Балзамаста јела

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Балзамаста јела
Abies balsamea drawing.png
Научна класификација
Царство: Plantae
Дивизија: Pinophyta
Класа: Pinopsida
Ред: Pinales
Породица: Pinaceae
Род: Abies
Врста: A. balsamea
Биномна номенклатура
Abies balsamea
(L.) Mill.
Abies balsamea range map.svg
Ареал распростирања Балзамасте јеле
Типични купасти хабитус балзамасте јеле
Abies balsamea 'Nana'

Балзамаста јела (лат. Abies balsamea (L.) Mill.) – по способности да ствара специфичну врсту балзама) је високо четинарско дрво из рода јела.[1]

Распрострањеност[уреди]

Самоникла је на атланској обали Канаде, на Лабрадору и у Сједињеним америчким државама од западне Вирџиније на југоистоку до Минесоте на западу. У висину се пење до 1600. м н.в. У Европу је унета 1697. године.[1][2]

Опис врсте[уреди]

Балзамаста јела може израсти 15-20 м са правилном купастом крошњом која се формира од земље. Кора је сивосмеђа и глатка. У младости расте лагано, касније брже. Достиже старост 150-200 година. Пупољци су црвенкасти. Четине су дуге 1,5-2,5 цм, тупе и при врху мало урезане. С лица тамно зелене, сјајне, с наличја са две пруге стома. На гранама су чешљасто раздељене. Када се протрљају миришу на балзам.

Мушке цвасти су жућкастозелене са траговима ружичасте боје, а женске светлозелене. Шишарице су усправне, седеће, ваљкастог облика, дуге 5-10 цм. У младости су плаво до маслинастозелене, а касније смеђељубичасте.[2][1]

Услови станишта[уреди]

Врста је сенке и врло отпорна на мраз. Типична је врста хладног климата. Лепо расте на алувијалним и суглинастим земљиштима, а слабо на подзоластим и пешчаним. На природним стаништима образује чисте састојине, или заједнице са другим алпским врстама Северне Америке. Доста је отпорна на аерозагађење.[2][1]

Употреба[уреди]

Млади примерци имају смолоносне врећице које садрже жућкасту, уљасту смолу познату као Канадски базам, који се користи у оптици и микроскопској техници.

Значај у озелењавању[уреди]

Врста је декоративна и у појединачној и у групној садњи. Не препоручује се садња на теренима са сувом климом.[2]

Варијетети и форме[уреди]

Постоје бројни култивари који се узгајају на зеленим површинама, а важнији су:

  • Abies balsamea ‘Columnaris – крошња ваљкасте форме.
  • Abies balsamea ‘Glauca – четине сивоплавкасте боје.
  • Abies balsamea ‘Nana – ниска форма округласте крошње.[2]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Lanzara, Paola (1982). Drveće. 374 (4 изд.). Ljubljana: Mladinska knjiga. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Вукићевић, Емилија (2005). Декоративна дендрологија. 781 (2 изд.). Београд: Привредно финансијски водич. 

Литература[уреди]

  • Lanzara, Paola (1982). Drveće. 374 (4 изд.). Ljubljana: Mladinska knjiga. 
  • Вукићевић, Емилија (2005). Декоративна дендрологија. 781 (2 изд.). Београд: Привредно финансијски водич. 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  • Balsam Fir Приступљено 15. 12. 2015.
  • Balsam Fir VirginiaTech - Department of Forest Resources and Environmental ConservationПриступљено 15. 12. 2015.