Бурунди

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Република Бурунди
Republika y'Uburundi  (кирунди)
République du Burundi  (француски)
Крилатица: Јединство, рад, напредак
(кирун. Ubumwe, Ibikorwa, Amajambere)
(франц. Unité, Travail, Progrès)
Химна: Наш Бурунди
(кирун. Burundi bwacu)
(франц. Burundi aimé)
Положај Бурундија
Главни градГитега
Службени језиккирунди (национални и званични), француски (званични), енглески (званични)[1][2][3][4]
Владавина
 — ПредседникПјер Нкурунзиза
 — Први потпредседникГастон Синдимво
 — Други потпредседникЏозеф Буторе
Историја
НезависностОд Белгије
1. јула 1962.
Географија
Површина
 — укупно27.830[5] km2(142)
 — вода (%)7,8[6]
Становништво
 — 2013.[7]9.420.248(92)
 — густина206,1 ст./km2
Економија
ВалутаБурундски франак[8][9]
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC +2
Интернет домен‍.bi‍
Позивни број+257

Бурунди (кирун. Uburundi; франц. Burundi), званично Република Бурунди (кирун. Republika y'Uburundi; франц. République du Burundi)[10] држава је у источној Африци[11] у региону великих језера. Граничи се са Демократском Републиком Конго на западу, Руандом на северу и Танзанијом на истоку и југу. Главни град је Гитега, што је промена од Буџумбуре извршена у фебруару 2019.[12] Југозападна граница је на језеру Тангањика.

Народи Тва, Хуту и Тутси су живели у Бурундију током задњих 500 година. Током више од 200 од тих година, Бурунди је био независно краљевство, до почетка 20. века, кад је Немачка колонизовала овај регион.[13] Након Првог светског рата и немачког пораза, ова територија је уступљена Белгији. Немци и Белгијанци су владала Бурундијем и Руандом као европском колонијом познатом као Руанда-Урунди. Упркос честим заблудама, Бурунди и Руанда никада нису били под заједничком управом све до времена европске колонизације.

Бурунди је стекао независност 1962. године и иницијално је имао монархију, али је низ атентата, државних удара и општа клима регионалне нестабилности кулминирала у успостављању републике и једнопартијске државе 1966. године. Налети етничког чишћења и ултиматно два грађанска рата и геноциди током 1970-их и поново током 1990-их оставили су земљу неразвијеном и њено становништво једним од најсиромашнијих на свету.[14] Председници Руанде и Бурундија, оба Хуту, заједно су преминули кад је њихов авион оборен у априлу 1994. Године 2015. је дошло до политичких сукоба великих размера кад је председник Пјер Нкурунзиза одлучио да се кандидује за трећи мандат, покушај пуча није успео, а парламетарне и председничке изборе земље су широко критиковали чланови међународне заједнице.

Политички систем суверене државе Бурунди је председничка репрезентативна демократска рапублика базирана на вишепартијској држави. Председник Бурундија је шеф државе и шеф владе. Тренутно постоји 21 регистрована партија у Бурундију.[15] Дана 13. марта 1992, лидер Тутси удара Пјер Бујоја успоставио је устав,[16] који је омогућио вишестраначки политички процес и који је одражавао вишестраначку конкуренцију.[17] Шест година касније, 6. јуна 1998, устав је измењен, повећан је број места у Националној скупштини и уведена су два подпредседника. Због Арушких споразума, Бурунди је успоставио прелазну владу 2000. године.[18] У октобру 2016, Бурунди је обавестио УН да намерава да се повуче из Међународног кривичног суда.[19]

Географија[уреди]

Бурунди је једна од најмањих држава у Африци без излаза на море, на обали језера Тангањика, са екваторијалном климом, која се налази на западном продужетку Велике раседне долине. Највиши врх државе је планина Хеха (2685 m), главни град је Гитега. Кроз Бурунди протиче река Нил. Бурунди има два национална парка: Национални парк Кибира на северозападу земље и Национални парк Рурубу на североистоку уз реку Рувубу.

Положај[уреди]

Државе са којима се Бурунди граничи су: Демократска Република Конго, Руанда и Танзанија. Површина државе износи 27.834,0 km².

Геологија и рељеф[уреди]

Воде[уреди]

Флора и фауна[уреди]

Историја[уреди]

Бурунди је постојао као независно краљевство од XVI века. Током следећих векова земља се ширила, највећи раст је достигла током владавине Нтаре Ругама од 1796. до 1850. када је краљевсто удвостручило своју територију.

Бурунди је 1899. постао део Немачке источне Африке. 1916. белгијске трупе освајају област током Првог светског рата. 1923. Лига народа даје Белгији мандат над територијом Руанда−Урунди, која се сатоји од дањашње Руанде и Бурундија. После 1948. Белгија дозвољава стварање политичких партија. Створене су две партије: Унија за Национални Прогрес (УПРОНА) и Хришћанско Демократска Партија (ПДЦ).

Бурунди је постао потпуно независан 1. јула 1962. Тутси краљ Мвамбутса IV је успоставио уставну монархију са једнаким бројем Хутуа и Тутсија. 1966. краља Мвамбутса је слонио са трона његов син, принц Нтаре, кога је уклонио исте године његов премијер капетан Мишел Микомберо. Он је укинуо монархију и прогласио републику.[20]

Становништво[уреди]

Око 85% становништва припада Хуту народу, већину осталог становништва чине Тутси, са малим делом Тва (Пигмеји) и неколико хиљада Европљана и Азијата. Густина насељености је 315 становника по квадратном километру, што је друга највећа у подсахарској Африци после Руанде. Тва су први становници области, а Хуту и Тутси су стигли у четрнаестом и петнаестом веку.[20][21]

Најзаступљенија религија је католицизам 62%, локална веровања 23%, протестанти 5%, муслимани 10%. Међутим, англиканска црква Бурундија тврди да су 10% становништва њени чланови, а скорашњи извештаји показују да хришћани чине 90% становништва, а већину осталог чине муслимани.[20]

Званични језици су Кирунди и Француски, док се Свахили говори дуж источне границе.

Административна подела[уреди]

Привреда[уреди]

Бурунди је једна од најсиромашнијих земаља, његов БДП по глави је 739 долара (2003). 68% становништва живи испод линије сиромаштва. Пољопривреда је најзначајнија индустрија Бурундија она представља 58% БДП (1999) и од ње зависи 90% становништва. Најзначајнији производ пољопривреде је кафа која представља 78% извоза. Други значајни пољопривредни производи су памук, чај и банане чији је Бурунди један од десет највећих светских произвођача. Индустрија чини 18% БДП, а услуге 32%. Бурунди у великој мери зависи од стране помоћи која је 2000. била 92,7 милиона долара. Бурунди има залихе никла, урана, кобалта, бакра, платине и ванадијума.

Референце[уреди]

  1. ^ „What Languages Are Spoken In Burundi?”. Архивирано из оригинала на датум 13. 3. 2018. Приступљено 12. 3. 2018. 
  2. ^ „English is now official language of Burundi”. Архивирано из оригинала на датум 14. 2. 2018. Приступљено 12. 3. 2018. 
  3. ^ Consulting, Jibril TOUZI, Great Lakes. „Analyse et adoption du projet de loi portant Statut des Langues au Burundi - Assemblée Nationale du Burundi”. www.assemblee.bi. Архивирано из оригинала на датум 13. 3. 2018. Приступљено 12. 3. 2018. 
  4. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала на датум 13. 8. 2017. Приступљено 12. 3. 2018. 
  5. ^ „Quelques données pour le Burundi” (на језику: француски). ISTEEBU. Архивирано из оригинала на датум 28. 7. 2017. Приступљено 17. 12. 2015. 
  6. ^ Annuaire statistique du Burundi (PDF) (Извештај) (на језику: француски). ISTEEBU. јул 2015. стр. 105. Приступљено 17. 12. 2015. 
  7. ^ Национална агенција за статистику [1]
  8. ^ „Burundi”. International Monetary Fund. Приступљено 13. 1. 2015. 
  9. ^ „Gini Index, World Bank Estimate”. World Development Indicators. The World Bank. Архивирано из оригинала на датум 26. 6. 2015. Приступљено 13. 1. 2015. 
  10. ^ Decret N 100/183 Archived 2013-05-01 at the Wayback Machine. justice.gov.bi. 25 June 2012
  11. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  12. ^ „Loi n°1/04 du 04 février 2019 portant Fixation de la Capitale Politique et de la Capitale Economique du Burundi”. Приступљено 24. 2. 2019. 
  13. ^ Helmut Strizek, "Geschenkte Kolonien: Ruanda und Burundi unter deutscher Herrschaft", Berlin: Ch. Links Verlag, 2006
  14. ^ Eggers, p. xlix.
  15. ^ Background Note: Burundi Archived 2018-01-26 at the Wayback Machine. United States Department of State. February 2008. Приступљено 28 June 2008.
  16. ^ „Burundi”. Архивирано из оригинала на датум 17. 6. 2009. Приступљено 27. 7. 2008. . International Center for Transitional Justice. Приступљено 27 July 2008.
  17. ^ „Burundi – Politics”. Архивирано из оригинала на датум 5. 1. 2009. Приступљено 21. 7. 2008. . From "The Financial Times World Desk Reference". Dorling Kindersley. 2004. Prentice Hall. Приступљено 30 June 2008.
  18. ^ „Republic of Burundi: Public Administration Country Profile” (PDF). United Nations' Division for Public Administration and Development Management (DPADM): 5—7. јул 2004. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 1. 10. 2008. Приступљено 20. 9. 2008. 
  19. ^ „Burundi Officially Informs UN of Intent to Leave ICC”. Архивирано из оригинала на датум 25. 11. 2016. 
  20. 20,0 20,1 20,2 Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Бурунди повукао признање Косова”. Приступљено 3. 7. 2018. 
  21. ^ „The World Factbook – Burundi”. Central Intelligence Agency. 7. 8. 2018. Архивирано из оригинала на датум 28. 1. 2018. Приступљено 13. 8. 2018. 

Литература[уреди]

  • Eggers, Ellen K. (2006). Historical Dictionary of Burundi (3rd изд.). Lanham, Maryland: Scarecrow Press, Incorporated. ISBN 978-0-8108-5302-7. 
  • Lemarchand, Rene (1996). Burundi: Ethnic Conflict and Genocide. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56623-0. 
  • Abdallah, Ahmedou Ould Burundi on the Brink, 1993–95: A UN Special Envoy Reflects on Preventive Diplomacy
  • Allen, J. A.; et al. (2003). Africa South of the Sahara 2004: South of the Sahara. New York, New York: Taylor and Francis Group. ISBN 978-1-85743-183-4. 
  • Bentley, Kristina and Southall, Roger An African Peace Process: Mandela, South Africa, and Burundi
  • Chrétien, Jean-Pierre The Great Lakes of Africa: Two Thousand Years of History
  • Daley, Patricia Gender and Genocide in Burundi: The Search for Spaces of Peace in the Great Lakes Region
  • Gates, Henry Lewis; Appiah, Anthony (1999). Africana: The Encyclopedia of the African and African American Experience. New York, New York: Basic Civitas Books. ISBN 978-0-465-00071-5. 
  • Ewusi, Kale and Akwanga, Ebenezer Burundi's Negative Peace: The Shadow of a Broken Continent in the Era of Nepad
  • Jennings, Christian Across the Red River: Rwanda, Burundi and the Heart of Darkness
  • Kidder, Tracy, Strength in What Remains (A biography of a Burundian immigrant to the US)
  • Krueger, Robert; Krueger, Kathleen Tobin (2007). From Bloodshed to Hope in Burundi: Our Embassy Years during Genocide. Austin, Texas: University of Texas Press. ISBN 978-0-292-71486-1. 
  • Melady, Thomas Patrick Burundi: The Tragic Years
  • Nivonzima, David and Fendell, Len Unlocking Horns: Forgiveness and Reconciliation in Burundi
  • Uvin, Peter Life After Violence: A People's Story of Burundi
  • Watt, Nigel Burundi: The Biography of a Small African Country
  • Weinstein, Warren (2006). Historical Dictionary of Burundi. Metuchen, New Jersey: Scarecrow Press, Incorporated. ISBN 978-0-8108-0962-8.  1st. edition.

Спољашње везе[уреди]