Атанасије Даскал Србин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Атанасије Даскал (крај XVII века), српски средњовековни хроничар и писац.

Биографија[уреди]

Савременик ратних збивања у Угарској и на Балкану у време сеобе Срба под Арсенијем III Чарнојевићем. Вероватно као јеромонах манастира Ораховице прешао у Угарску после Аустријског пораза од Турака, у Коморану био српски учитељ и затим отпутовао у Русију.

Дело[уреди]

На руском језику написао невелику Књигу о српским царевима и о турској војни против хришћанског цара и о запустелој земљи српској (1689), упоређујући славна времена српске историје са ратом опустелом Србијом и страдањима њених житеља којима је и сам био сведок. Његов спис на појединим местима прераста у потресан поетски плач у коме се осећа призвук Плача Јеремијиног док гледа разорени Јерусалим, или суморног записа Инока Исаије над опустелом Србијом после маричког пораза. Спис је посвећен „царевни и великој кнегињи“ Софији, сестри Петра Великог, вероватно с намером да на руском двору поради за ослобођење Срба од Турака. Уз овај спис Атанасије Даскал је придружио и биографску белешку О преписивачу књига Аврамију и ревносном читаоцу Ананију из XVII века, такође у вези са ондашњим ратним приликама.

Превод на савремени српски језик[уреди]

  • Књига о српским царевима (одломак), у: Петар Милосављевић, Антологија Српске поезије (стара поезија), Београд, СКЗ и БИГЗ, 1992.

Литература[уреди]

  • Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохтишћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, (2009). стр. 26.