереја.[1] Предсједник је патријарх московски и све Русије (или мјестобљуститељ).

Сазива га патријарх (или мјестобљуститељ) и Свети синод Руске православне цркве, најмање једном у четири године и пред одржавање Помјесног сабора. Може се сазвати и у изузетним случајевима предвиђеним Уставом Руске православне цркве. На предлог патријарха и Светог синода или 1/3 чланова Архијерејског сабора — епархијских архијереја може бити сазван и ванредни Архијерејски сабор.[2]

Свети синод је одговоран за припрему одржавања Архијерејског сабора и врши улогу Предсједништва Архијерејског сабора. Секретар Архијерејског сабора се бира између чланова Светог синода.[3]

Дјелокруг[уреди]

По Уставу Руске православне цркве (рус. Устав Русской Православной Церкви)[4] Архијерејски сабор:[5]

  • чува чистоту и неповредивост православног вјерског учења и норми хришћанског морала и тумачи то учење на основу Светог писма и Светог предања, уз очување вјероучитељског и канонског јединства са пуноћом васељенског православља;
  • чува догматско и канонско јединство Руске православне цркве;
  • доноси Устав Руске православне цркве и измјене и допуне;
  • одлучује о главним богословским, канонским, литургијским и пастирским питањима која се тичу како унутрашње тако и спољашње дјелатности Цркве;
  • канонизује свеце;
  • компетентно тумачи свете каноне и остале црквене прописе;
  • изражава пастирску забринутост о проблемима садашњице;
  • одређује карактер односа с државним органима;
  • предлаже Помјесном сабору оснивање, реорганизацију и укидање аутономних и самоуправних цркава;
  • потврђује одлуке Светог синода о оснивању, реорганизацији и укидању егзархата, митрополијских округа, митрополија и епархија, одређивању њихових граница и назива, а такође потврђује одлуке синода самоуправних цркава о оснивању, реорганизацији и укидању митрополија и епархија;
  • потврђује одлуке Светог синода о оснивању, реорганизацији и укидању синодалних установа и других органа црквене управе;
  • пред одржавање Помјесног сабора — предлаже пословник, програм, дневни ред и структуру Помјесног сабора;
  • надгледа спровођење одлука Помјесног и Архијерејског сабора;
  • суди о раду Светог синода, Високог црквеног савјета и синодалних установа;
  • потврђује, укида и мијења законодавне прописе Светог синода;
  • прописује поступак за све црквене судове;
  • разматра финансијске извјештаје које подноси Свети синод и начелно одобрава план општецрквених прихода и расхода;
  • утврђује нова општецрквена одликовања.

Архијерејски сабор доноси одлуке простом већином гласова, осим у случајевима гдје је другачије предвиђено саборским пословником.[6]

Судска власт[уреди]

Архијерејски сабор врши и црквеносудску власт. Највиши је црквени суд у Руској православној цркви.

Он разматра и доноси одлуке:[7]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Глава III, члан 2. Устава Руске православне цркве
  2. Глава III, члан 3. Устава Руске православне цркве
  3. Глава III, чланови 4, 8. и 9. Устава Руске православне цркве
  4. Устав Русской Православной Церкви (5 февраля 2013), Приступљено 15. 1. 2015.
  5. Глава III, члан 5. Устава Руске православне цркве
  6. Глава III, члан 13. Устава Руске православне цркве
  7. Глава III, члан 6. Устава Руске православне цркве